Пређи на садржај

Бесконачни воз

С Википедије, слободне енциклопедије
Бесконачни воз
Бесконачни воз
Изворни називInfinity Train
АуторОвен Денис
Гласове
позајмили
  • Ешли Џонсон
  • Џереми Крачли
  • Овен Денис
  • Ерни Хадсон
  • Кејт Малгру
  • Лина Хиди
  • Роби Дејмонд
  • Бредли Витфорд
  • Бен Менделсон
  • Кирби Хауел-Батист
  • Кајл Макарли
  • Изабела Абијера
  • Дајана Делано
  • Џони Јанг
  • Секај Мурашига
  • Минти Луис
  • Марго Мартиндејл
  • Џеј Кеј Симонс
  • Маргарет Чо
Композитор музичке теме
  • Chrome Canyon
  • Овен Денис (1. епизода)
КомпозиторChrome Canyon
Земља САД
Језик
Број сезона4
Број епизода40 (списак епизода)
Време трајања11 минута
Продукција
Извршни продуцент
  • Овен Денис
  • Џенифер Пелфри
  • Трам Вигзел
  • Брајан А. Милер
  • Роб Сорхер
ПродуцентКит Мак
ПродукцијаCartoon Network Studios
Дистрибуција
Емитовање
Емитер
Формат сликеHDTV 1080i
Формат тонаDolby Surround
Премијерно
приказивање
5. август 2019. (2019-08-05) — 15. април 2021. (2021-04-15)
Емитовање у Србији
ЕмитерHBO Max
Формат сликеHDTV 1080i
Формат тонаDolby Surround
Премијерно
приказивање
22. април 2022. (2022-04-22) — данас

Бесконачни воз (енгл. Infinity Train) америчка је анимирана телевизијска серија аутора Овена Дениса, који је претходно радио на серији Regular Show.[2] Пилот је емитовао Cartoon Network 1. новембра 2016. године, пре него је купљена цела мини-серија због позитивних критика, која је премијерно емитована 5. августа 2019. године. Након завршетка прве сезоне, Cartoon Network је најавио да ће се серија наставити као антологија.[3] Премијера друге сезоне је била 6. јануара 2020. године. Трећу сезону је емитовао HBO Max од 13. августа 2020. године, а десет епизода је емитовано наредне три седмице,[4] док је читава четврта сезона објављена 15. априла 2021. године.[5] У Србији серију емитује HBO Max од 22. априла 2022. године, синхронизовану на српски језик.

Све четири сезоне серије су добиле позитивне критике за своје сложене теме и ликове, сценарио, јединственост, стил визуелне анимације и гласовну глуму. У августу 2020, Денис је изјавио да, иако је желео да серија траје укупно осам сезона, већина екипе је отпуштена и да постоји ризик да се серија не буде обновљена за пету сезону; Денис је сугерисао да би HBO Max могао бити забринут што су приче и теме серије превише мрачне и непривлачне деци. Промотивни материјал за четврту сезону помиње је као финалну.[6]

Након укрцавања на тајанствени, међудименсионални воз, путници морају да уђу у чудне светове, реше загонетке и боре се с чудовиштима да би нашли свој пут кући у овој анимираној антологијској серији.

Сезона Епизоде Емитовање Емитовање у Србији
Премијера Финале Премијера Финале
1. 10 5. август 2019. (2019-08-05) 9. август 2019. (2019-08-09) 22. април 2022. (2022-04-22)
2. 10 6. јануар 2020. (2020-01-06) 10. јануар 2020. (2020-01-10)
3. 10 13. август 2020. (2020-08-13) 27. август 2020. (2020-08-27)
4. 10 15. април 2021. (2021-04-15)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Suzette Smith (6. 7. 2020). „Cartoon Network's Infinity Train Will Stream Its Third Season Exclusively On HBO Max”. GameSpot. Приступљено 2020-07-06. 
  2. ^ Infinity Train | Minisode | Cartoon Network – YouTube. 2. 11. 2016. Архивирано из оригинала 4. 11. 2016. г. Приступљено 24. 11. 2016. 
  3. ^ Owen Dennis [OweeeeenDennis] (24. 11. 2019). „#infinitytrain is an animated anthology series, all set in the same universe, with different protagonists for different stories. The first story is called Infinity Train: Book One - The Perennial Child. The second story is called Infinity Train: Book Two - Cracked Reflection.” (твит) — преко Twitter-а. 
  4. ^ „HBO Max Highlights - August 2020”. Warner Media. Архивирано из оригинала 21. 07. 2020. г. Приступљено 21. 7. 2020. 
  5. ^ „Infinity Train hits the end of the line with first trailer for fourth and final season”. Entertainment Weekly. Приступљено 11. 3. 2021. 
  6. ^ „WarnerMedia Expands Kids & Family Offerings on Cartoon Network and HBO Max Under New Tagline Redraw Your World” (Саопштење) (на језику: енглески). WarnerMedia. 17. 2. 2021. Архивирано из оригинала 17. 2. 2021. г. Приступљено 17. 2. 2021. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]