Битка код Ал Фава (2003)
| Рат у Ираку | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Полуострво Ал-Фав, Ирак | |||||||||
| |||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||
 Уједињено Краљевство  САД  Аустралија  Пољска |
 Ирак | ||||||||
| Јачина | |||||||||
| 3,500 | 1,000+ | ||||||||
| Жртве и губици | |||||||||
| 19 погинулих (15 УК, 4 САД) |
150+ убијених 440 заробљено | ||||||||
Битка код Ал Фава била је једна од првих битака у Ирачком рату. Један од почетних циљева коалиционе кампање у Ираку био је заузимање нетакнутих платформи за гас и нафту ("ГОПЛАТс") на полуострву Ал-Фав пре него што их је ирачка војска могла саботирати или уништити. Тиме би се спречила еколошка катастрофа слична Заливском рату 1991. године и омогућило брже преузимање ирачке производње нафте.
Трећа командантска бригада британских краљевских маринаца такође ће у исто време заузети Ум Каср како би се њена лука, једина дубокоморска лука у Ираку, могла користити за довожење тешких војних залиха када рудник очисти пловни пут. Марински корпус Сједињених Држава ставио је 15. поморску експедициону јединицу под команду 3 бригаде Командо, тако да је бригада имала потребне снаге за хватање оба циља.
Сукоб[уреди | уреди извор]
Након дана лошег времена, напад на Ал Фав заказан је за 22.00 сати (по локалном времену) 20. марта 2003. Амерички топови и ловци-бомбардери напали су познате непријатељске положаје на полуострву у кратком бомбардовању пре операције. У класичном ноћном нападу из ваздуха, 40 командоса и америчких маринаца слетели су хеликоптером, наишавши на отпор светлости. Ухватили су своја три стратешка циља без губитка и заробили преко 200 затвореника.
У исто време, десант на ваздух и море обезбедио је платформе за гас и нафту на мору. СЕАЛ тимови 8 и 10 заузели су нафтни терминал Мина Ал Бакр, а пољски командоси ГРОМ-а заузели су нафтни терминал Кор Ал-Амаја. Заробљена су и 32 Ирачанина. Одлагање експлозивних направа потом је слетело на платформе ради тражења и уклањања експлозивних замки и оптужби за рушење.
Други напад 42 Командо јединице уследио је у 22.25 сати. Другом нападу претходило је артиљеријско и поморско бомбардовање, артиљеријска ватра долазила је из три британске и једне америчке артиљеријске батерије постављене на острву Бубијан, поморске компоненте из ХМС Ричмонд, ХМС Марлборо, ХМС Чатам и ХМАС Анзак.
Уметање је почело лоше са ужасном видљивошћу, погоршаном пожарима и песком. Штаб извиђачких снага бригаде срушио се у америчком морском витезу ЦХ-46, док се јуришна формација преврнула на зборно подручје бригаде, убивши седам краљевских маринаца, једног оператора Краљевске морнарице и четири авијатичара америчког корпуса.[1] База облака се још више спустила и уметање је прекинуто. Планирано је ново убацивање, коришћењем хеликоптера РАФ Чинук и Пума за зору. Слетање се коначно догодило, са шест сати закашњења и на несигурне зоне слетања, сви циљеви су узети и осигурани.
21. март[уреди | уреди извор]
15 МЕУ прешло је ирачко-кувајтску границу у раним јутарњим сатима, заобилазећи град Ум Каср и заузевши луку.
Планови за искрцавање британских оклопа летелицама напуштени су након што су инжењери открили опсежно минирање плажа у близини Ал Фава, што је представљало превелику опасност за тешке летелице америчке морнарице са британским.
22. марта[уреди | уреди извор]
Припадници паравојних снага Федијен Садама наставили су раштркане борбе око Ум Касра. Сударила су се два хеликоптера Краљевске морнарице Сеа Кинг, при чему је погинуло 7 људи.
23. марта[уреди | уреди извор]
15 МЕУ је постигло своје главне циљеве у обезбеђивању Ум Касра пре рока, у року од 48 сати од преласка ирачке границе. Затим су се гурнули на север уз западну обалу пловног пута Кавр Абд Алах наишавши на оштар отпор Федајен Садама.
24. марта[уреди | уреди извор]
Ирачка оклопна бригада покушала је контранапад на Ал Фав. Ангажирало га је и одбило 40 команда са уништеним многим ирачким оклопним возилима.[2]
С обзиром да је пут до Ума Касра проглашен сигурним, а полуострво Ал Фав у великој мери у рукама коалиције, то је омогућило британској 7. оклопној бригади да притисне Басру и америчке снаге да напредују према Багдаду без претњи да ирачке снаге у близини Басре прођу кроз Ал Фак и нападају линије снабдевања Коалиције.[2]