Бергенија
| Bergenia | |
|---|---|
.jpg)
| |
| Bergenia cordifolia | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | Bergenia |
| Врсте | |
|
Види текст | |
Бергенија (слонове уши) је род од десет врста скривеносеменица из породице Saxifragaceae. Распрострањена је у Средњој Азији, од Авганистана до Кине и у региону Хималаја.
Опис
[уреди | уреди извор]Листови су велики, кожасти и често са таласастим ивицама. Током већег дела године, листови имају сјајну зелену боју, али у хладној клими, они постају црвени или бронзани у јесен. Цвеће расте на стаблу и већина сорти има конично цвеће у различитим нијансама розе. Оно може да варира од скоро беле до рубин-црвене и љубичасте.[1]
Бергенија је уско повезана са породицом Mukdenia, Oresitrophe Astilboides и Rodgersia.
Немачки ботаничар Конрад Менх, је назвао овај род Bergenia у част немачког ботаничара и лекара Карла Августа фон Бергена.
Штеточине и болести
[уреди | уреди извор]Бергеније су робусне биљке и генерално немају проблема, иако вински жижак радо једе ивице листова.
Гајење
[уреди | уреди извор]Бергеније су издржљиве биљке које могу да расту у климама са екстремном температуром од -37 степени до 46 степени. Бергеније воле сунце, али ће расти и у сеновитим местима. Биљке могу да нарасту и до 61 цм у висину и 61 цм у ширину. Одговара им већина земљишта, али је најбоље влажно хумусно земљиште. Откривеност и суво земљиште успоравају раст, али могу да доведу до изражаја боје лишћа. У подручјима са хладним, јаких зимским ветровима, може бити потребна заштита од ветра.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Guide to Growing Bergenia Plants”. The Garden Helper. Приступљено 30. 06. 2009.
