Породица (биологија)
У биологији, породица (лат. Familia) је једна од таксономских категорија у хијерархијској класификацији организама. Налази се између реда и рода.[1]
У зоологији постоји конвенција да се научни називи породица завршавају на -idae. За разлику од зоологије у ботаници имена породица се завршавају на -aceae. Непосредно изнад породице налази се натпородица (лат. Superfamilia), а испод ње је потпородица (лат. Subfamilia).[2] У зоологији постоји и посебан ниво група-породица.[3]
Имена породица често се изводе из имена нарочито познатог рода те породице, али и из морфолошких особина одређене породице. Овај термин је 1689. године у ботаници увео Пјер Мањол. Код Карла Линеа се овај ниво називао Природни ред (лат. Ordines naturales) који је касније био замењен именом породица.[4].
Оно што припада фамилији — или ако се описана фамилија уопште треба признати — предлажу и одређују таксономисти практичари. Не постоје строга правила за описивање или препознавање фамилије, али се код биљака могу окарактерисати на основу вегетативних и репродуктивних особина биљних врста. Таксономисти често заузимају различите ставове о описима и можда неко време не постоји широки консензус у научној заједници. Објављивање нових података и мишљења често омогућава прилагођавања и консензус.
Nomenclature[уреди | уреди извор]
Именовање породица је кодификовано од стране разних међународних тела користећи следеће суфиксе:
- У гљивичној, алгалној и ботаничкој номенклатури, породична имена биљака, гљивица и алги завршавају суфиксом „-aceae”, осим малог броја историјских, али широко коришћених имена, укључујући Compositae и Gramineae.[5][6]
- У зоолошкој номенклатури породична имена животиња завршавају се суфиксом „-idae”.[7]
Историја[уреди | уреди извор]
Таксономски термин familia први је употребио француски ботаничар Пјер Магнол у свом Prodromus historiae generalis plantarum, in quo familiae plantarum per tabulas disponuntur (1689) где је седамдесет и шест група биљака које је препознао у својим табелама назвао фамилијама (familiae). Концепт ранга у то време још није био сређен, а у предговору Prodromus Магнол је говорио о уједињењу својих породица у веће genera, што је далеко од начина на који се тај термин користи данас.
Карл Лине је користио реч familia у својој Philosophia botanica (1751) да означи главне групе биљака: дрвеће[8], биље, папрати, палме и тако даље. Овај термин је користио само у морфолошком делу књиге, говорећи о вегетативним и генеративним органима биљака.
Касније, у француским ботаничким публикацијама, од Мишел Адансоновог рада Familles naturelles des plantes[9] (1763) и све до краја 19. века, реч famille је коришћена као француски еквивалент латинском ordo (или ordo naturalis).
У зоологији, породицу као средњу позицију између реда и рода увео је Пјер Андре Латреј у својој књизи Précis des caractères génériques des insectes, disposés dans un ordre naturel (1796). Он је користио фамилије (неке од којих нису именоване) у неким, али не у свим својим редовима „инсеката“ (који су тада укључивали све чланконошце).
У делима из деветнаестог века, као што су Prodromus[10][11] Августина Пирамуса де Кандоле и Genera Plantarum[12][13] Џорџа Бентама и Џозефа Далтона Хукера, ова реч ordo се користила за оно што сада има ранг породица.
Употреба[уреди | уреди извор]
Фамилије се могу користити за еволуциона, палеонтолошка и генетичка истраживања, јер су стабилније од нижих таксономских нивоа као што су родови и врсте.[14][15]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Systematics: Meaning, Branches and Its Application”. Biology Discussion (на језику: енглески). 2016-05-27. Приступљено 2017-04-12.
- ^ J. McNeill et al. (2006): International Code of Botanical Nomenclature (Vienna Code). Regnum Vegetabile, 146. Koeltz Scientific Books, Königstein. ISBN 978-3-906166-48-3. Online Version (engl.), Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Internationaler Code der Zoologischen Nomenklatur, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Gerhard Wagenitz: Wörterbuch der Botanik, 2. издање, 2003/2008. ISBN 978-3-937872-94-0. стр. 110.
- ^ Barnhart 1895.
- ^ ICN 2012, Section 2. Names of families and subfamilies, tribes and subtribes Article 18.
- ^ International Commission on Zoological Nomenclature (1999). „Article 29.2. Suffixes for family-group names”. International Code of Zoological Nomenclature (Fourth изд.). International Trust for Zoological Nomenclature, XXIX. стр. 306. Архивирано из оригинала 9. 11. 2004. г. [1]
- ^ trees
- ^ Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Adanson, Michel”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 1 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 183.
- ^ Buek, H.W. (1840—1874). Genera, species et synonyma Candolleana: alphabetico ordine disposita, seu Index generalis et specialis ad A.P. Decandolle, Prodromum systematis naturalis regni vegetabilis. Berlin: Sumptibus librariae Nauckianae.
- ^ Bentham & Hooker 1862–1883, Scitamineae pp. 636–657
- ^ Singh 2010, Bentham & Hooker pp. 308–312
- ^ Bentham & Hooker 1862–1883.
- ^ Sarda Sahney, Michael J. Benton & Paul A. Ferry (2010). „Links between global taxonomic diversity, ecological diversity and the expansion of vertebrates on land”. Biology Letters. 6 (4): 544—547. PMC 2936204
. PMID 20106856. doi:10.1098/rsbl.2009.1024.
- ^ Sarda Sahney & Michael J. Benton (2008). „Recovery from the most profound mass extinction of all time”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 275 (1636): 759—765. PMC 2596898 . PMID 18198148. doi:10.1098/rspb.2007.1370.
Литература[уреди | уреди извор]
- Barnhart, John Hendley (15. 1. 1895). „Family Nomenclature”. Bulletin of the Torrey Botanical Club. 22 (1): 1—25. JSTOR 2485402. doi:10.2307/2485402.
- Bullock, A. A. (јануар 1958). „Indicis Nominum Familiarum Angiospermarum Prodromus”. Taxon. 7 (1): 1—35. JSTOR 1216226. doi:10.2307/1216226.
- Bullock, A. A. (август 1958). „Indicis Nominum Familiarum Angiospermarum Prodromus: Additamenta et Corrigenda I”. Taxon. 7 (6): 158—163. JSTOR 1217503. doi:10.2307/1217503.
- ICN (2012). „International Code of Nomenclature for algae, fungi, and plants”. Bratislava: International Association for Plant Taxonomy. Архивирано из оригинала 04. 11. 2013. г. Приступљено 17. 1. 2016.
- Croizat, Leon (јануар 1945). „History and Nomenclature of the Higher Units of Classification”. Bulletin of the Torrey Botanical Club. 72 (1): 52—75. JSTOR 2481265. doi:10.2307/2481265.
- Benton, Michael J. 2005. Vertebrate Palaeontology, 3rd ed. Oxford: Blackwell Publishing. ISBN 978-0-632-05637-8
- Brummitt, R.K., and C.E. Powell. 1992. Authors of Plant Names. Royal Botanic Gardens, Kew. ISBN 0-947643-44-3
- Robert L. Carroll (1988) "Vertebrate Paleontology and Evolution." W. H. Freeman and Company, New York, ISBN 978-0-7167-1822-2. стр. 1-698.
- Gaffney, Eugene S., and Peter A. Meylan. 1988. "A phylogeny of turtles". In M.J. Benton (ed.), The Phylogeny and Classification of the Tetrapods, Volume 1: Amphibians, Reptiles, Birds, 157–219. Oxford: Clarendon Press.
- Haris Abba Kabara. 2001. Karmos hand book for botanical names.
- Lambert, David. 1990. Dinosaur Data Book. Oxford: Facts on File & British Museum (Natural History). ISBN 0-8160-2431-6
- McKenna, Malcolm C., and Susan K. Bell (editors). 1997. Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 0-231-11013-8
- Milner, Andrew. 1988. "The relationships and origin of living amphibians". In M.J. Benton (ed.), The Phylogeny and Classification of the Tetrapods, Volume 1: Amphibians, Reptiles, Birds, 59–102. Oxford: Clarendon Press.
- Novacek, Michael J. 1986. "The skull of leptictid insectivorans and the higher-level classification of eutherian mammals". Bulletin of the American Museum of Natural History 183: 1–112.
- Sereno, Paul C. 1986. "Phylogeny of the bird-hipped dinosaurs (Order Ornithischia)". National Geographic Research 2: 234–56.
- Willis, K.J., and J.C. McElwain. 2002. The Evolution of Plants. Oxford University Press. ISBN 0-19-850065-3
- International Commission on Zoological Nomenclature (1999), International Code of Zoological Nomenclature. Fourth Edition, International Trust for Zoological Nomenclature
- Moore, R. T. (1974). „Proposal for the recognition of super ranks” (PDF). Taxon. 23 (4): 650—652. JSTOR 1218807. doi:10.2307/1218807. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 10. 2016. г. Приступљено 30. 05. 2022.
- Luketa, S. (2012). „New views on the megaclassification of life” (PDF). Protistology. 7 (4): 218—237.
- Chase, M.W.; Reveal, J.L. (2009), „A phylogenetic classification of the land plants to accompany APG III”, Botanical Journal of the Linnean Society, 161 (2): 122—127, doi:10.1111/j.1095-8339.2009.01002.x
- Euzéby, J. P. (1997). „List of Bacterial Names with Standing in Nomenclature: a folder available on the Internet (13 Dec. 2007 version)”. International Journal of Systematic and Evolutionary Microbiology. 47 (2): 590—592. PMID 9103655. doi:10.1099/00207713-47-2-590 .
- Gingerich, P. D. (1987). „Evolution and the fossil record: patterns, rates, and processes”. Canadian Journal of Zoology. 65 (5): 1053—1060. doi:10.1139/z87-169.
- Kluge, N.J. (1999). „A system of alternative nomenclatures of supra-species taxa. Linnaean and post-Linnaean principles of systematics”. Entomological Review. 79 (2): 133—147.
- Kluge, N.J. (2010). „Circumscriptional names of higher taxa in Hexapoda”. Bionomina. 1 (1): 15—55. doi:10.11646/bionomina.1.1.3 .
- Schuh, Randall T. and Andrew V. Z. Brower. 2009. Biological Systematics: Principles and Applications, 2nd edn. ISBN 978-0-8014-4799-0
- Simpson, Michael G. 2005. Plant Systematics. ISBN 978-0-12-644460-5
- Wiley, Edward O. and Bruce S. Lieberman. 2011. "Phylogenetics: Theory and Practice of Phylogenetic Systematics, 2nd edn." ISBN 978-0-470-90596-8
- Fortey, Richard (2008), Dry Store Room No. 1: The Secret Life of the Natural History Museum, London: Harper Perennial, ISBN 978-0-00-720989-7
- de Candolle, Augustin Pyramus (1818—1821). Regni vegetabilis systema naturale, sive Ordines, genera et species plantarum secundum methodi naturalis normas digestarum et descriptarum 2 vols. Paris: Treuttel et Würtz.
- de Candolle, AP (1819) [1813]. Théorie élémentaire de la botanique, ou exposition des principes de la classification naturelle et de l'art de décrire et d'etudier les végétaux (2nd изд.).
- de Candolle, AP (1824—1873). Prodromus systemati naturalis regni vegetabilis sive enumeratio contracta ordinum, generum specierumque plantarum huc usque cognitarum, juxta methodi naturalis normas digesta. (also available online at Gallica)
- de Lamarck, Jean-Baptiste; de Candolle, Augustin Pyramus (1815a). Flore française ou descriptions succinctes de toutes les plantes qui croissent naturellement en France disposées selon une nouvelle méthode d'analyse ; et précédées par un exposé des principes élémentaires de la botanique (vol. III) (3 изд.). Paris: Desray. Приступљено 29. 10. 2014.
- de Lamarck, Jean-Baptiste; de Candolle, Augustin Pyramus (1805). Principes élémentaires de botanique et de physique végétale (extract) (3 изд.). Paris: Desray.
- de Lamarck, Jean-Baptiste; de Candolle, Augustin Pyramus (1815b). Flore française ou descriptions succinctes de toutes les plantes qui croissent naturellement en France disposées selon une nouvelle méthode d'analyse ; et précédées par un exposé des principes élémentaires de la botanique (vol. V) (3 изд.). Paris: Desray. Приступљено 29. 10. 2014.
- Bentham, G.; Hooker, J.D. (1862—1883). Genera plantarum ad exemplaria imprimis in herbariis kewensibus servata definita (3 vols.). London: L Reeve & Co. Приступљено 24. 1. 2014.
- Bentham, George (фебруар 1877). „On the Distribution of the Monocotyledonous Orders into Primary Groups, more especially in reference to the Australian Flora, with notes on some points of Terminology.”. Journal of the Linnean Society of London, Botany. 15 (88): 490—520. doi:10.1111/j.1095-8339.1877.tb00261.x .
- Singh, Gurcharan (2010). Plant Systematics: An Integrated Approach (3 изд.). Science Publishers. ISBN 978-1578083510. Приступљено 23. 1. 2014.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „International Code of Nomenclature for algae, fungi, and plants – Melbourne Code”. IAPT-Taxon.org. 2012. Articles 2 and 3. Архивирано из оригинала 10. 06. 2019. г. Приступљено 30. 05. 2022.
- „ICTV Code. Section 3.IV, § 3.23; section 3.V, §§ 3.27-3.28..”. International Committee on Taxonomy of Viruses. октобар 2018. Приступљено 28. 11. 2018.
