Библиографија
Библиографија (од стгрч. βιβλίον, транслит. biblion — „књига” и стгрч. -γραφία, транслит. -graphía — „писање”) је појам зачет у 5. веку п. н. е. и првобитно је значио писање и преписивање књига, а од 17. века добија данашње значење, тј. описивање књига и свих видова публикација и класификовање по одређеном систему с намером да пружи информације о литератури.[1][2]
Систематизација библиографија[уреди | уреди извор]
Библиографије су разврстане на следећи начин:[3]
По саджини грађе[уреди | уреди извор]
- општа библиографија
- специјална библиографија
По обухвату грађе[уреди | уреди извор]
- исцрпна библиографија
- селективна библиографија
По врсти обухваћених публикација[уреди | уреди извор]
- библиографије монографија
- библиографије периодике
- библиографије саставних делова публикација
- библиографије сваког типа некњижне грађе посебно
По степену самосталности[уреди | уреди извор]
- самосталне библиографије
- скривене библиографије (у списковима литературе и напоменама)
По степену референтности[уреди | уреди извор]
- библиографије првог степена
- библиографије другог степена (које указују на постојеће библиографије)
- библиографије трећег степена (које указују на постојеће библиографије другог степена)
По степену документарности[уреди | уреди извор]
- примарне (у којима је сваки опис урађен према виђеном материјалу)
- секундарне (у којима су пописи преузети из других извора, међу којима су библиографије, лексикони, енциклопедије итд.)
По хронолошком критеријуму[уреди | уреди извор]
Захарије Орфелин, зачетник српске текуће и перспективне библиографије.
- текуће библиографије (прате савремену издавачку продукцију и објављују се у одређеном временском распону)
- ретроспективне (доносе податке о издавачкој продукцији неког ранијег периода)
- перспективне (информишу о књижној продукцији у скоријој будућности)
По географско-језичкој припадности[уреди | уреди извор]
- завичајне
- регионалне
- националне
- међународне
- универзалне
По предмету обраде[уреди | уреди извор]
- ауторске
- хронолошке
- стручне
- предметне
- унакрсне
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 75. ISBN 86-19-00635-5.
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 143. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ Aleksandra,, Vraneš,; Александра,, Вранеш,. Osnovi teorije i istorije bibliografije. Univerzitet u Beogradu. Filološki fakultet,, Универзитет у Београду. Филолошки факултет,. Banja Luka. ISBN 9789993830382. OCLC 794180017.