Пређи на садржај

Бермудо III од Леона

С Википедије, слободне енциклопедије
Бермудо III од Леона
Бермудо III од Леона, уље на платну Хосеа Марије Родригеза де Лосаде из 19. века.
Лични подаци
Датум рођења1017.
Датум смрти4. септембар 1037.(1037-09-04) (19/20 год.)
Место смртиТамарон, Грофовија Кастиља
ГробБазилика Сан Исидоро, Леон
СупружникХимена Санчез од Наваре
ПотомствоАлфонсо
РодитељиАлфонсо V од Леона
Елвира Мендес
ДинастијаАстурско-леонска династија
краљ Леона
Период1028—1037
ПретходникАлфонсо V
НаследникФернандо I
Потпис

Бермудо III од Леона (шп. Bermudo III, лат. Veremundus III; 1017 — Тамарон, 4. септембар 1037) је био краљ Леона (1028—1037), последњи из Астурско-леонске династије. Владавину му је обележио губитак доминантног положаја Леона међу хришћанским државама Пиринејског полуострва. Упркос свему томе, Бермудо је користио титулу „цара”.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Бермудо је био син леонског краља Алфонса V и португалске принцезе Елвире Мендес. На престо је дошао после очеве погибије у опсади муслиманског Визеуа 7. августа 1028. године.[1] Убрзо је дошло до драстичног погоршања односа са суседним хришћанским државама, што је Бермудову владавину учинило нарочито бурном.

Године 1029. краљ Памплоне, Санчо III је са војском пратио свог шурака и штићеника Гарсију Санчеза, грофа Кастиље, у Леон, на уговорени брак са Бермудовом сестром Санчом.[2] Недуго након што су стигли у град, тројица браће из кастиљанске породице Вела, напала су младожењу и избола га на смрт пред очима памплонског краљевског пара и дворске свите.[1][2] Потом су побегли на територију краљевства Памплоне.[2] Ово је Леонцима био доказ да их је унајмио сам Санчо, без обзира што је исти послао људе да побију убице. Са њиховог становишта, он је унајмио Кастиљанце како би показао своју невиност, док је лов за њима био фарса.[2][3] У прилог веродостојности ових оптужби иде то што је само краљ Памплоне извукао корист од ових догађаја. Међутим, Кастиљанци су више веровали краљу Памплоне и у читавом овом догађају су видели леонску заверу.[3] Санчо је постао прави господар Кастиље, а на место грофа поставио је свог сина Фернанда.

Подстакнут анмозитетом две стране, ускоро је избио погранични сукоб између Бермуда и Санча, који је прерастао у прави рат.[1][3] Санчо је био успешнији, али није могао да сломи Бермудов отпор.[3] Посредством цркве, 1032. године је био склопљен мир. Мир је обележен браком између Бермудове сестре Санче и Санчовог сина Фернанда.[1] Санча је као мираз добила спорну област између Сее и Писуерге, чиме је требало да буде решено питање разграничења Леона и Кастиље. Међутим, рат је поново избио и овог пута је краљ Памплоне био далеко успешнији. Године 1034. Санчо је ушао у престони Леон, а Бермудо се повукао у Галицију.[1][3] Уследио је споразум између Бермуда и Санча којим је леонски краљ оженио Санчову кћерку Химену.

Користећи ослабљеност Леона, абадидска таифа Севиља напала је грофовију Португалију, његовог вазала. Међутим, удружене леонске и португалске трупе са Бермудом на челу победиле су емира Абада у бици код Сезара 23. марта 1035. године, за дуже време отклонивши муслиманску опасност. Смрт Санча III на јесен омогућила је Бермуду повратак у Леон и обнову рата са Кастиљом и Памплоном. Сукоб је кулминирао битком код Тамарона 4. септембра 1037. године против удружене војске кастиљског грофа Фернанда и памплонског краља Гарсије Санчеза III. Бермудо је реаговао импулсивно и увукао се у непријатељске редове, где је погинуо од кастиљанског копља.[3] Његови поданици су пребацили тело у Леон и сахранили га у базилици Сан Исидоро, уобичајеном месту сахрањивања леонске краљевске породице.

У браку са Хименом, Бермудо је имао једног сина Алфонса, који је умро убрзо по рођењу. Како иза себе није оставио деце, његовом смрћу угасила се Астурско-леонска династија. Као најближи сродник покојног краља, власт над Леоном преузео је његов зет Фернандо.[4] Попут свог оца, Бермудо је користио титулу „цара” (лат. imperator). Повеље које је издавао и преписка са каталонским опатом Олибом титулишу га као „цар у Леону” или „цар у Галицији”.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
Преци Бермудо III од Леона
16. Рамиро II од Леона
8. Ордоњо III од Леона
17. Адосинда Гутијерез
4. Бермудо II од Леона
18. Фернан Гонзалес, гроф Кастиље
9. Урака Фернандез
19. Санча Санчез од Памплоне
2. Алфонсо V од Леона
20. Фернан Гонзалес, гроф Кастиље
10. Гарсија Фернандез од Кастиље
21. Санча Санчез од Памплоне
5. Елвира од Кастиље
22. Рамон II од Рибагорзе
11. Ава од Рибагорзе
23. Гарсенда од Армањака
1. Бермудо III од Леона
24. Херменегилдо Гонзалез, гроф Португалије
12. Гонзало Менендез, велики војвода Португалије
25. Мумадона Дијас
6. Менендо Гонзалез, велики војвода Португалије
26. Пелајо Гонзалез
13. Илдуара Пелаез
27. Ермесинда Гутерес од Коимбре
3. Елвира Мендес
28. Фруела
14. Мунио Фроилаз од Коимбре
7. Тода

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Chaytor 1933, стр. 31.
  2. ^ а б в г Vajs Bauer 2019, стр. 506.
  3. ^ а б в г д ђ Vajs Bauer 2019, стр. 507.
  4. ^ Vajs Bauer 2019, стр. 519.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Chaytor, H. J. (1933). A History of Aragon and Catalonia. London: Methuen. 
  • Vajs Bauer, S. (2019). Istorija srednjovekovnog sveta: Od arabljanske opsade Konstantinopolja do Prvog krstaškog rata. Beograd: Laguna. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бермудо_III_од_Леона&oldid=30492272”