Овај чланак је добар. Кликни овдје за више информација.

Портал:Сједињене Америчке Државе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Bandeau portail USA 4.png
Добродошли на
портал о Сједињеним Америчким Државама


Увод

Coat of Arms of the United States of America
Грб Сједињених Америчких Држава
Застава Сједињених Америчких Држава

Сједињене Америчке Државе су савезна република, коју чини 50 држава и један федерални дистрикт. Налази се у Северној Америци. Сједињене Државе се граниче само са Канадом на северу и Мексиком на југу, а излазе на Атлантски океан, Тихи океан и Северни ледени океан. Од 50 држава које сачињавају Сједињене Државе, само су Аљаска и Хаваји издвојени од матице. Свака од 50 држава има одређени степен аутономије.

Сједињене Америчке Државе своје корене вуку од Декларација независности 13 америчких колонија које су 1776. устале против власти Велике Британије. Држава је призната Паришким миром 1783. Од краја Првог светског рата, САД су постале водећа економска сила на свету, а од краја Хладног рата једина суперсила која има велики економски, политички, војни и културни утицај на друге земље.

На челу Сједињених Држава се налази председник, који се бира сваке четири године. Главни град је Вашингтон.

Садржај


Изабрани чланак

Бостон
енгл. Boston
Bostonstraight.jpg
Бостон
Грб Застава
Основни подаци
Држава  Сједињене Америчке Државе
Савезна држава  Масачусетс
Округ Сафок
Основан 1630.
Становништво
Становништво (2010) 617.594
Географске карактеристике
Координате 42°21′28″ СГШ; 71°03′34″ ЗГД / 42.357778° СГШ; 71.059444° ЗГД / 42.357778; -71.059444 Координате: 42°21′28″ СГШ; 71°03′34″ ЗГД / 42.357778° СГШ; 71.059444° ЗГД / 42.357778; -71.059444
Временска зона UTC-5, лети UTC-4
Надморска висина 43 m
Површина 232,1 km2
Бостон на мапи САД
Бостон
Бостон
Остали подаци
Градоначелник Томас Менино
(Демократска странка)
ЗИП код 02115
ФИПС код 25-07000
Веб-сајт www.cityofboston.gov

Бостон (енгл. Boston) главни и највећи је град државе Масачусетс у Сједињеним Америчким Државама.[1] Као највећи град Нове Енглеске, Бостон се сматра њеним незваничним економским и културним центром.[2] По попису становништва из 2010. у њему је живело 617.594 становника.[3] Са становницима приградских насеља, Бостон броји 4,4 милиона становника.

Бостон је основан 1630. године доласком Енглеза на полуострво Шомут.[4] Током Америчке револуције, крајем 18. века, Бостон је био поприште многих важних битака и политичких преврата, попут Бостонског масакра и Бостонске чајанке. Неколико битака током револуције су се одвијале у самом центру данашњег града – опсада Бостона и битка код Банкер Хила. Након револуције, Бостон је постао важан саобраћајни центар са својом луком на Атлантском океану. Бостон годишње посети 16,3 милиона туриста.[5][4] Бостон је први град у Сједињеним Државама који је имао прву основну школу која се финансирала из државног буџета, Латинска школа Бостона (оснивана 1635. године) [6], први колеџ – Харвард (основан 1636. године), као и први подземни метро.[7]

Бостон је постао важан центар за високо образовање, као и важан центар за истраживања у области науке [8]. Бостон такође има и један од највиших стандарда живота у САД, па је и тиме један од најскупљих градова у САД.[9]

Географија

Поглед на Кенмор сквер. У даљини се могу видети Пруденшал и Хенкок куле. Кенмор сквер је познат по великој светлећој реклами за нафтну компанију Венецуеле - Ситго. Кенмор сквер је такође важна тачка у градском превозу где се пресецају зелене линије лаког метроа и одакле полазе аутобсу ка различитим деловима града. Такође се на слици може видети рекла Чарлс, која дели Бостон и Кембриџ.

Бостон је веома компактан, прилично набијен и густо насељен град. Највећи разлог компактности овог града је тај што се након насељавања града у 17. веку није много водило рачуна о дизајну улица и четврти, већ се град спонтано проширавао без неког одређеног урбанистичког плана. Због тога данас постоји једна дугачка улица може да има и по три различита имена, иако се ради о једној улици. Прави пример за то је авенија Хантингтон која се простире од Саут Енда до приградских насеља и при томе мења име од авеније Хантингтон преко Раут 9, до улице Бојлстон. Тако да је Бостон често конфузан за тек досељене грађане и туристе, јер се они могу кретати једном улицом која без икаквог правила мења име из блока у блок. Према званичним подацима сам град Бостона има укупну површину од 232,1 km² (89,6 квадратних миља). Од тога 125.4 km² чини земљиште, док 106.7 km² чини вода. У САД, у градовима са више од 500.000 становника, само је Сан Франциско са приближним бројем становника мањи у површини од Бостона. Надморска висина града Бостона је 5,8 метара, док се највиша тачка града, врх брда Белевју, налази на 101 метар надморске висине.[10] Најнижа тачка града је на 0 метара надморске висине.[11]

Бостон је окружен приградским насељима који чине велики круг око Бостона и у коме највећи број грађана који ради у Бостону и живи. Приградска насеља су Винтроп, Ревир, Челси, Еверет, Самервил, Кембриџ, Вотертаун, Њутон, Бруклин, Нидам, Дедам, Кантон, Милтон и Квинси.

Бостон је у првим вековима свог постојања био саграђен на три брда. Како је број становништва растао тако је почело узимање земље са брда, како би се остали део града изравнао. Тако да су данашњи крајеви града Бек Беј и Саут Енд у ствари изграђени на земљишту које је 'скинуто' са брда. Од три првобитна брда, једино је Бикон Хил остало прилично нетакнуто. Сам центар града се познат по томе као најстарији део Бостона у којем се могу наћи таре циглане зграде, у просеку са по четири спрата. Велики део града је изграђен од оваквих зграда, које се данас мешају са новијом, најчешће, високом градњом. Високе зграде од преко педесет спратова се налазе највећим делом у Финансијском дистрикту града, али и у самом центру града, где се налази и највиша зграда у Бостону – Хенкок кула.[тражи се извор од 01. 2014.] На једној од зграда се налази и антена са разнобојним сијалицама, која показује каква ће бити временска прогноза. У недељним новинама се може наћи мала песмица од четири стиха која објашњава боје:

Steady blue, clear view.
Flashing blue, clouds due.
Steady red, rain ahead.
Flashing red, snow instead.

Када се упаљене сијалице на антени плаве боје, значи да ће бити лепо време без облака. Када плаве сијалице трепере, значи да ће бити облачно. Црвене сијалице означавају долазак кише, док црвене сијалице које трепере означавају снег.

Бостон Комон, који се налази на пола пута између финансијског дистрикта и Бикон Хила, је најстарији парк у Сједињеним Америчким Државама.[12] Заједно са Бостонском баштом и Смарагдном огрлицом, чини систем отворених паркова, које је осмислио Фредерик Ло Олмстед, како би град остао у зеленилу.[13] Еспланада је шеталиште дуж реке Чарлс, на бостонској страни (на супротној обали се налази град Кембриџ, где су смештени универзитети Харвард и МИТ). Бостон такође има и неколико великих пешчаних плажа које се налазе на обалама Атлантског океана.

Клима

Бостон у пролеће

Бостоном влада континентална клима која је уобичајна у региону. Лета су углавном врућа и спарна, док су зиме веома хладне са пуно снега. Није неуобичајно, ако је зима дуга и хладна, да снег пада чак и у мају и октобру.[14]

Неки од климатских рекорда у Бостону:

  • Најранија икада забележена температура од преко 30 °C је била у марту 1998. године
  • Само једном у историји мерења се догодило да је фебруару забележена температура од 21 °C.
  • Највиша температура икада забележена је била од 40 °C, 4. јула 1911. године.
  • Најнижа температура икада забележена је била од -28 °C, 9. фебруара 1934. године.[15]

Најтоплији месец у години је јули, са просечном температуром од 27,7 °C (највиша током дана) и 18,4 °C (најнижа температура током дана). Најхладнији месец је јануар, са просечном температуром од -5,6 °C.[16]

Клима Бостона
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) 2,5
(36,5)
3,7
(38,7)
7,9
(46,2)
13,4
(56,1)
19,3
(66,7)
24,8
(76,6)
27,9
(82,2)
26,7
(80,1)
22,5
(72,5)
16,6
(61,9)
11
(52)
5,4
(41,7)
15,2
(59,4)
Просек, °C (°F) −1,5
(29,3)
0,0
(32)
3,7
(38,7)
9,1
(48,4)
14,6
(58,3)
20,0
(68)
23,2
(73,8)
22,4
(72,3)
18,4
(65,1)
12,4
(54,3)
7,2
(45)
1,7
(35,1)
10,9
(51,6)
Средњи минимум, °C (°F) −5,5
(22,1)
−4,3
(24,3)
−0,3
(31,5)
4,7
(40,5)
10,1
(50,2)
15,2
(59,4)
18,6
(65,5)
18,1
(64,6)
13,8
(56,8)
8
(46)
3,3
(37,9)
−2,3
(27,9)
6,6
(43,9)
Количина падавина, mm (in) 99,6
(39,21)
83,8
(32,99)
97,8
(38,5)
91,4
(35,98)
82,3
(32,4)
81,8
(32,2)
77,7
(30,59)
85,6
(33,7)
88,1
(34,69)
96,3
(37,91)
101,1
(39,8)
94,7
(37,28)
1,080,3
(425,31)
Извор: World Weather

Историја

Главни чланак: Историја Бостона

Бостон су 17. септембра 1630. основали досељеници из Енглеске. Пуританци су након доласка из Енглеске, основали колонију Масачусетс Беј, а у неким списима се мешају са досељеницима који су основали колонију Плимут десет година раније. Ове две групе досељеника су историјски и религијски различите, и ове две колоније су тек 1691. године уједињене у Провинцију Масачусетс Беј.

Полуострво Шомут је превлаком физички било спојено са континенталним делом Северне Америке, а са једне стране је била окружено реком Чарлс, а са друге стране Атлантским океаном. На основу археолошких налаза установљено је да је полуострво било насељено америчким Индијанцима још у 5. веку п. н. е.[17] Енглески досељеници су новоосновани град назвали Бостон, по Бостону у Енглеској, из којег је неколико угледних породица емигрирало у Нови свет.

Први гувернер колоније Масачусетс Беј Џон Винтроп, током церемоније проглашења првог гувернера одржао беседу, коју је назвао „Модел хришћанског милосрђа“ и која се темељила на идеји да Бостон има посебни савез са Богом. Досељеници су након оснивања града имали намеру да направе модеран град са добро организованом грађанском структуром и из те жеље основали су прву основну и средњу школу, Латинску школу Бостона (1635))[6], и први амерички универзитет, Харвард колеџ (1636). До средине 1700-их, Бостон је био највећи град британске Северне Америке.[18]

Године 1770. Велика Британија је повећањем пореза покушала да успостави строжу контролу над својим колонијама. Повишени порез је био један од покретача идеје о револуцији, која је убрзо и уследила. Бројне битке током Америчке револуције су се одиграле у самом центру данашњег Бостона – Бостонски масакр, Бостонска чајанка, битка за Лексингтон и Конкорд, Битка код Банкер Хила и опсада Бостона. Током овог периода, Пол Ревир, данашњи национални симбол патриотизма у Сједињеним Државама, постао је познат по својој улози курира у револуцији.

Након револуције, као америчка лука најближа Европи, Бостон је убрзо постао један од најбогатијих међународних трговачких центара. Преко бостонске луке се извозио рум, риба, со и дуван. Захваљујући економском развоју града, млађе генерације бостонских породица постају део елите новог америчког друштва. Ове породице и до данас имају велику моћ, како политичку тако и финансијску, у америчком друштву. Познате су под називом Бостонски брамини или Прве породице Бостона. Године 1822. Бостон је добио статус града.[19]

Скали сквер у Бостону, око 1880. године

Закон о ембаргу из 1807. године, који је усвојен током Наполеонових ратова, у великој је мери сузбио пловидбу из луке у Бостону, па су грађани Бостона морали да пронађу нови начин обртања капитала, што је довело до развоја тешке индустрије и занатства. Индустрија је постала важан део привреде града и већ средином 1800-их индустријска производња је премашила приходе које би град имао да је остао при трговини из приобалних лука. Све до почетка 1900-их година, Бостон је био важан индустријски центар, нарочито у текстилној и кожној индустрији. Многобројне речице у близини града или притоке реке Чарлс олакшале су трговину текстилом и кожом у региону. И данас се могу видети многобројне старе текстилне фабрике у близини тих река. Касније, доласком железнице, индустрија се развила и по приградским насељима и трговина у великој мери модернизовала. Бостон је у ово време важио као културни, књижевни и научни центар, а то је остао и данас. Услед високог степена образовања локалног становништва, град је постао и центар покрета за укидање ропства у Сједињеним Државама.[20]

Типичне нискоспратнице у самом центру Бостона. Овакав стил градње доминира старијим деловима града, где је просек спратова у оваквим зградама четири. Бостон је град у САД са највећим бројем оваквих квартова, изграђених још у 19. веку.

До 1820. године, становништво града се удвостручило, и са новим приливом европских имиграната, и етнички састав града је постао разнолик. Током овог прилива имиграната, највећу групу чине ирски имигранти, којих је 1850. године било 35.000.[21] Град је у другој половини 19. века имао свој други талас имиграната, од којих су најбројнији били Руси, пољски Јевреји и Французи из Квебека. Током овог периода, овако разнолико становништво је основало своје квартове, које и дан-данас носе назив по својим првим досељеницима. Тако су Италијани населили северни крај, Ирци Јужни Бостон, а руски Јевреји западни крај. Имигранти су са собом донели различите религије, традиције, домаћу храну као и језике. Захваљујући ирским и италијанским имигрантима, који су са собом донели католицизам, католици и данас чине најбројнију религијску групу у Бостону.[22]

Између 1630. и 1890. локалне архитекте и грађевинци су изменили првобитни изглед Бостона тако што су многе мочваре и пешчаре постале део урбаног Бостона.[23][24] Ову урбанистичку промену Волтер Мјур Вајтхил је у шали описивао као процес сечења брда како би се рупе попуниле. Један од највећих промена била је 1807. када је брдо Бикон потпуно поравнато како би се насула оближња мочвара. Тај део града је данашњи Хејмаркет сквер. На брду Бикон је данас зграда скупштине државе Масачусетс. Сама зграда се налази на делу којем је некад било врх брда.

Демографија

Према попису становништва из 2010. у граду је живело 617.594 становника, што је 28.453 (4,8 %) становника више него 2000. године.[3]

Група 2000. 2010.
Белци 291.561 (49,5 %) 290.312 (47,0 %)
Афроамериканци 149.202 (25,3 %) 150.437 (24,4 %)
Азијати 44.284 (7,5 %) 55.235 (8,9 %)
Хиспаноамериканци 85.089 (14,4 %) 107.917 (17,5 %)
Укупно 589.141 617.594
Кретање броја становника
Попис Стан.
1790. 18.320
1800. 24.937 36,1%
1810. 33.787 35,5%
1820. 43.298 28,1%
1830. 61.392 41,8%
1840. 93.383 52,1%
1850. 136.881 46,6%
1860. 177.840 29,9%
1870. 250.526 40,9%
1880. 362.839 44,8%
1890. 448.477 23,6%
1900. 560.892 25,1%
1910. 670.585 19,6%
1920. 748.060 11,6%
1930. 781.188 4,4%
1940. 770.816 -1,3%
1950. 801.444 4,0%
1960. 697.197 -13,0%
1970. 641.071 -8,1%
1980. 562.994 -12,2%
1990. 574.283 2,0%
2000. 589.141 2,6%
2010. 617.594 4,8%

Према попису из 2000. године, у Бостону, без приградских насеља, живело је 589.141 људи. Процене за 2006. годину су те да у Бостону живи 596.630 људи [тражи се извор од 01. 2014.], да град има 239.528 домаћинстава и 115.212 породица. У 2000. години густина насељености је била 12.166 људи на једну квадратну миљу, илити 4.697 људи на један квадратни километар. Од 25 највећих градова у САД (по броју становника), испред Бостона се налазе само Сан Франциско, Чикаго и Њујорк. Како већи део људи живи у приградским местима, током радног дана, број људи у Бостону може да се повећа и до 1,2 милиона људи.[25] Према истом попису, из 2000. године, у Бостону је живело:

  • 54,47% белаца
  • 2,33% црнаца
  • 0,4% америчких индијанаца
  • 7,52% америчких азијата
  • 0,06% потомака досељеника са пацифичких острва
  • 7,83% других раса и
  • 4,39% људи мешаних раса.
Бостонска лука

14,4% људи се изјаснило као Латиноамериканци (они који воде порекло из шпанског говорног подручја Северне и Јужне Америке). Људи ирског порекла чине највећу популацију белаца који су једне исте етничке групе, чак 15,8%. Италијани чине 8,3% становништва, док потомци Западно индијских острва чине 6,4% [26]. Скоро половина тог броја чине људи са Хаитија.

Од 239.528 домаћинстава, 22,7% је имало децу млађу од 18 година, 27,4% у били брачни парови, 16,4% домаћинства је било са једним старатељем - женом, док је 51,9% чинило појединце. 9,1% чине људи старији од 65 година, који су живели сами. Просечна величина домаћинства је била 2,31 и просечна величина породице је била 3,17 чланова [27].

Становништво по старости је подељено на следећи начин:

  • 19,8% млађи од 18 година
  • 16,2% 18-24 године
  • 35,8% 25-44 године
  • 17,8% 45-64 године
  • 10,4% 65 година и старији

Однос жена и мушкараца у свим старосним групама је 100:92,8.

Однос жена и мушкараца за старосну групу, 18 и више, је 100:90,2.

Просечна примања у једном домаћинству годишње је 39.629$, и просечно годишње примање у једној породици је 44.151$. Мушкарци су имали просечно примање од 37.435$, док су жене имале 32.421$. Примање по глави становника је 23.353$. 19,5% становништва живи у сиромаштву. 25,6% млађих од 18 година и 18,2% старијих од 65 година живе у сиромаштву [28].

Економија

Факултети и универзитети који се налазе у Бостону у великој мери доприносе локалној и регионалној економији. Ове високо-образовне установе су у протекле две деценије биле највећи разлог смањењу незапослености локалног становништва, јер са развојем ових установа дошло је и до повећања броја радних места. Поред значајности у запошљавању становништва, ове установе су и разлог што су многе светске мултинационалне корпорације отвориле своја представништва у и око Бостона. Према подацима министарства за развој града Бостона, из 2003. године, студенти који студирају у или око Бостона у фискалној 2002. години су допринели економији града 4,8 милијарди долара [тражи се извор од 01. 2014.]. Од свих америчких великих градова, Бостон добија највећу годишњу своту из федералне касе од Националних здравствених Института.[29]

Финансијски део Бостона

Туризам такође знатно доприноси економији града. У фискалној 2004. години, туристи су потрошили 7,9 милијарди долара, и по броју посетилаца поставили Бостон међу првих десет најпосећенијих градова у САД.[30] Важне индустрије које делују у Бостону су у великој мери финансијске природе. Велике компаније које пружају приватна и друштвена осигурања су прве започеле са радом у Бостону, и одатле се прошириле преко целе Америке. Ово је учинило да Бостон, после Њујорка, постане финансијски центар САД. Бенк оф Америка и Соверн Бенк имају своја регионална седишта у Бостону [31] Бостон такође има веома развијену штампарску индустрију која је уједно и најстарија у САД, са великим штампарско-издавачким кућама.

Према подацима из фискалне 2005. године Бостон је бројао 2.398.900 радника. Од тога [1]:

  • 1.200 је радило у рударству
  • 100.500 у грађевини
  • 231.200 у произвдњи
  • 424.100 у комерцијали, трговини и транспорту
  • 72.000 у информационом сектору (разни бирои, медији, сервисни информациони бирои, итд.)
  • 182.800 у финансијском сектору
  • 374.200 у разним професионалним делатностима (контролори лета, јавне службе, итд.)
  • 431.600 у образовним и здравственим институцијама
  • 206.900 у угоститељству и туризму
  • 85.700 у разним службама
  • 288.000 у локалној власти

Просечна плата радника у производњи је износила $18.65 на сат.

Стопа незапослености је износила 4,9%

Образовање

Бостон има репутацију интелектуалног центра САД, и зато носи надимак Атина Америке. Таква репутација долази из чињенице да у самом граду Бостону и у суседном Кембриџу, постоји више од сто колеџа и универзитета [тражи се извор од 01. 2014.].

Кампус Бостон Универзитета се простире уз дуж Чарлс реке, на Комонвелт Авенији, док се медицински факултет универзитета налази у јужном делу града - Саут Енд. Универзитет Нортистерн, још један велики приватни универзитет се налази у познатом историјском комшилуку - Фенвеј. Вилок, Симонс, Емануел и Вентворт колеџи, као и Масачусетс колеџ фармације и здравствених наука се такође налазе близу Нортистерна и припадају делу званом Фенвеј. Суфолк Универзитет, омањи приватни универзитет, познат у САД по свом правном факултету, се налази на Бикон Хилу. Правни факултет Њу Ингланд универзитета, је омањи правни факултет, који се налази у позоришном дистрикту града. Овај факултет је првобитно основан као правни факултет за жене.[32] Емерсон колеџ са репутацијом као један од престижнијих колеџа за друштвене науке, новинарство, лингвистику и филм, се налази близу Бостон Комон-а (првог јавног парка у САД). Бостон колеџ, чији се првобитни кампус налазио у јужном делу Бостона, данас се налази у западном делу града, на граници двеју општина, Брајтона и Њутона. Кампус Бостон колеџа се и даље територијално шири недавном куповином земљишта од огранка Католичке Цркве у Бостону [33]

Неколико великих универзитета се налазе у суседном Кембриџу, мада имају зграде и у Бостону, те студенти могу имати предавања у истом дану у Бостону и у Кембриџу. Харвард Универзитет је најстарија институција високог образовања у САД, и налази се великим делом у Кембриџу, дуж реке Чарлс. Факултети за бизнис и менаџмент Харвардског универзитета, као и медицински, стоматолошки и факултет здравствене заштите налазе се у Бостону, физички одвојени од кампуса у Камбриџу.[34] Технолошки институт Масачусетса (МИТ) који је прво основан у Бостону, пресељен је у Кембриџ пошто се указала потреба за већим простором. МИТ је пресељен у Кембриџ 1916. године. Медицински факултет универзитета Тафтс обавља дужност надгледања рада Медицинског центра Нове Енглеске, док се остатак кампуса универзитета Тафтс налази у северној општини Бостона - Самервилу. Истерн Назарин колеџ у општини Квинси, једини је евангелистички хришћански колеџ у граду Бостону, и активан је у свакодневном раду хришћанског свештенства у Бостону [тражи се извор од 01. 2014.].

Бостонски државни систем за образовање је најстарији у земљи. Овај систем чине све државне основне и средње школе у Бостону, и броји 57.000 ученика, од првог разреда основне школе до четвртог разреда средње школе. Систем броји 145 школа, међу њима и Бостонска латинска школа (најстарија државна основна школа у САД, основана 1635. године). Поред државних, Бостон броји и велики број приватних основних и средњих школа. 2002. године, бизнис магазин Форбс је оценио јавни систем државних школа у Бостону као најбољи систем државног обзаровања у САД, са просечном стопом ученика који заврше последњи разред средње школе од 82%.[35] 2005. године систем који обухвата све државне школе је бројао[36]

  • 45,5% црнаца
  • 31,2% ученика пореклом из латинске Америке
  • 14,0% белаца
  • 9,0% Азијата

Бостон је место неколико музичких и уметничких конзерваторијума - Уметнички институт Бостона, колеџ за примењену уметност Масачусетс, и Музички конзерваторијум Нове Енглеске (најстарији конзерваторијум у САД), Школа музеја лепих уметности, и музичка академија Беркли. Једини државни универзитет у Бостону је универзитет Масачусетс у општини Дорчестер, док су једина два двогодишња колеџа Роксбури Комјунити колеџ и Бункер Хил Комјунити колеџ у општини Роксбери.

HarvardWidenerLibrary.jpg
Кампус Бостон Колеџа
Вентворт Колеџ. Председница колеџа је проф. др. Зорица Панић, прва председница искључиво техничког колеџа

За више информација погледајте:

Култура

Као резултат великог броја давно основаних високо образовних институција, Бостон се сматра културним и интелектуалним центром Нове Енглеске. Град има неколико позоришта са фасадама налик на европске у погледу украса и стила. Град одржава многе фестивале, који често трају по цео викенд. Дочек Нове године, прослава Дана независности 4. јула и Бостон Поп коцерт су три фестивала на почетку и на крају којих се увек одржава тридесето-минутни ватромет програм на обалама реке Чарлс и у луци на Атлантском океану. Бостон је познат по свом локалном дијалекту и акценту (бостонски акценат) који се умногоме разликује од дијалекта широм Нове Енглеске. Локално становништво изговара „Бостон“ као „Бастен“. За Бостон се такође везује кухиња Нове Енглеске у којој се истиче морска храна, нарочито ракови и јастози. Потомци имиграната из Ирске који су пре 20. века емигрирали у околину данашњег Бостона, данас имају веома јак политички и религиозни утицај. И дан данас у неким деловима града се осећа јак утицај Ирске културе, кроз постојање великог броја пабова, ресторана са ирском музиком и годишњим фестивалима којим се прослављају ирске традиције. Симбол Ирске - зелена детелина - се може наћи и као лого кошаркашког клуба Бостон Селтикс.

Конзулати у Бостону

 Бразил  Канада  Турска  Колумбија  Француска  Костарика
 Португалија  Мексико  Јапан  Грчка  Доминиканска Република  Словенија
 Либан  Јамајка  Аустралија  Белгија  Италија  Норвешка
 Чиле  Финска  Хондурас  Мађарска  Исланд  Холандија
 Монако  Мароко    Непал  Пакистан  Пољска  Боливија
 Румунија  Сенегал  Швајцарска  Тајланд  Хаити  Барбадос
 Шри Ланка  Аустрија  Немачка  Израел  Република Ирска  Еквадор
 Јужна Кореја  Шпанија  Енглеска  Венецуела  Мали  Данска
 Салвадор  Перу  Луксембург  Кипар

Криминал

Ниска стопа криминала у граду крајем 20. и почетком 21. века је производ успешне сарадње градске полиције са разним цивилним групама и грађанским покретима широм града и комшилука. Број убистава у граду је пао са 152 1990. године (26,5 на 100.000 људи) на 31 1999. године (5,26 на 100.000 људи). У последњих пар година, овај број је умео да варира и до 50%, у односу на претходну годину у исто време (60 убистава 2002. године, 39 2003. године, 64 2004. године и 75 2005. године). Иако број убистава годишње није ни приближно броју из 1990. године, многи грађани Бостона виде ово варирање као проблем, и сматрају да би бостонска полиција требало да примени нове тактике у спровођењу реда.[37]

Спорт

Фенвеј Парк, стадион америчког бејзбол тима Бостон Ред Сокса

Бостон Ред Сокси (у свакодневном говору се зову просто „Сокс“) су један од бејзбол тимова који су основали Америчку Бејзбол Лигу (енгл. American League of Major League Baseball - МЛБ). Када су домаћини, тим игра на свом стадијуму - Фенвеј Парк, близу Трга Кенмор. Стадијум је саграђен 1912. године, и један је од најстаријих спортских арена који се активно и данас користи у САД. Бостон је град у којем је одиграна прва бејзбол игра новоосноване Светске Серије, 1903. године. Серија те године је играна између Ред Сокс-а (који су се тада звали Пилгрими (енгл. pilgrim значи досељеник) и Гусара из Питсбурга.[38]

Бостон Селтикси и Мајами Хит у ТД Бенкнорт Гардену

ТД Бенкнорт Гарден је спортска арена која се налази близу Северне станице, и арена у којој играју као домаћини два велика тима - Бостон Бруинс, хокејашки тим и члан америчке Националне хокејашке лиге (енгл. NHL), и Бостон Селтикс, кошаркашки тим и члан америчке Националне кошаркашке асоцијације (енгл. NBA). Бостон Селтикси су један од оснивача националне кошаркашке асоцијације, као и једини тим који има највећи број освојених титула из националних шампионата од 1957. до 1986. године.[39]


Један од најпосеђенијих спортских догађаја у Бостону је Бостонски маратон. Путања којом маратонци трче кроз град је дуга 42 километара. Бостонски Маратон је најстарији маратон на свету. Одржава се сваког трећег понедељка у априлу, и први пут је одржан 1897. године, након успешног првог модерног маратона на летњим олимпијским играма, одржаним 1896. године. Као најстарији маратон, Бостонски маратон спада у један од светских најпрестижнијих маратона. Просечна посећеност је око 20.000 регистрованих учесника, док је на стоту годишњицу било 38.000 регистрованих учесника.[40]


Клуб Лига Спот Стадијум Година оснивања Шампионати
Бостон Ред Сокс Национална Бејзбол Лига Бејзбол Фенвеј Парк 1901. 6 светских серија
Њу Ингланд Патриотс Национална Фудбол Лига Амерички фудбал Џилет стадијум 1960. 4 Супер боула
Бостон Селтикси Национална кошаркашка асоцијација Кошарка ТД Бенкнорт Гарден 1946. 16 НБА титула
Бостон Бруинс Национална хокеј Лига Хокеј ТД Бенкнорт Гарден 1924. 5 Стенли Купова
Њу Ингланд Револушн Мејџор Лиг Сокер Фудбал Џилет стадијум 1995. нема

Здравствене установе и институције

Бостон је познат по високо-образовним установама као и великом концентрацијом научних компанија у пољу биотехнологије. Велики број ових установа су уско повезане са болницама широм Бостона, те су великим делом све болнице у Бостону универзитетске. Највећа концентрација здравствених установа се може наћи у делу Бостона који се у свакодневном говору назива ЛМА (на енглеском ел-ем-еј), тј. Лонгвуд Медикал Ерија. Овај део града се зове по Авенији која пролази делом града, Лонгвуд Авенија. У овом делу се налазе светски познате и веома велике болнице као што су Медицински центар Бет Исраел Диконес, Дечја болница Бостона, болнице Бригам и Вуменс, Онколошки институт Дана-Фабер, Медицински факлутет Универзитета Харвард, Стоматолошки факултет Универзитета Харвард и Институт за дијабетес Џослин. Многе ове установе имају као своје запослене многобројне добитнике Нобелових награда у разноразним пољима медицине и научног рада. Главна болница Масачусетса се налази близу дела познатог као Бикон Хил, где се уједно налази и скупштина града, док се у квартовима као Џамајка Плејн и Вест Роксбури налази велика градска болница - Медицински центар Бостон. Ова болница је универзитетска болница која служи студентима Медицинског факултета Универзитета Бостон. Медицински центар Нове Енглескер, који се налази у самом центру града, је универзитетка болница Универзитета Туфтс. Дечја болница Бостона и Медицински центар Бет Исраел Диконес су такође универзитетске болнице и опслужују студенте медицинског и стоматолошког факултета Харварда.

Медији

Новине

Boston Metro
Boston NOW

Дневне новине: Бостон Глоуб, Бостон Хералд, Бостон Метро (бесплатне новине, које се могу наћи у свим аутобусима и метроима), Бостон САДА (такође бесплатне новине које се могу наћи у јавном превозу), Ел Планета (такође бесплатне новине, штампане на шпанском језику).

Недељне новине: Бостон финикс, Импропер Бостониан, Викли Диг, Ла Семана (новине штампане на шпанском језику).), Беј Виндоус.

Новине штампане два пута у месецу: Барстул Спорт, Џуст Проперти (новине за продају и куповину некретнина), Џуст Ренталс Бостон (оглас новине за издавање станове), Stuff@night (магазин о ноћним дешавањима у Бостону).

ФМ радио станице

Френквенција (MHz) Назив станице Програм
88,1 WMBR музика разноврсног жанра студентског радија (MIT)
89,7 WGBH Државна јавна станица, финансирана из федералног буџета (класична музика, џез музика)
90,9 WBUR Државна јавна станица, финансирана из федералног буџета (класична музика, вести)
92,9 WBOS Алтернативни рок
93,7 WMKK Најновији хитови, вести
94,5 WJMN-FM Топ 40, урбана музика (Jam'n 94-5)
96,9 WTKK Талк шоу
97,7 WKAF Вести, говорни програм, интервјуи
98,5 WBMX Поп музика, РнБ
99,5 WCRB Европска класична музика (Classical 99.5)
100,7 WZLX Класични рок (Boston's Classic Rock)
101,7 WFNX Алтернативна музика
102,5 WKLB-FM Кантри музика (Country 102,5)
103,3 WODS Стари шлагери (Oldies 103,3)
104,1 WBCN Рок н Рол (The Rock of Boston)
105,7 WROR Класична музика
106,7 WMJX Поп хитови, Р н Б, реп, топ 40 (Magic 106.7)
107,3 WAAF Рок н рол
107,9 WXKS Топ хитови 40 Билборд листе (Kiss 108)

Телевизијске станице

Као свуда у САД, Бостон има ограничен број ТВ станица за које нису потребне претплате, и које се аутоматски могу наћи на ТВ пријемнику када се ТВ укљкучи. За све остале станице, потребно је претплатити се на кабловску мрежу, и одабрати листу многобројних ТВ станица. Списак ТВ станица који следи је списак станица које грађани Бостона добијају без претплате на кабловску мрежу.

Канал Назив ТВ станице Мрежа којој припада
2 WGBH PBS - Public Broadcasting Service, државна ТВ станица
4 WBZ-TV CBS
5 WCVB-TV ABC
7 WHDH-TV NBC
25 WFXT FOX
27 WUNI Univision Мрежа на шпанском језику
32 WTMU-LP Telemundo Мрежа на шпанском језику
38 WSBK-TV Независна ТВ станица
44 WGBH PBS - Public Broadcasting Service, државна ТВ станица
46 WWDP NBC
48 WYDN DayStar
56 WLVI-TV The CW
60 WNEU Telemundo Мрежа на шпанском језику
62 WMFP Шопинг канал
66 WUTF-TV TeleFutura
68 WBPX ION Television

Транспорт

Наранџаста линија бостонског метроа

Међународни аеродром Логан, који се налази у Источном Бостону услужује сав ваздушни саобраћај Бостона и околине [тражи се извор од 01. 2014.]. Поред аеродрома Логан, у близини Бостона налазе се и три посредна општинска аеродрома, Беверли општински аеродром на северу од Бостона, Бедфорд/Хенском аеродром западно од града и Норвуд Мемориал аеродром јужно од града.

Градски аутобуси који опслужују Бостон

Улице Бостона нису организоване на пример као улице Њујорка где су улице у облику правоугаоне мреже са правим линијама. Улице Бостона су грађене спонтано како је град растао кроз векове. Ово спонтатно додавање улица по потреби је довело до тога да многе улице одједном или губе или добијају по једну траку, и мењају имена по комшилуцима, иако је реч о једној улици. Марта 2006. америчка асоцијација бициклиста је навела Бостон као један од најгорих градова за вожњу бициклом у Сједињеним државама .[тражи се извор од 12. 2015.] Упркос томе, Бостон има један од највећег броја бициклиста који дневно користе бицикл као средство транспорта [41]

Надлештво за саобраћај Масачусетског залива, скраћено МБТА (Massachusetts Bay Transportation Authority) је државна служба која је еквивалентна Градском саобраћајном предузећу у Београду. МБТА је предузеће које је прво у Сједињеним Државама инвестирало у подземни транспорт, што је уједно био и први метро у Сједињеним Државама. Данас су линије метроа дуге 105 километара, и пружају се у сва четири правца града опслужујући сва приградска насеља [42]. МБТА се у свакодневном говору назива Т.


Поред метроа, МБТА град и приградска насеља опслужује аутобусима, као и удаљена насеља возом, чија је мрежа дугачка 321 километара. Јавни превоз игра велику улогу у свакодневном животу грађана Бостона, и тиме чине МБТА један од најпосећенијих јавних превоза у Сједињеним Државама [43][44]

Референце

  1. „Massachusetts Bigger Cities (over 6000 residents)”. City-Data.com. 2007. Приступљено 28. 04. 2007. 
  2. Steinbicker (2000). стр. 7.
  3. 3,0 3,1 „Massachusetts Trend Report 2: State and Complete Places”. Приступљено 7. 1. 2013. 
  4. 4,0 4,1 Banner, David (2007). „BOSTON HISTORY—The History of Boston, Massachusetts”. SearchBoston.com. Приступљено 28. 04. 2007. 
  5. „Boston: Economy”. Thomson Gale (Thomson Corporation). 2006. Приступљено 28. 04. 2007. 
  6. 6,0 6,1 „BPS at a Glance”. Boston Public Schools. 14. 3. 2007. Приступљено 28. 04. 2007. [мртва веза]
  7. Fagundes (2003)
  8. „Visitors Guide to Boston”. SearchBoston.com. 2007. Приступљено 19. 02. 2007. 
  9. Heudorfer, Bonnie; Bluestone, Barry (2004). „The Greater Boston Housing Report Card” (pdf). Center for Urban and Regional Policy (CURP), Northeastern University. стр. 6. Приступљено 19. 02. 2007. 
  10. [[[:Шаблон:Gnis3]] „Elevation data—Boston”] . U.S. Geological Survey. 2007. Приступљено 19. 02. 2007. 
  11. „Bellevue Hill, Massachusetts”. Peakbagger.com. 2007. Приступљено 21. 03. 2007. 
  12. „Boston Common”. CelebrateBoston.com. 2006. Приступљено 19. 02. 2007. 
  13. „Franklin Park”. City of Boston. 2007. Приступљено 28. 04. 2007. 
  14. Wangsness, Lisa (30. 10. 2005). „Snowstorm packs October surprise”. The Boston Globe. Приступљено 29. 04. 2007. 
  15. „Boston Temperature Records”. NWS Taunton, MA. 2006. Приступљено 09. 02. 2006. 
  16. „Boston Daily Normals”. NWS Taunton, MA. 2006. Приступљено 19. 04. 2006. 
  17. „Archaeology of the Central Artery Project: Highway to the Past”. Commonwealth Museum—Massachusetts Historical Commission. 2007. Приступљено 06. 04. 2007. 
  18. „"Growth" to Boston in its Heyday, 1640s to 1730s” (PDF). Boston History & Innovation Collaborative. 2006. стр. 2. Приступљено 5. 3. 2013. 
  19. „About Boston”. City of Boston. 2006. Приступљено 08. 05. 2007. 
  20. „Boston African American National Historic Site”. National Park Service. 28. 4. 2007. Приступљено 08. 05. 2007. 
  21. „People & Events: Boston's Immigrant Population”. WGBH/PBS Online (American Experience). 2003. Приступљено 04. 05. 2007. 
  22. „Boston People”. city-data.com. 2007. Приступљено 05. 05. 2007. 
  23. „The History of Land Fill in Boston”. iBoston.org. 2006. Приступљено 09. 01. 2006. 
  24. Howe, Jeffery (1996). „Boston: History of the Landfills”. Boston College. Приступљено 30. 04. 2007. 
  25. „Boston's Population Doubles—Every Day” (pdf). Boston Redevelopment Authority—Insight Reports. December 1996. Приступљено 24. 02. 2007. 
  26. „Boston city, Massachusetts — DP-2, Profile of Selected Social Characteristics: 2000”. United States Census Bureau. 2000. Приступљено 04. 05. 2007. [мртва веза]
  27. „Boston city, Massachusetts — DP-1, Profile of General Demographics Characteristics: 2000”. United States Census Bureau. 2000. Приступљено 04. 05. 2007. [мртва веза]
  28. „Boston city, Massachusetts — DP-3. Profile of Selected Economic Characteristics: 2000”. United States Census Bureau. 2000. Приступљено 04. 05. 2007. [мртва веза]
  29. „Top 100 NIH Cities”. SSTI.org. 2004. Приступљено 19. 02. 2007. 
  30. „Boston Economy”. City-Data.com. 2007. Приступљено 20. 06. 2007. 
  31. „Cities of the World—Boston Economy”. city-data.com. 2007. Приступљено 28. 04. 2007. 
  32. „History of NESL”. New England School of Law. 2006. Приступљено 21. 03. 2007. 
  33. Laczkoski, Michelle (27. 2. 2006). „BC outlines move into Allston-Brighton”. The Daily Free Press (Boston University). Приступљено 28. 04. 2007. 
  34. Kladko, Brian (20. 4. 2007). „Crimson Tide”. Boston Business Journal. Приступљено 28. 04. 2007. 
  35. The Best Education in the Biggest Cities”. Forbes. 2002. 
  36. „Boston public schools”. Boston Globe. November 3, 2005. Приступљено 29. 09. 2007. 
  37. „Boston MA Crime Statistics (2004—New Crime Data)”. areaConnect.com. 2007. Приступљено 19. 02. 2007. 
  38. „1903 World Series—Major League Baseball: World Series History”. Major League Baseball at MLB.com. 2007. Приступљено 18. 02. 2007. 
  39. „NBA Finals: All-Time Champions”. NBA. 2007. Приступљено 20. 02. 2007. 
  40. „B.A.A. Boston Marathon Race Facts”. Boston Athletic Association. 2007. Приступљено 29. 04. 2007. 
  41. „Bicycle Commuting and Facilities in Major U.S. Cities: If You Build Them, Commuters Will Use Them—Another Look” (pdf). Dill bike facilities. 2003. стр. 5. Приступљено 04. 04. 2007. 
  42. „Boston: Light Rail Transit Overview”. Light Rail Progress. May 2003. Приступљено 19. 02. 2007. 
  43. „Census and You” (pdf). US Census Bureau. January 1996. стр. 12. Приступљено 19. 02. 2007. 
  44. „Carfree Database Results—Highest percentage (Cities over 250,000)”. Bikes at Work Inc. 2007. Приступљено 26. 02. 2007. 

Литература

  • Fagundes, David; Grant, Anthony (2003). The Rough Guide to Boston. Rough Guides. ISBN 978-1-84353-044-2. 
  • Steinbicker, Earl (2000). 50 one day adventures in Massachusetts, Rhode Island, Connecticut, Vermont, New Hampshire, and Maine. Hastingshouse/Daytrips Publishers. ISBN 978-0-8038-2008-1. 
  • Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (Seventh изд.). Collins Reference. ISBN 0062700553. 
  • Peter C. Mancall; Gary B. Nash; Allan M. Winkler; Charlene Mires; John W. Jeffries, ур. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365. 
  • Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third изд.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332. 
  • Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095. 
  • Michael Kazin; Rebecca Edwards; Adam Rothman, ур. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071. 

Спољашње везе


Уреди

Да ли сте знали

Потребни чланци

Потребно: Богдан Денић - Федералистички списи - Вилијам Кларк - Куглање за Колумбајн - Успавана долина - Република Хаваји - Џеси Џејмс (глумац) - Рудолф Ђулијани - Колонија Вирџинија - Бригам Јанг - Сем Харис - Сесар Чавес - Дејвид Фарагут - Френклин Чанг-Диас - Романа Акоста Банелос - Алекс Родригез - Хилда Солис - Џон Легизамо - Хуан Бандини - Напад на Форт Самтер - Вејн Најт - Споразум о Орегону - Бурне двадесете - Прљаве тридесете - Дом Комитета за неамеричке активности - Марш на Вашингтон - Куповина Аљаске - Универзитет Корнел - Универзитет Џонс Хопкинс - Универзитет Пердју - Универзитет Илиноиса - Пол Сајмон - Арт Гарнфакл

Клице: Мајкл Мур - Колин Пауел - Нова Енглеска - Сан Хозе (Калифорнија) - Кондолиза Рајс - Амиши - Хонолулу - Ланкастер (Калифорнија) - Еверглејдс - Мемфис (Тенеси)

Сређивање: Породични човек - Роналд Дворкин

Догодило се на данашњи дан

Портал:Сједињене Америчке Државе/Догодило се на данашњи дан 21. јануар

Изабрана слика

Изабрана биографија

Џими Вејлс
147 GD-Preis 5280.jpg
Џими „Џимбо“ Вејлс
Датум рођења (1966-08-07)7. август 1966.(50 год.)
Место рођења Хантсвил
САД
Поље економија, интернет
Школа Универзитет Оберн
Универзитет Алабама
Универзитет Блумингтон
Познат по оснивању Википедије
Награде видети испод

Џими Донал „Џимбо“ Вејлс (енгл. Jimmy Donal "Jimbo" Wales; Хантсвил, 7. август 1966)[1] је амерички предузетник, саоснивач и председник Задужбине Викимедије, непрофитне корпорације која руководи Википедијом и неколицином других вики пројеката. Вејлс је такође оснивач комерцијалне компаније Викије (енгл. Wikia, раније Wikicities), која није повезане са Викимедијом.[2] Вејлс је рођен у Хантсвилу, у Алабами, где је похађао гимнзију Рандолф, припремну школу за универзитет, након чега је уписао факулет и стекао диплому у области финансија. Док је био на постдипломским студијама, предавао је на два универзитета, али их је напустио пре завршетка доктората, јер је нашао посао у области финансија, а касније је радио као директор истраживања једне фирме из Чикага. Године 1996. Вејлс је основао „Бомис“, портал на коме се налазио садржај за одрасле. Касније, ова компанија је обезбедила почетно финансирање слободне енциклопедије Нупедије (2000—2003) и њене наследнице, Википедије.

Дана 15. јануара 2001. године, са Ларијем Сангером и другим колегама, Вејлс је основао Википедију, слободну енциклопедију отвореног садржаја која је брзо постала популарна, а како је Википедијин јавни профил порастао, Вејлс је постао промотер и портпарол пројекта. Иако се често наводи као саоснивач Википедије, сам Вејлс је то оспорио, проглашавајући себе јединим оснивачем.[3][4] Вејлс ради у Одбору повереника Задужбине Викимедије, непрофитне хуманитарне организације која је помогла успостављању рада Википедије. Године 2004, био је саоснивач Викије, комерцијалног вики хостинг сервиса. Због његове улоге у стварању Википедије, која је постала највећа енциклопедија на свету, часопис Тајм га је 2006. године сврстао на листу „100 најутицајнијих људи на свету“.[5]

Биографија

Детињство, младост и образовање

Вејлс је рођен у Хантсвилу, у америчкој држави Алабами. Његов отац, Џими,[6] био је руководилац продавнице, док су Вејлсова мајка Дорис и баба Ирма водиле малу приватну школу, традиционалну једнособну школску установу, где је и Вејлс стекао своје прво образовање.[7][8] Чланак магазина Тајм од маја 2005. године нетачно је известио да се Вејлс образовао код куће.[9] Строго говорећи, то није тачно, али Вејлс јесте назначио да је његово образовање било „у неку руку слично томе“, пошто су његова мајка и баба биле његови главни наставници. Ученици су имали велику слободу да уче шта су хтели; школска филозофија образовања је приметно била под утицајем Монтесори метода, метода образовања којег је развила италијанска просветитељка Марија Монтесори. Такође, Вејлс је провео много времена читајући „енциклопедију Британику“.[10]

Завршивши осми разред, Вејлс је отишао у гимнзију „Рандолф“, припремну школу за универзитет, која је у образовни процес међу првима укључила компјутерске лабораторије и другу технологију, а коју је завршио са шеснаест година.[11] Ова школа је била скупа за Вејлсову породицу, али Вејлс каже да је образовање за његову породицу било прилично важно, те да се „образовању увек приступало страствено у његовој кући, тј. веома традиционално се прилазило к знању и учењу и успостављању тога као основе будућег живота."[10]

Постигао је преддипломски степен на Оберн универзитету и државном Универзитету Алабаме. Касније је похађао докторске студије финансијских програма понуђене на Универзитетима држава Алабаме и Индијане. Предавао је на оба та универзитета током постдипломских студија, али није одбранио докторску дисертацију потребну за наставак рада на овим институцијама, те је почео да ради као брокер у Чикагу и за неколико година зарадио је довољно да „сам прехрањује себе и своју жену до краја њихових живота."[12]

Каријера

„Чикаго опшонс асошијејтс“ и „Бомис“

Особље Вејлсове интернет компаније „Бомис“ фотографисана у лето 2000. године. Вејлс је трећи са леве стране у задњем реду, са својом тадашњом супругом Кристин.

Вејлс се 1994. године запослио у „Чикаго опшонс асошијејтс“, компанији која се бави терминским и опцијским трговањем.[13][14] Вејлс је изјавио да је још од своје младости зависник од интернета, те да је током слободног времена писао компјутерске кодове.[15] Инспирисан невероватном иницијалном јавном понудом компаније Нетскејп из 1995. године, одлучио је да напусти област финансијског трговања и постао је интернет предузетник.[11]

Године 1996. Вејлс је основао портал за претраживање зван „Бомис“,[15] који је такође продавао порнографске фотографије до средине 2005. године.[16] Због своје пређашње ситуације са Бомисом, Вејлса су у септембру 2005. питали у интервјуу за часопис C-SPAN о његовој умешаности у то што је интервјуиста, Брајан Лам, назвао „прљавим сликама." Као одговор, Вејлс је описао „Бомис“ као „мушко-оријентисани строј за претраживање“. У интервјуу за магазин Вајерд, такође је објаснио да не подржава карактеризовање садржаја „Бомиса“ као „блажу порнографију": „Ако су филмови са степеном R порнографски, онда је и „Бомис“ порнографски. Другим речима, не, није.“[17] Вејлс више није активно укључен у ту компанију, која се показала као неуспешна.[18]

Нупедија и почеци Википедије

Главни чланак: Нупедија

Иако се „Бомис“ борио да опстане и буде профитабилан, финансирањем је омогућио Вејлсу да оствари највећи сан — стварање онлајн енциклопедије.[8] Док је радио као модератор интернет дискусионе групе посвећене филозофији објективизма у раним деведесетим годинама 20. века, Вејлс је упознао Ларија Сангера, заговорника ове филозофије.[2] Њих двојица су детаљно расправљали о датој теми, након чега су одлучили да наставе расправу приватно и постали су пријатељи.[2] Годинама касније, пошто је одлучио да покрене интернет енциклопедију, Вејлсу је био потребан акредитовани академик да буде уредник исте;[15] одабрао је Сангера — који је у то време био на докторским студијама из филозофије на Универзитету државе Охајо — након чега је марта 2000. године почео пројекат проверљиве енциклопедије слободног садржаја, Нупедије.[8][10] Циљ Нупедије је био да има што више чланака о различитим темама, као и рекламирање у циљу стварања профити.[2] Оквири Нупедије били су престроги; од уредника се тражило да имају докторат из подручја о коме пишу, те пре него што је чланак објављен јавности, пролазио је кроз неколико фаза провера и одобравања; тачније, постојао је процес проверавања ауторовог научног рада, истраживања или идеја проучавањем других стручњака у истоме подручју — тај процес осмишљен је како би чланци били квалитетни колико и чланци из професионалних енциклопедија.[19]

У говору из октобра 2009. године, Вејлс је споменуо да је покушао да напише чланак на Нупедији о економисти и добитнику Нобелове награде — Роберту Мертону — али се превише плашио да преда свој први предлог чланка својим престижним професорима финансија, који су имали задатак да га прегледају и провере, иако је већ имао објављен рад о теорији математичког модела финансијског тржишта тог економисте и био упознат са предметом рада.[21]

У јануару 2001. године, Сангеру је програмски ентузијаста Бен Ковиц представио концепт викија, након што му је Сангер објаснио да спор раст Нупедије јесте резултат њених престрогих критеријума.[15][22] Ковиц је претпоставио да би усвајањем вики модела било омогућено уредницима да доприносе истовремено и постепено током времена, чиме би се отклонио Нупедијин главни камен спотицања.[15] Сангеру се веома свидела ова идеја, а након што је је предложио Вејлсу, створили су први вики на Нупедији 10. јануара 2001. године.[15] Вики је првобитно замишљен као заједнички пројекат за јавност, где би људи писали текстове које би потом стручни волонтери прегледали и објављивали. Међутим, већина Нупедијиних стручњака није желела да учествује у овом пројекту, плашући се да би се мешањем аматерског садржаја са професионалним, истраженим и уређеним материјалом угрозио интегритет Нупедијиних информација и оштетио кредибилитет енциклопедије.[23] Само пет дана након провог викија, на посебном интернет домену настала је Википедија,[14][18] чији је назив осмислио управо Сангер.[3]

Википедија

За више информација погледајте: Историја Википедије

Коришћење викија за стварање енциклопедијског садржаја први је предложио Лари Сангер дана 10. јануара 2001. Вејлс је поставио вики и са радом се отпочело 15. јануара 2001. године. Тад је Википедија била сајт заснован на викију замишљен за сарадњу на првобитном енциклопедијском садржају пре него што се он пошаље на Нупедију на проверу. Википедијин екстремно брзи раст је убрзо од ње направио доминантни пројект и Нупедија је напуштена.[13]

Вејлс се понекад у медијима приказује као искључиво једини „оснивач“ Википедије; Сангер се жестоко успротивио овоме, сматрајући себе за оснивача заједно са Вејлсом и критикујући извештаје који су говорили другачије.[24] Ипак, Сангер је такође изјавио „да је идеју о енциклопедији која би била слободан извор и на којој би се сарађивало и која би била слободна за доприносе обичних људи била је у потпуности Џимијева, а не његова, те да у потпуности ју је потпомогао Бомис“.[25]

Касније је Сангер напустио пројекат, остављајући одлуку о повлачењу на својој корисничкој страници на Википедији на енглеском језику.[26][27] Од тад је критиковао Вејлсов приступ пројекту, описујући га као „по својој одлуци противника једне повлашћене групе људи“ на свом пројекту.[28]

Контроверзе

Вејлс током интервјуа са Ирином Слуцки 2006. године.

Вејлс је тврдио да је он једини оснивач Википедије,[4] те је јавно оспорио Сангерово именовање као саоснивача. Сангера и Вејлса је Њујорк тајмс још у септембру 2001. године идентификовао као осниваче, као и на првој Википедијиној конференцији за новинаре у јануару 2002. године.[29] У августу исте године, Вејлс је себе идентификовао као „саоснивача“ Википедије.[30] Након што је Вејлс оспорио Сангерово учешће у оснивању, Сангер је на свом интернет сајту саставио листу линкова који потврђују да су Вејлс и он заправо саоснивачи.[31] На пример, Сангер и Вејлс су цитирани или описани у раним новинским цитатима и саопштењима као саоснивачи.[3] Вејлс је у интервјуу за Бостон глоуб у фебруару 2006. године окарактерисао Сангерове тврдње као „бесмислене“,[32] а у интервјуу из априла 2009. читаву расправу назвао „глупом“.[33]

Крајем 2005. године појавила се контроверза о Вејлсу и чланку о њему на Википедији. Како је Вајерд магазин сазнао од намештеника Роџерса Каденхеда, Вејлс је потврдио да је под својим налогом уређивао сопствену биографију на Википедији, што је у супротности са политиком вики заједнице.[34][35] Вејлсове измене тицале су се тога да ли бивши сарадник на пројекту Лари Сангер треба да се представи као један од оснивача Википедије.[36] Кад су неки други корисници обрисали Вејлсове измене, он их је још двапут враћао. Променио је неке информације о почецима рада на Википедији и „Бомису“.[17] Касније се у интервјуу извинио и додао да „људи не би требало то да раде, укључујући и њега, те да жели да то никад није урадио“.[17]

Улога

Године 2004, у интервјуу за часопис „Слешдот“, Вејлс је изнео своју визију Википедије: „Замислите свет у коме свака особа на планети има слободан приступ свом људском знању. То је оно што ми радимо.“[37] Иако је формално само члан Управног одбора и почасни председник Задужбине Викимедије, Вајлс је у оквиру заједнице Википедије окарактерисан као добронамерни диктатор, уставни монарх и духовни вођа.[38][39][40] Такође, претходних година Вејлс је био и портпарол пројекта,[2] а растом Википедије и њеног угледа, расла је и Вејлсова популарност.[41] Иако никада није путовао ван Северне Америке пре оснивања сајта, учешћем у раду Википедије постао је њено заштитно лице, те редовно обилази локалне Википедијине заједнице широм света.[42]

Упркос учешћу у другим пројектима, Вејлс је демантовао да намерава да смањи своју улогу у Википедији, говорећи у интервјуу за Њујорк тајмс да је његов животни циљ „да створи и подели бесплатну енциклопедију највишег могућег квалитета сваком појединцу на планети на његовом језику“.[39] У мају 2010. године, Би-Би-Си је известио да се Вејлс добровољно одрекао многих од његових техничких повластица на Википедијином братском пројекту који служи као складиште за слике, звучне записе и друге мултимедијалне датотеке које су лиценциране под неком од слободних лиценци, Остави Викимедији. Наводно, учинио је то након што се заједница корисника са тог пројекта жалила како је самоиницијативно, недемократски брисао сексуално експлицитни садржај за који је веровао да „служи искључиво ласцивним интересима“.[43]

Задужбина Викимедије

Вејлс на отварању Викиманије 2012.

Средином 2003, Вејлс је успоставио Задужбину Викимедију, непрофитабилну организацију за подршку Википедији и њеним млађим сестринским пројектима, са седиштем на Флориди.[44][45] Сва права интелектуалне својине и домени који су се односили на Википедију премештени су на нову фондацију,[46] чији је циљ да се успостави општа политика за енциклопедију и њене сестринске пројекте.[15] Вејлс је био члан Одбора повереника Задужбине Викимедије откако је формирана и њен званични председник од 2003. до 2006. године.[47] Од 2006. године Вејлс има звање почасног председника, као и епитет „оснивач заједнице“.[48] Његов рад за Задужбину, укључујући и његове промотивне говоре на конференцијама везаним за технологију и образовање, био је неплаћен, то јест волонтерски.[16] Вејлс се често шали да је донирање Википедије Задужбини била уједно „најглупља и најпаметнија“ ствар коју је икад учинио. С једне стране, проценио је да је Википедија тада била вредна 3 милијарде долара, а са друге стране је уверен да без Задужбине њен успех није био могућ.[20][46][49][50]

Вејлсова повезаност са Задужбином проузроковала је бројне контроверзе. У марту 2008, Вејлса је један од бивших запосленика оптужио да је злоупотребљавао средства Задужбине за рекреативне сврхе. Исти радник је такође изјавио да је Вејлсу одузета Викимедијина кредитна картица делом због његових лоших потрошачких навика, што је Вејлс касније демантовао.[51] Тадашња председница Задужбине Флоранс Девуар и бивши извршни директор Задужбине Бред Патрик порекли су било какве Вејлсове злоупотребе Задужбине, рекавши да је Вејлс за ствари за које није имао рачуне платио из свог џепа.[52] Касније у марту 2008, Џеф Мерки, бивши компјутерски научник, тврдио је да му је Вејлс 2006. године понудио да ће у замену за значајну донацију Задужбини уклонити клеветнички текст из чланка, што је Вејлс демантовао као „бесмислицу“.[53][54]

Викија и каснији подухвати

Вејлс и његова тадашња колегиница и чланица Одбора повереника Задужбине Викимедије Анџела Бизли основали су 2004. године профитабилну организацију Викија — која је неповезана са Викимедијом, али одржава разне викије.[13] Други сервис који нуди Викија је „Викија Претрага“, претраживач отвореног изворног кода намењен да компарира претраживачу компаније „Гугл“,[55] али од пројекта се одустало у марту 2009. године.[56] Вејлс се повукао са места директора 5. јуна 2006. године, како би на његово место дошао пословни анђео — неформални индивидуални инвеститор који својим пословним искуством саветује младе компаније и предузетнике и помаже њиховом будућем расту — Гил Пенчина, бивши потпредседник и генерални менаџер компаније „Ибеј“.[57] Три године касније, у септембру 2009. године, Пенчина је изјавио да је „Викија“ постала профитабилна.[58] Поред његове улоге у „Викији“, Вејлс јавно заступа и агенцију „Хари Вокер“.[59] Такође, Вејлс је учествовао у тестимонијалној кампањи швајцарског произвођача сатова „Морис Лакроа“.[60]

Вејлс је проглашен за пријатеља Центра за интернет и друштво „Беркман“ на Правном факултету Универзитета Харвард 2005. године. Касније те године, 3. октобра, према изјави штампе, Вејлс се прикључио Савету директора „Соушалтекста“, провајдера вики технологије за бизнис.[61]

Политички и економски ставови

Џими Вејлс 2008. године

Вејлс је самодекларисани следбеник објективизма,[55] филозофског система који је развила Ајн Ранд средином 20. века са акцентом на разум, индивидуализам и капитализам. Вејлс се први пут са овом филозофијом сусрео као студент док је читао једну од књига Ајн Ранд,[10] а од 1992. године до 1996. године водио је електронску мејлинг листу под називом „Умерена дискусија о објективизму“.[62]

Почетком 2006. године, појавила се вест да је Вејлс одбио да се повинује захтеву Народне Републике Кине да цензурише „политички осетљиве“ чланке на Википедији, иако су друге велике интернет компаније попут Гугла, Јахуа и Мајкрософта већ одавно попустиле притисцима кинеске владе.[63] Године 2010, Вејлс је критиковао међународну непрофитну медијску организацију „Викиликс“ и главног уредника њеног сајта Џулијана Асанжа због његовог објављивања авганистанских ратних докумената, те изразио негодовање због коришћења префикса вики у називу сајта.[64]

Што се економских ставова тиче, Вејлс је следбеник једног од представника такозване „Аустријске школе“, либералног економисте и политичког филозофа, добитника Нобелове награде за економију — Фридриха Хајека.[8] Хајек је тврдио да су информације децентрализоване — сваки појединац зна само мали део онога што је уопштено познато — и као резултат тога, одлуке најбоље доносе они са уопштеним знањем.[8]

Године 2011. у интервјуу за Индипендент, Вејлс је подржао покрете грађана „Окупирајте Волстрит“ и „Окупирајте Лондон“ речима како „човек не мора бити социјалиста да би могао каже да није у реду да се новац узима од свих и даје неколицини богатих људи, јер то није слободно предузетништво“.[65]

Приватни живот

Џими са бившом супругом Кристин

Вејлс се оженио са Кејт Гарви у Лондону дана 6. октобра 2012. године.[66] Кејт, Вејлсова трећа жена,[67] бивша је секретарица Тонија Блера, коју је Вејлс упознао у Давосу, у Швајцарској.[68] Вејлс има две ћерке; једну са својом другом бившом супругом и једну са Кејт Гарви.

Са 20 година Вејлс се оженио са Пем, која је радила као сарадник у самопослузи у Алабами.[69] Своју другу жену, Кристину Рохан, упознао је преко пријатеља у Чикагу, док је радила као трговац челика за компанију Мицубиши.[10][11] Венчали су се у округу Монро на Флориди у марту 1997. године,[70] а пре развода су добили ћерку.[42][10] Године 1998, Вејлс се преселио у Сан Дијего, али због лошег стамбеног тржишта у том граду, преселио се 2002. године у Сент Питерсберг на Флориди.[71]

Вејлс је имао кратку везу са канадском конзервативном колумнисткињом Рејчел Марсден у 2008. години, која је почела након што је Марсденова контактирала Вејлса у вези њене биографије на Википедији.[72] После оптужби да Вејлсова веза представља сукоб интереса, Вејлс је изјавио да је био у вези која је завршена, а тврдио је и да исто то није озваничио преко свог чланка на Википедији,[73][74] што је Марсденова касније оспорила.[75]

Вејлс је атеиста. У интервјуу са једним часописом, рекао је да је његова лична филозофија чврсто укорењена у разуму и да је потпуни неверник.[76]

Почасти, награде и функције

Вејлс са наградом Института „Готлиб Дутвајлер“ у јануару 2011. године

Вејлс је члан Центра за интернет и друштво „Беркман“ на Правном факултету Универзитета Харвард,[10] саветодавног одбора Центра за колективну интелигенцију Масачусетског технолошког института,[77] Управног одбора Кријејтив комонса,[78] компаније „Соушалтекст“,[61] вебсајта Hunch.com,[79] као и бивши копредседник Светског економског форума о Блиском истоку 2008. године.[80]

Вејлса је 2006. године часопис „Тајм“ сврстао на листу „100 најутицајнијих људи на свету“,[81] а магазин „Форбс“ ставио на дванаесто место на листи „25 познатих личности са интернета“.[82] Вејлс је добио признање Новог музеја савремене уметности због „великог доприноса уметности и култури, као и активног замишљања боље будућности“,[83] а на Светском економском форуму за 2007. годину проглашен је за једног од „младих светских лидера“.[84] У априлу 2011. године, Вејлс је био у жирију на филмском фестивалу „Трајбека“.[85]

Вејлс је добитник више награда, међу којима се истичу награда Института „Готлиб Дутвајлер“,[86] награда Фондације за електронске границе,[87] Медијска награда „Монако“,[88] годишња награда Фондације „Нокија“,[89] награда за најбољи пословни процес часописа „Економист“,[90] као и награда „Квадрига“ друштва Веркштат Дојчланд за „мисију просветитељства“.[91] Такође, Вејлс је добитник почасних диплома са Факултета Нокс,[92] Факултета Амхерст,[93] Универзитета Стивенсон,[94] аргентинског Пословног универзитета 21. века,[95] као и Московског државног института за радио-инжењеринг, електронику и аутоматизацију.[96]

Библиографија

  • Brooks, Robert; Jon Corson, Jimmy Donal Wales (1994). „The Pricing of Index Options When the Underlying Assets All Follow a Lognormal Diffusion”. Advances in Futures and Options Research. 7. 
  • Wales, Jimmy; Andrea Weckerle (2008). „Foreword”. Ур.: Fraser, Matthew; Dutta, Soumitra. Throwing Sheep in the Boardroom: How Online Social Networking Will Transform Your Life, Work and World (1st изд.). John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-74014-9. OCLC 233939846. 
  • Wales, Jimmy; Andrea Weckerle (2009). „Commentary: Create a tech-friendly U.S. government”. CNN. 
  • Wales, Jimmy; Andrea Weckerle (2009). „Foreword”. Ур.: Powell, Juliette. 33 Million People in the Room: How to Create, Influence, and Run a Successful Business with Social Networking (1st изд.). Financial Times Press. ISBN 978-0-13-715435-7. OCLC 244066502. 
  • Wales, Jimmy; Andrea Weckerle (2009). „Foreword”. Ур.: Weber, Larry. Marketing to the Social Web: How Digital Customer Communities Build Your Business (2nd изд.). John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-41097-4. OCLC 244060887. 
  • Wales, Jimmy (2009). „Foreword”. Ур.: Lih, Andrew. The Wikipedia Revolution: How a Bunch of Nobodies Created the World's Greatest Encyclopedia (1st изд.). Hyperion Books. ISBN 978-1-4013-0371-6. OCLC 232977686. 
  • Wales, Jimmy; Andrea Weckerle (2009). „Most Define User-Generated Content Too Narrowly”. Advertising Age. 80. 
  • Wales, Jimmy; Andrea Weckerle (2009). „Keep a Civil Cybertongue”. The Wall Street Journal. Dow Jones & Company. 

Види још

Референце

  1. „Jpost | Jimmy Wales’s benevolent Wikipedia wisdom”. Приступљено 15. 11. 2012. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „Brain scan: The free-knowledge fundamentalist | The Economist”. Приступљено 15. 11. 2012. 
  3. 3,0 3,1 3,2 „Sanger says he co-started Wikipedia - Technology & science - Tech and gadgets | NBC News”. Приступљено 15. 11. 2012. 
  4. 4,0 4,1 „A New Kid On The Wiki Block - Forbes.com”. Архивирано из оригинала на датум 6. 12. 2012. Приступљено 15. 11. 2012. 
  5. „Jimmy Wales - The 2006 TIME 100 - TIME”. Приступљено 15. 11. 2012. 
  6. „Geek to chic: Wikipedia founder a celebrity » Archive » Valdosta Daily Times”. Приступљено 18. 11. 2012. 
  7. „Wired 13.03: The Book Stops Here”. Приступљено 18. 11. 2012. 
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 „Wikipedia and Beyond - Reason.com”. Приступљено 18. 11. 2012. 
  9. „It's a Wiki, Wiki World - TIME”. Приступљено 18. 11. 2012. 
  10. 10,0 10,1 10,2 10,3 10,4 10,5 10,6 „Q&A: Jimmy Wales, Wikipedia founder”. Приступљено 16. 11. 2012. 
  11. 11,0 11,1 11,2 „Florida Trend, Florida's source for business news - "Wiki Mania". Приступљено 16. 11. 2012. [мртва веза]
  12. „Wired 13.03: The Book Stops Here”. Приступљено 18. 11. 2012. 
  13. 13,0 13,1 13,2 „With Wikia, a Wikipedia founder looks to strike it rich. - March 1, 2007”. Приступљено 19. 11. 2012. 
  14. 14,0 14,1 „Annals of Information: Know It All : The New Yorker”. Приступљено 19. 11. 2012. 
  15. 15,0 15,1 15,2 15,3 15,4 15,5 15,6 „The Hive - Marshall Poe - The Atlantic”. стр. 91. Приступљено 19. 11. 2012. 
  16. 16,0 16,1 Brennen, Jensen (26. 6. 2006). „Access for All”. The Chronicle of Philanthropy. 18 (18). 
  17. 17,0 17,1 17,2 „Wikipedia Founder Edits Own Bio”. Архивирано из оригинала на датум 30. 5. 2012. Приступљено 19. 11. 2012. 
  18. 18,0 18,1 „Roy Rosenzweig Center for History and New Media » Blog Archive » DC Area Technology & Humanities Forum returns December 5th”. Приступљено 19. 11. 2012. 
  19. „CNN.com - Technology - Building the world's biggest encyclopedia - March 14, 2000”. Приступљено 17. 12. 2012. [мртва веза]
  20. 20,0 20,1 „Sign in to read: Interview: Knowledge to the people - science-in-society - 31 January 2007 - New Scientist”. Приступљено 28. 11. 2012. 
  21. „The Future of Free Culture: Jimmy Wales, Founder of Wikipedia - YouTube”. Приступљено 18. 12. 2012. 
  22. „Wikipedia co-founder looks to add accountability, end anarchy | The San Diego Union-Tribune”. Приступљено 18. 12. 2012. 
  23. „Everyone's Encyclopedia | The San Diego Union-Tribune”. Приступљено 18. 12. 2012. 
  24. „Free Encyclopedia Project Celebrates Year One”. Приступљено 17. 12. 2012. 
  25. „The Early History of Nupedia and Wikipedia: A Memoir - Slashdot”. Приступљено 17. 12. 2012. 
  26. „Wikipedia's co-founder eyes a Digital Universe - CNET News”. Приступљено 17. 12. 2012. 
  27. „Wikipedia and why it matters - Meta”. Приступљено 17. 12. 2012. 
  28. „Why Wikipedia Must Jettison Its Anti-Elitism || kuro5hin.org”. Приступљено 17. 12. 2012. 
  29. „Fact-Driven? Collegial? This Site Wants You - NYTimes.com”. Приступљено 13. 12. 2012. 
  30. „xodp : Message: 3apes open content web directory”. Приступљено 13. 12. 2012. 
  31. „My role in Wikipedia (larrysanger.org)”. Приступљено 13. 12. 2012. 
  32. „Bias, sabotage haunt Wikipedia's free world - The Boston Globe”. Приступљено 13. 12. 2012. 
  33. „Interview with Wikipedia Founder Jimmy Wales | Big Oak SEO Blog”. Приступљено 13. 12. 2012. 
  34. „Wikipedia Founder Looks Out for Number 1 | Workbench”. Приступљено 13. 12. 2012. 
  35. „MARC: Mailing list ARChives”. Приступљено 13. 12. 2012. 
  36. „Insider Editing at Wikipedia - New York Times”. Приступљено 13. 12. 2012. 
  37. „Wikipedia Founder Jimmy Wales Responds - Slashdot”. Приступљено 16. 11. 2012. 
  38. „Wikipedia- The New York Times”. Приступљено 22. 11. 2012. 
  39. 39,0 39,1 „Open-Source Troubles in Wiki World - New York Times”. Приступљено 22. 11. 2012. 
  40. „Wikipedians Leave Cyberspace, Meet in Egypt - WSJ.com”. Приступљено 22. 11. 2012. 
  41. „'MySpace will fail..' | News24”. Приступљено 22. 11. 2012. [мртва веза]
  42. 42,0 42,1 „Jimmy Wales: Celebrities: Wmagazine.com”. Приступљено 22. 11. 2012. 
  43. „BBC News - Wikimedia pornography row deepens as Wales cedes rights”. Приступљено 7. 12. 2012. 
  44. „BBC NEWS | Technology | Open media to connect communities”. Приступљено 28. 11. 2012. 
  45. „Wikimedia pegs future on education, not profit - SFGate”. Приступљено 28. 11. 2012. 
  46. 46,0 46,1 „Wikipedia founder Jimmy Wales goes bananas - Telegraph”. Приступљено 28. 11. 2012. 
  47. „Board of Trustees - Wikimedia Foundation”. Приступљено 28. 11. 2012. 
  48. „Wikimedia Foundation restructures its board | Geek Gestalt - CNET News”. Приступљено 28. 11. 2012. 
  49. „Wikipedia Founder: "Great Ideas Come From Different Places" | Culture | DW.DE | 28.06.2007”. Приступљено 28. 11. 2012. 
  50. „IOL SciTech | Wikipedia rules”. Приступљено 28. 11. 2012. 
  51. „Wikipedia's Jimmy Wales accused of expenses rort - BizTech - Technology”. Приступљено 29. 11. 2012. 
  52. „Allegations swirl around Wikipedia's Wales - SFGate”. Приступљено 29. 11. 2012. 
  53. „More woes for Wikipedia's Jimmy Wales - web - Technology - smh.com.au”. Приступљено 29. 11. 2012. 
  54. „BBC NEWS | Technology | Wiki boss 'edited for donation'. Приступљено 29. 11. 2012. 
  55. 55,0 55,1 „Why Is This Man Smiling? | Fast Company”. Приступљено 21. 11. 2012. 
  56. „Update on Wikia – doing more of what’s working | Jimmy Wales”. Приступљено 21. 11. 2012. 
  57. „Wikia taps eBay exec as CEO - San Francisco Business Times”. Приступљено 21. 11. 2012. 
  58. „Wikia Hits Profit Target Early - Digits - WSJ”. Приступљено 21. 11. 2012. 
  59. „Book Jimmy Wales for Public Speaking, Keynote Address, or Motivational Speech”. Приступљено 21. 11. 2012. 
  60. „KRÓL ENCYKLOPEDII - Wydania - Newsweek.pl”. Приступљено 21. 11. 2012. [мртва веза]
  61. 61,0 61,1 „Jimmy Wales Joins Socialtext Board of Directors; Wikipedia Founder to Advise Leader in Enterprise Wiki Solutions”. Приступљено 17. 11. 2012. 
  62. „David Runciman reviews ‘The Wikipedia Revolution’ by Andrew Lih · LRB 28 May 2009”. Приступљено 18. 12. 2012. 
  63. „Reference Tool On Web Finds Fans, Censors”. Приступљено 18. 12. 2012. 
  64. „AFP: Wikipedia co-founder slams Wikileaks”. Архивирано из оригинала на датум 1. 10. 2010. Приступљено 18. 12. 2012. 
  65. „Jimmy Wales: The internet's shy evangelist - Profiles - People - The Independent”. Приступљено 18. 12. 2012. 
  66. „Wiki wedding: Wikipedia founder Jimmy Wales marries Tony Blair's former aide - Telegraph”. Приступљено 16. 11. 2012. 
  67. „Jimmy Wales: Mr Wikipedia on today's blackout - News - London Evening Standard”. Приступљено 16. 11. 2012. 
  68. „The Saturday interview: Wikipedia's Jimmy Wales | From the Guardian | The Guardian”. Приступљено 16. 11. 2012. 
  69. „Jimmy Wales: Celebrities: Wmagazine.com”. Приступљено 16. 11. 2012. 
  70. „Florida Marriage Collection, 1822–1875 and 1927–2001”. Приступљено 16. 11. 2012. 
  71. „Business & Technology | He's the "God-King," but you can call him Jimbo | Seattle Times Newspaper”. Приступљено 16. 11. 2012. 
  72. „Canadian pundit, Wikipedia founder in messy breakup - British Columbia - CBC News”. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2008. Приступљено 16. 11. 2012. [мртва веза]
  73. „Ex takes her revenge on Mr Wikipedia - web - Technology - smh.com.au”. Приступљено 16. 11. 2012. 
  74. „Wikipedia's Wales defends breakup, expenses - USATODAY.com”. Приступљено 16. 11. 2012. 
  75. „Ms. Marsden's cyberspace breakup: tit-for-tat-for-T-shirt - The Globe and Mail”. Приступљено 16. 11. 2012. 
  76. „What do you believe? | Jimmy Wales | Big Think”. Приступљено 16. 11. 2012. 
  77. „MIT Center for Collective Intelligence”. Приступљено 17. 11. 2012. 
  78. „CREATIVE COMMONS ADDS TWO NEW BOARD MEMBERS - Creative Commons”. Приступљено 17. 11. 2012. 
  79. „What’s new for me: Hunch | Jimmy Wales”. Приступљено 17. 11. 2012. 
  80. „World Economic Forum on the Middle East 2008 | World Economic Forum - World Economic Forum on the Middle East 2008”. Приступљено 17. 11. 2012. 
  81. „Jimmy Wales: The (Proud) Amateur Who Created Wikipedia”. Приступљено 17. 11. 2012. 
  82. „The Web Celeb 25 - Forbes.com”. Приступљено 17. 11. 2012. 
  83. „Wikipedia founder James Wales at New Museum as 2010 Stuart Regen Visionary - News detail - Flash Art”. Приступљено 17. 11. 2012. 
  84. „Participants > Speakers > Jimmy Wales”. Приступљено 17. 11. 2012. 
  85. „Tribeca Film Festival Names Actors, Directors to Its Jury - Metropolis - WSJ”. Приступљено 17. 11. 2012. 
  86. „Wikipedia founder Jimmy Wales talks to swissinfo.ch- swissinfo”. Приступљено 17. 11. 2012. 
  87. „EFF Honors Craigslist, Gigi Sohn, and Jimmy Wales with Pioneer Awards - Kansas City, Missouri News”. Приступљено 17. 11. 2012. 
  88. „Jimmy Wales interview: Wikipedia is focusing on accuracy - Telegraph”. Приступљено 17. 11. 2012. 
  89. „Nokia Foundation awards the founder of Wikipedia » Nokia – Press”. Приступљено 17. 11. 2012. 
  90. „The Economist Innovation Awards and Summit | The Economist”. Приступљено 17. 11. 2012. 
  91. „Peter Gabriel: Rocker, Human-rights Advocate | More Intelligent Life”. Приступљено 17. 11. 2012. 
  92. „Knox College Honorary Degrees | Knox College”. Приступљено 17. 11. 2012. 
  93. „Wikipedia Founder Jimmy Wales, Poet Mary Jo Salter, Nobel Laureate Paul Nurse Among Eight to Be Honored at Amherst Commencement | Amherst College”. Приступљено 17. 11. 2012. 
  94. „Wikipedia Co-Founder Jimmy Wales Receives Honorary Degree from Stevenson University”. Приступљено 17. 11. 2012. 
  95. „Jimmy Wales, fundador de Wikipedia, distinguido por UES 21 | Identidad 21”. Приступљено 17. 11. 2012. 
  96. „Газета Поиск: Свободное место. “Википедия” открывает уникальные возможности для творчества.”. Приступљено 17. 11. 2012. 

Литература

Спољашње везе



Добри чланци

  • Cscr-featured.svg Сјајни чланци:

Кју клукс клан - Ен Арбор - Леонардо Дикаприо - Џуди Гарланд - Рис Видерспун - Мајкл Џексон - Бети Дејвис - Сандра Булок - Роботек - F-16 фајтинг фалкон - Хилари Клинтон - Џенис Џоплин

  • Symbol thumbs upzel.svg Добри чланци:

Клинт Иствуд - Роберт Фишер - Напади 11. септембра 2001. - Кортни Кокс - F-22 раптор - Бостон - Бенедикт Арнолд - Ејси Ло - Марлен Дитрих - Мерил Стрип - Битка за Едсонов гребен - Звездане стазе: ВојаџерLatter Days - Матрикс - Хомер Симпсон - Три Хил - Џена Џејмсон - Џими Велс - Конфедеративне Америчке Државе - Стефен Кари

Актуелности

Архива - Wikinews-logo.png Сједињене Државе на Викивестима


Nuvola apps kopete.png Остали портали

Портал