Библиографија
Библиографија (to biblion: књига ; grafein: писати) је појам зачет у 5. веку пне и испрва је значио писање и преписивање књига, а од 17 века добија данашње значење, тј. описивање књига и свих видова публикација и класификовање по одређеном систему с намером да пружи информације о литератури.
Садржај
Систематизација билиографија[уреди]
По саджини грађе:[уреди]
- општа библиографија
- специјална библиографија
По обухвату грађе[уреди]
- исцрпна библиографија
- селективна библиографија
По врсти обухваћених публикација[уреди]
- библиографије монографија
- библиографије периодике
- библиографије саставних делова публикација
- библиографије сваког типа некњижне грађе посебно
По облику[уреди]
- самосталне библиографије
- скривене
- библиографије другог степена
- библиографије трећег степена
По врсти извора[уреди]
- примарне
- секундарне
По хронолошком критеријуму[уреди]
- текуће
- ретроспективне
- перспективне
По географско-језичкој припадности[уреди]
- завичајне
- регионалне
- националне
- међународне
- универзалне
По предмету обраде[уреди]
- ауторске
- хронолошке
- стручне
- предметне
- унакрсне
Постоји и као описна библиографија са подацима о ауторима или врстама дела.
Литература[уреди]
- Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића Речник социјалног рада уз одобрење аутора.
