Библиографија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Библиографија (to biblion: књига ; grafein: писати) је појам зачет у 5. веку пне и испрва је значио писање и преписивање књига, а од 17 века добија данашње значење, тј. описивање књига и свих видова публикација и класификовање по одређеном систему с намером да пружи информације о литератури.

Систематизација билиографија[уреди]

По саджини грађе:[уреди]

  • општа библиографија
  • специјална библиографија

По обухвату грађе[уреди]

  • исцрпна библиографија
  • селективна библиографија

По врсти обухваћених публикација[уреди]

  • библиографије монографија
  • библиографије периодике
  • библиографије саставних делова публикација
  • библиографије сваког типа некњижне грађе посебно

По облику[уреди]

  • самосталне библиографије
  • скривене
  • библиографије другог степена
  • библиографије трећег степена

По врсти извора[уреди]

  • примарне
  • секундарне

По хронолошком критеријуму[уреди]

  • текуће
  • ретроспективне
  • перспективне

По географско-језичкој припадности[уреди]

  • завичајне
  • регионалне
  • националне
  • међународне
  • универзалне

По предмету обраде[уреди]

  • ауторске
  • хронолошке
  • стручне
  • предметне
  • унакрсне


Постоји и као описна библиографија са подацима о ауторима или врстама дела.

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада” уз одобрење аутора.

Спољашње везе[уреди]