2003
Изглед
| Миленијум: | 3. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
2003. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 6. јануар — Платни промет се обавља искључиво преко пословних банака, а Завод за обрачун и плаћање, који је до тада имао ту улогу, више не постоји.
- 20. јануар — Бивши председник Србије, Милан Милутиновић, добровољно се предао Хашком трибуналу где је оптужен за ратне злочине на Косову и Метохији током 1999. године.
- 27. јануар — Скупштина Србије усвојила предлог Уставне повеље Државне заједнице Србија и Црна Гора и Закон о њеном спровођењу. На овој седници, тадашњи српски премијер, Зоран Ђинђић, одржао је говор када је посланицима ДСС-а рекао „Ако сте уморни, идите па спавајте бре!”.
- 30. јануар — Скупштина Савезне Републике Југославије ратификовала Споразум о двојном држављанству СРЈ и Босне и Херцеговине.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — У несрећи свемирског шатла Колумбија који се распао изнад Тексаса погинуло је свих седам астронаута.
- 4. фебруар — Свечано проглашена Државна Заједница Србија и Црна Гора.
- 7. фебруар — Премијер Зоран Ђинђић обратио се писмом Савету безбедности УН по питању ситуације на Косову и Метохији где је затражио поштовање Резолуције 1244 и повратак српске војске и полиције на Косово.
- 9. фебруар — Седморици Албанаца ухапшених у акцији снага безбедности у селима Велики Трновац и Kончуљ одређен је једномесечни притвор. Код њих су пронађене велике количине оружја и ратне опреме.
- 11. фебруар — Почела исплата преварених штедиша Дафимент и Југоскандик банке.
- 18. фебруар — Ухапшена су тројица припадника расформиране Ослободилачке војске Kосова, које Хашки трибунал терети за ратне злочине на Kосову и пребачени су у Хаг. Оптужени за злочине против хуманости и ратне злочине над албанским и српским становништвом, које су починили у затвору ОВK у селу Лапушник код Глоговца 1998. године.
- 19. фебруар — Kонгрес САД је одлучио да за Србију у овој години издвоји помоћ вредну 110 милиона долара, за Kосово 85 милиона и за Црну Гору 25 милиона долара, али је посебном клаузулом у Закону о помоћи иностранству за 2003. до 15. јуна практично замрзао помоћ Србији и условио их сарадњом са Хагом.
- 21. фебруар — На ауто-путу Београд — Загреб, код хале „Лимес“, покушан атентат на премијера Србије Зорана Ђинђића. Камион (којим је управљао Дејан Миленковић-Багзи) покушао да пресече колону возила премијера.
- 24. фебруар — Војислав Шешељ се добровољно предао Хашком трибуналу.
Март
[уреди | уреди извор]- 6. март — У удесу алжирског путничког авиона „Ер Алжир“ одмах по полетању са аеродрома Таманрасет (Алжир), погинуле су 102 особе.
- 7. март — Светозар Маровић изабран за председника новоформиране СЦГ.
- 8. март — Премијер Србије Зоран Ђинђић изјавио је да обрачун полиције са Албанцима на југу Србије показује да у нашој земљи нема толеранције према тероризму. " Ми смо спремни да толеришемо све видове демократског изражавања воље, али када дође до експлозива и оружја нема толеранције".
- 10. март — KФОР је потврдио хапшење Аслана Бајрамија, осумњиченог за умешаност у инцидент код Еминове чесме код Kончуља, где су у петак, у окршају са жандармима убијена два Албанца.
- 12. март — Премијер Србије Зоран Ђинђић је убијен у атентату испред зграде Владе Републике Србије.
- 13. март — Одмах након убиства премијера Зорана Ђинђића покренута је акција Сабља која је трајала до 22. априла. Представља једну од највећих полицијских акција у историји српске полиције. За време ове акције, приведено је 11.665 особа повезаних са организованим криминалом.
- 15. март — Уз присуство више стотина хиљада грађана, Зоран Ђинђић сахрањен у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.
- 17. март — Изабран први Савет министара СЦГ, чији је председник (по Уставној повељи) био председник државе - Светозар Маровић. Министар спољних послова постао Горан Свилановић, а одбране Борис Тадић.
- 18. март — Скупштина Србије за новог републичког премијера изабрала Зорана Живковића, тадашњег заменика председника ДС.
- 19. март — Отпочела дуго најављивана инвазија савезничких снага предвођених САД на Ирак, са званичним циљем да се свргне са власти Садам Хусеин.
- 29. март — Карло Урбани, доктор који је идентификовао САРС, умро од те болести.
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — Британски суд осудио двојицу Алжираца на 11 година затвора због прикупљања новца за терористичку мрежу „Ал-Каида“
- 2. април — Председавајући Председништва БиХ Мирко Шаровић поднео оставку због афере извоза оружја Ваздухопловног завода „Орао“ из Бијељине Ираку, који је био под санкцијама УН.
- 3. април — У Стразбуру државна заједница Србија и Црна Гора примљена у Савета Европе, као 45. земља чланица те најстарије паневропске организације.
- 4. април — Америчке војне снаге заузеле багдадски међународни аеродром „Садам“ и преименовале га у „Багдад Интернационал“.
- 8. април — Бивши председник Председништва Србије, Иван Стамболић (који је киднапован августа 2000. године и чији је леш пронађен две и по године касније на Фрушкој гори) сахрањен на Новом гробљу у Београду.
- 9. април — Америчке снаге заузимају Багдад.
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Амерички председник, Џорџ Буш, прогласио крај америчке инвазије у Ираку.
- 24. мај — Николај Велимировић је канонизован за светитеља. Свечана канонизација обављена је у Храму Светог Саве на Врачару, у Београду
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Лидер Нове Србије Велимир Илић шутира новинара новосадске ТВ Аполо.
- 1. јун — Белгија легализује истополне заједнице, друга земља на свету после Холандије.
- 4. јун — Породица Столић убијена у Обилићу.
- 2. — 4. јун — Председник САД Џорџ Буш одлази на Блиски исток, где разговара о „Путу за мир“ између Израела и Палестинаца.
- 4. јун — Америчка ТВ водитељка и предузетница Марта Стјуарт оптужена за илегалну трговину акцијама и ометање правде.
- 11. јун — Друга интифада: Бомбаш самоубица убио 17 људи у аутобусу на јерусалимском Давидовом тргу.
- 13. јун — На београдском насељу Церак, ухапшен бивши официр ЈНА и хашки оптуженик Веселин Шљиванчанин. Приликом операције хапшења, дошло до сукоба полиције с једне стране и личног обезбеђења и грађана који су покушали да спрече хапшење.
- 15. јун — Финале Европског првенства у ватерполу у Крању: Србија и Црна Гора победиле Хрватску (Денис Шефик је био најбољи голман, а Александар Шапић најбољи стрелац првенства).
- 21. јун — Састанак ЕУ-Западни Балкан у Солуну: „Будућност Балкана је у Европској унији“.
- 26. јун — Врховни суд САД доноси пресуду у случају Лоренс против Тексаса, проглашавајући претходне законе који забрањују содомију неуставним.
- 30. јун — Хашим Тачи је ухапшен у Мађарској по потерници СРЈ, али је убрзо пуштен на инсистирање шефа УНМИК-а.
- 30. јун — Други конгоански рат се завршава формирањем прелазне владе Демократске Републике Конго.
Јул
[уреди | уреди извор]- 5. јул — Светска здравствена организација изјављује да глобална претња САРС-а више није присутна.
- 5. јул — Двоструки самоубилачки бомбашки напад убија 15 људи на рок концерту у Москви.
- 7. јул — Високи представник у Босни и Херцеговини Пади Ешдаун замрзава средства 14 људи који помажу хашким оптуженицима.
- 7. јул — Грађански рат у Бурундији: Хути нападају главни град Буџумбуру, убивши 200-300 људи. Међутим, током године успоставља се прелазна влада и поставља се мисија Афричке уније (рат се завршава 2005. године).
- 8. јул — Трајект МВ Насрин-1 потонуо је у Бангладешу, убивши 530 од 750 људи на броду.
- 10. јул — Први генератор кинеске бране Три кањона је почео да ради (језеро се пуни од почетка јуна).
- 12. — 27. јул — Светско првенство у воденим спортовима у Барселони: бронза за Србију и Црну Гору у ватерполу, Хрватска 9., Денис Шефик најбољи голман, Александар Шапић најбољи стрелац.
- 18. јул — Дејвид Кели, британски научник и аутор досијеа који оправдава рат у Ираку, пронађен је мртав са пререзаним грлом.
- 18. јул — Европска конвенција коју предводи Валерије Жискар д'Естен завршава свој рад и израђује Нацрт уговора о успостављању Устава за Европу.
- 22. јул — Млађан Динкић је смењен са места гувернера Народне банке Србије. За новог гувернера изабрана је Кори Удовички, а Владимир Вукчевић тужилац за ратне злочине.
- 22. јул — Удај и Кусај Хусеин, синови Садама Хусеина, убијени су у сукобу са америчком војском.
- 24. јул —Почиње Регионална мисија помоћи Соломонским Острвима, коју предводи Аустралија.
- 25. јул — Томица Милосављевић, министар здравља у Влади Србије, поднео оставку на своју дужност.
- 26. јул — Глумица Мари Трентињан смртно претучена од стране свог партнера.
- 30. јул — Последња Фолксвагенова Буба старог модела силази са производне траке у Мексику.
Август
[уреди | уреди извор]- 13. август — Непознате особе су убиле двоје српске деце у селу Гораждевац док су се купали у реци Бистрици.
- 14. август — Велики испад електроенергетског система се догодио на североистоку САД и у канадској покрајини Онтарио, оставивши више од 50.000.000 људи без електричне енергије.
- 19. август — У бомбашком нападу на седиште Уједињених нација у Багдаду (Ирак) 23 особе су погинуле, међу којима и изасланик УН за Ирак Сержо Вјеиро де Мело.
- 20. август — Основана организација Г20 земаља у развоју
- 27. август — Фудбалски клуб Партизан након драматичне пенал завршнице савладао енглески Њукасл Јунајтед и по први пут се у својој историји и пласирао у Лигу Шампиона. То је уједно и први пласман неког клуба из Србије у најелитније европско такмичење од распада СФРЈ.
- 27. август —
- Скупштина Србије усвојила је Декларацију о Kосову и Метохији у којој се наводи да ће се статус те територије разматрати по реализацији свих одредаба Резолуције 1244 Савета безбедности УН, односно када се испуне стандарди мултиетничког живота како их је дефинисао Савет безбедности УН.
- Марс се приближио Земљи најближе у последњих 60.000 година, прошавши на растојању од 55.758.005 km.
- 30. август — У Северном мору потонула је руска атомска подморница. Од десет чланова посаде, један човек је спашен.
- 31. август — Велико невреме (праћено кишом, олујним ветром, и великим градом) погодило је Зрењанин. Повређено више особа, а причињена велика материјална штета.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 6. септембар — Вођа Хамаса Ахмед Јасин рањен је у израелском нападу у Гази.
- 10. септембар — Шведска министарка спољних послова Ана Линд избодена је ножем у трговачком центру у Стокхолму и умире дан касније.
- 10. септембар — Стјепан Месић је у посети Београду, он и Светозар Маровић се међусобно извињавају за све што су грађани Хрватске и СЦГ једни другима учинили у прошлости.
- 11. септембар — Стратешко партнерство Апатинске пиваре и Интербруа.
- 12. септембар — Савет безбедности УН укида санкције Либији, након што је преузела одговорност за обарање авиона изнад Локербија и исплатила 2,7 милијарди долара рођацима пострадалих.
- 14. септембар — Шведска је на референдуму одбацила увођење евра са 56%.
- 18. септембар — Србија и Црна Гора потписале су Болоњску декларацију и постале 37. земља Европске универзитетске заједнице.
- 19. септембар — Основана је мисија УН у Либерији (UNMIL).
- 21. септембар — НАСА-ина мисија Галилео завршава се сударом у Јупитер (како би се спречила могућа контаминација Европе).
- 26. септембар — Лукоил Србија: Руска компанија Лукоил купује српски Беопетрол (део ИНА у Србији до 1991. године), 79,5% акција за 207 милиона евра.
- 27. септембар — Лансиран је сателит Смарт 1, лунарни орбитер.
- 28. септембар — Нестанак струје у Италији.
- 30. септембар — Припадник БИА Владан Ровчанин убија петоро колега у Нишу.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 7. октобар — Арнолд Шварценегер је победио на изборима за гувернера Калифорније.
- 15. октобар — Кина је у свемир лансирала Шензој 5, своју прву свемирску летелицу са људском посадом.
- 30. октобар — Око стотинак припадника Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) у два наврата успело је да пробије кордон и окупи се испред здања парламента, али су их снаге Жандармерије потиснуле ка Скупштини града након жестоких сукоба.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 13. новембар — Вршилац дужности председника Србије, Наташа Мићић, распустила парламент и расписала ванредне парламентарне изборе у Србији за 28. децембар.
- 14. новембар — Откривен Транс-нептунски објект 90377 Седна.
- 16. новембар — Ни у трећем покушају, Србија није добила председника. Кандидат Српске радикалне странке Томислав Николић убедљиво победио кандидата владајућег ДОС-а, Драгољуба Мићуновића, али му победа није призната због одзива бирача који је био испод законског минимума.
- 20. новембар — Детонирано неколико бомби у Истанбулу, Турска. Бомбе су уништиле британски конзулат.
- 20. новембар — Мајкл Џексон ухапшен због наводног сексуалног искориштавања малолетника.
- 23. новембар — Под притиском демонстраната и опозиције, дугогодишњи председник Грузије Едуард Шеварнадзе поднео оставку због оптужбе око фалсификовања изборних резултата.
- 25. новембар — Уједињене нације званично су укинуле програм „Нафта за храну“ у оквиру кога је Ирак седам година продавао нафту под контролом УН за набавку хране и лекова.
- 26. новембар — Конкордов последњи лет изнад Бристола, УК.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — Момир Николић, први официр Војске РС који је признао кривицу за учешће у масакру у Сребреници, осуђен је од стране Хашког трибунала на 27 година затвора (смањена на 20, пуштен на слободу 2014).
- 5. децембар — Бомбаш самоубица у возу у руском Ставропољском крају - 46 мртвих.
- 7. децембар — У Русији су одржани парламентарни избори, на којима побеђује Јединствена Русија.
- 8. децембар — Од 19 чланова грчке „Револуционарне организације 17. новембра“, 15 је проглашено кривима. Казне су изречене 17., шесторо добија вишеструке доживотне казне затвора.
- 12. децембар — Пол Мартин постаје нови премијер Канаде након Жана Кретјена (до 2006).
- 12. децембар — Генерал Павле Стругар путовао је из Подгорице у Хаг (осуђен 2005, пуштен 2009).
- 13. децембар — Амерички војници су током операције Црвена зора пронашли и заробили бившег ирачког председника Садама Хусеина.
- 14. децембар — Венецијанско позориште Ла Фениче, уништено у пожару 1996. године, поново је отворено.
- 17. децембар — Врховни суд Србије пресудио је да се Богољубу Карићу, председнику „БК групе“, врати новац плаћен као порез на екстрапрофит.
- 18. децембар — Објављене су прве слике са Спицер свемирског телескопа за инфрацрвену астрономију (радио је до почетка 2020, од 2009. као „топла мисија“, без хлађења хелијумом).
- 19. децембар — Банка Америке објављује да 3,96 милијарди евра, које држи Пармалатова филијала на Кајманским острвима, заправо не постоје. Пармалат је проглашен несолвентним крајем месеца, а на крају су откривени дугови од 14,3 милијарде.
- 20. децембар — Либија је признала да је покушала да направи атомску бомбу.
- 22. децембар — Почиње суђење оптуженима за атентат на Зорана Ђинђића.
- 22. децембар — Италијанска компанија Пармалат је први пут оптужена за превару акционара фалсификовањем пословних резултата.
- 25. децембар — Најмање 14 пролазника је погинуло, а 46 је повређено у атентату на пакистанског председника Первеза Мушарафа у Равалпиндију.
- 26. децембар — Ирански град Бам погодио је земљотрес јачине 6,3 степена Рихтерове скале, у којем је погинуло око 30.000 људи.
- 28. децембар — У Србији одржани ванредни парламентарни избори. Највише посланичких места освојила Српска радикална странка (82). На другом месту Демократска странка Србије (53). Затим следе Демократска странка (37), Г17+ (34), а коалиција Српски покрет обнове-Нова Србија и Социјалистичка партија Србије освојиле су исти број посланика (22).
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 3. јануар — Грета Тунберг, шведска активисткиња за заштиту животне средине
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 20. фебруар — Оливија Родриго, америчка глумица и певачица[1]
Март
[уреди | уреди извор]- 10. март — Никола Кнежевић, српски фудбалер[2]
- 20. март — Немања Мотика, српски фудбалер[3]
Април
[уреди | уреди извор]- 24. април — Никола Станковић, српски фудбалер[4]
Мај
[уреди | уреди извор]- 5. мај — Карлос Алкараз, шпански тенисер[5]
Јун
[уреди | уреди извор]- 9. јун — Никола Јовић, српски кошаркаш[6]
- 11. јун — Бријана Иди, америчка глумица[7]
Август
[уреди | уреди извор]- 4. август — Марко Миловановић, српски фудбалер[8]
- 28. август — Квавенжане Волис, америчка глумица и списатељица[9]
Септембар
[уреди | уреди извор]- 21. септембар — Андреј Ђурић, српски фудбалер[10]
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 5. јануар — Масимо Ђироти, италијански глумац. (* 1918)[11]
- 28. јануар — Милош Милутиновић, југословенски фудбалер и тренер. (* 1933)[12]
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 4. фебруар — Стефан Боца, жички епископ СПЦ. (*1916)
- 14. фебруар — Овца Доли (*1996)
- 15. фебруар — Александар Тишма, српски писац. (*1924)[13]
Март
[уреди | уреди извор]- 12. март — Зоран Ђинђић, српски премијер, убијен. (*1952)
- 13. март — Енрико Јосиф, српски композитор. (*1924)[14]
- 19. март — Драган Стојнић, српски певач шансона. (*1937)
Април
[уреди | уреди извор]- 4. април — Антоније Блум, митрополит Руске православне цркве и припадник француског покрета отпора. (*1914)
- 13. април — Архимандрит Тадеј (Штрбуловић) игуман манастира Витовница.
Јун
[уреди | уреди извор]- 29. јун — Кетрин Хепберн, америчка глумица. (*1907)[15]
Јул
[уреди | уреди извор]- 4. јул — Бери Вајт, амерички музичар. (*1944)[16]
- 14. јул — Компај Сегундо, кубански музичар. (*1907)
- 27. јул — Боб Хоуп, британско-амерички стендап комичар, глумац и певач. (* 1903)[17]
Август
[уреди | уреди извор]- 19. август — Татјана Лукјанова, српска глумица. (*1923)[18]
- 30. август — Чарлс Бронсон, амерички глумац. (*1921)[19]
- 30. август — Бранко Вукојевић, сценариста и музички критичар. (*1956)[20]
Септембар
[уреди | уреди извор]- 5. септембар — Милош Минић, српски политичар и народни херој. (*1914)
- 9. септембар — Едвард Телер, амерички физичар мађарског порекла. (*1908)
- 12. септембар — Џони Кеш, амерички музичар. (*1932)[21]
- 17. септембар — Љубица Марић, српски композитор. (*1909)[22]
Октобар
[уреди | уреди извор]- 19. октобар — Алија Изетбеговић, босански политичар и муслимански активиста. (*1925)
- 20. октобар — Миодраг Петровић Чкаља, српски глумац, комичар. (*1924)[23]
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — Хенрик Махалица, пољски глумац. (*1930)
Децембар
[уреди | уреди извор]- 8. децембар — Рубен Конзалес, кубански музичар. (*1919)
- 10. децембар — Сава Пенчић, српски слависта. (*1925)
- 17. децембар — Милутин Морача, генерал-пуковник ЈНА и народни херој (*1914)
- 26. децембар — Милан Васић, српски историчар из Републике Српске. (*1928)
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Алексеј А. Абрикосов, Витали Гинсбург и Антони Ј. Легет
- Хемија — Петер Агре и Родерик Мекинон
- Медицина — Паул Ц. Лаутербур и Питер Мансфилд
- Књижевност — Џон Максвел Куци
- Мир — Ширин Ебади
- Економија — Роберт Ф. Енгел и Клајф В. Ј. Гранџер
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ „Olivia Rodrigo”. IMDb.
- ^ „Nikola Knezevic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Nemanja Motika”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Nikola Stanković”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Carlos Alcaraz”. ATP Tour (на језику: енглески).
- ^ „Nikola Jovic”. basketball.realgm.com (на језику: енглески).
- ^ „Breanna Yde”. IMDb.
- ^ „Marko Milovanovic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Quvenzhané Wallis”. IMDb.
- ^ „Andrej Djuric”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Massimo Girotti”. IMDb.
- ^ „Milutinović Miloš”. reprezentacija.rs. 21. 3. 2020.
- ^ „Александар ТИШМА”. web.archive.org. 4. 3. 2016. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Енрико ЈОСИФ”. web.archive.org. 5. 3. 2016. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Katharine Hepburn”. IMDb.
- ^ „Barry White”. IMDb.
- ^ „Bob Hope”. www.britannica.com (на језику: енглески). 21. 12. 2024.
- ^ „Tatjana Lukjanova”. IMDb.
- ^ „Charles Bronson”. IMDb.
- ^ „Branko Vukojevic”. IMDb.
- ^ „Johnny Cash”. IMDb.
- ^ „Maric Ljubica”. www.sanu.ac.rs.
- ^ „Miodrag Petrovic-Ckalja”. IMDb.