Палермо

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 38° 6′ 56″ СГ Ш, 13° 21′ 43″ ИГД

Палермо
Palermo

Palermo02 flickr.jpg
Панорама Палерма са истоименим заливом

Застава
Основни подаци
Држава Застава Италије Италија
Регија Сицилија
Становништво
Становништво 657.935
Агломерација 1.000.000
Густина становништва 4.141,08 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 38°06′56″N 13°21′43″E / 38.115556, 13.361944
Надморска висина 14 м
Површина 158,88 км²
Палермо на мапи Италије
{{{alt}}}
Палермо
Палермо на мапи Италије
Остали подаци
Градоначелник Дијего Камарата
Веб-страна comune.palermo.it

Палермо (итал. Palermo, на месном говору Palermu) је пети по величини град Италије, главни град истоименог Округа Палермо и покрајине и острва Сицилије у југозападној Италији.

Палермо је познат као средиште Сицилије и важно упориште италијанске мафије.

Порекло назива[уреди]

Катедрални трг
Трг Кадути
Сиромаштво у старом делу Палерма
Увек жива рибља пијаца

Порекло назива Палерма везано је доба када је град био у рукама старе Грчке, коју су му дали име Панормус, у значењу Цела лука. Ово име је дало данашњи назив града.

Природне одлике[уреди]

Палермо се налази у југозападном делу Италије. Од престонице Рима град је удаљен 930 км јужно.

Рељеф: Палермо се сместио у северозападном делу Сицилије. Град се образовао уз јужну обалу Тиренског мора, у невеликом заливу истог назива. Палермо данас испуњава целу невелику равницу Златна Конка, окружену планинама са свих страна - планине Пелегрино и Гало.

Клима: Клима у Ђенови је средоземна клима. Стога су лета топла и сушна, а зиме благе и кишовите.

Воде: Ђенова се развила у најјужнијем делу Тиренског мора. Море је неодвојиви део града, а градска привреда је веома ослоњена на делатности повезане са њим (лука, рибарство, морски туризам).

Историја[уреди]

Праисторија: Подручје данашњег Палерма насељено је у доба праисторије, пре око 8.000 година. Град у време био насељен племеном Сићанима.

Антика: По предању насеље на месту града основали су Картагињани 734. п. н. е. и владали подручјем неколико векова. Касније, доласком Грка на источне обале Сицилије и оснивањем Велике Грчке долази до ратова између њих и Картагињана на западу острва. У то време град је био и у грчким рукама, коју су му дали име Панормус, у значењу Цела лука. Ово име је дало данашњи назив града. Стални ратови између Грка и Картагињана ослабили су обе стране, па Палермо у 3. веку п. н. е. прелази у руме старог Рима. Неколико следећих векова град је провео у миру и привредном процвату.

Средњи век: Почетком средњег века Палермо мења више господара (Вандали, Остроготи, Готи). У 7. веку град освајају Византинци у време моћног цара Јустинијана I. Византијска владавина окончала се 831. године када град пада у руке Арапа - Сарацена. У доба арабљанске владавине Палермо постаје водеће место на острву и нагло напредује. Међутим, 1072. године преузимају Нормани, који основају државу на југу данашње Италије, која је трајала неколико следећих векова - Краљевство Сицилија. У ово време град поново постаје хришћанско средиште. Гради се много цркава и градских палата.

Нови век: Током неколико векова постојања Краљевство Сицилија имало је неколико владарских кућа на челу - Нормани, Анжујци, Арагонци, Савоја, Хабзбурговци, Бурбони. Након Француске револуције и Наполеоновог освајања Италије 1797. године У 19. веку град губи многе одлике престонице у корист Напуља. Палермо 1860. године улази у састав Краљевине Италије. После уједињења државе Палермо постаје средиште Сицилије и напредује. Међутим, вишевековни јаз Југа и Севера ни данас није превазиђен, па су становници Палерма и даље осетно сиромашнији од становника већих градова на северу Италије.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2010. живело 655.875 становника.[1]

Кретање броја становника
1981. 1991. 2001.
701.782 698.556 686.722

2008. године. Палермо је имао нешто преко 650.000 становника, за двоструко више него на почетку 20. века, али за исто као 1970. године. Стагнирање становништва током протеклих деценија узроковано је сталним пресељењем становништва (махом младих породица) у мирнија предграђа са вишим квалитетом живота, али и сталном сеобом у северне, развијеније делове Италије. И поред тога градско становништво је млађе и са вишим природним прираштајем него у остатку државе.

Град данас има готово безначајан удео имигрантског становништва, досељеника из свих крајева свега 2%.

Палермо има велико градско подручје са 850 хиљада становника (тзв. "Велики Палермо"). Метрополитенско подручје града има око милион становника и превазилази границе градског округа.

Градска привреда[уреди]

Палермо је одувек био град повезан са морем, па се градска привреда некада, али и данас ослањала на лучне делатности, поморство и бродоградњу. Поред тога, данас је Палермо и велико управно, културно и образовно средиште, а у близини града постоје бројна туристичка одредишта везана за туризам на Средоземљу.

Велики проблем града је развијен криминал и деловање познате сицилијанске мафије. Због тога је Палермо привредно много слабији од многих мањих градова на северу Италије.

Градске знаменитости[уреди]

Целокупни стари део града Палерма је туристичка знаменитост града, посебно када се узме у обзир да је он у себи сачувао одлике многих утицаја некадашњих градских освајача и становника (Грци, Римљани, Византинци, Арапи, Нормани, Шпанци).

Најважније грађевине су:

  • Градска катедрала, грађена од 12. века,
  • Манастир Сан Ђовани дељи Еремити, из 12. века,
  • Црква св. Каталда, из 12. века,
  • Норманска палата, из 12. века.

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Istat demographic balance 2010, Приступљено 17. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :