Бијела џамија у Сребреници
| Бијела џамија у Сребреници | |
|---|---|
 | |
  Бијела џамија у Сребреници Локација на мапи Босне и Херцеговине | |
| Основне информације | |
| Локација | Сребреница, Босна и Херцеговина |
| Координате | 44° 06′ 10″ С; 19° 17′ 59″ И / 44.1026914° С; 19.2998455° И |
| Религија | ислам |
| Архитектонски опис | |
| Стил архитектуре | Османска архитектура |
| Завршетак изградње | 17. век |
| Број минарета | 1 |
Бијела џамија или Хаџи Скендер-бегова џамија у Сребреници један је од 23 верска објекта муслиманске вероисповести на подручју Општине Сребреница. Изграђена је у 17. веку на рушевинама дубровачке цркве Светог Николе, након одласка Фрањеваца из Сребренице. Након што је до темеља порушена 1995. године у рату на простору Босне и Херцеговине, обновљена је донацијом Малезијске владе и поново отворена 28. септембра 2002. године.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Бијела џамија или Хаџи Скендер-бегова џамија у Сребреници изграђена је с краја 17. века на рушевинама дубровачке цркве Светог Николе, након одласка Фрањеваца из Сребренице са аустријском војском, 1866 године. Како одласком католика Цркву више није имао ко обнављати а у Сребреници, се муслиманско становништво стално увећавало због прилива избјеглица са територија које је од Османлија заузимала Аустрија, донета је одлука да се на њеном месту подигне џамија.[2]
На првобитну фрањевачку грађевину османлијски градитељи изградили су оквир улаза у Белу џамију, мунару и михраб који је окренут према Каби којој се верници окрећу у обављању молитве. Према одређеним назнакама, османлијски градитељи одлучили су се за скраћење арене тадашње цркве Светог Николе, тако да су првобитни објекат значајно смањили.
| „ | У њој су се некада видели делови лађе једне цркве којој је одсечено светиште и преиначено западно прочеље. Дворана, како је била сачувана, правоуглог је облика са по два пиластра на дужним странама који прерастају у оштро засведена појачања свода. Сам свод је такође готички оштро засведене. Оквир улаза изграђен је у турско доба. Партерни део мунаре чини се као да је стара градња, иако не оставља утисак да је то грађевина истовремена са црквом. Михраб се налазио у источној половини југоисточног зида који је накнадно изграђен, и чија дебљина износи готово половину дебљине старих зидова. Свакако бисмо на спојним местима зачелног зида и бочних зидова могли очекивати још један пар пиластара, који су, вероватно приликом преградње, порушени.[3] | ” |
У свом Путопису из 1660.године Евлија Челебија пише да је „Сребреница тада била развијена касаба од шест махала са шест џамија, једном текијом, три мектеба, једним ханом и једним јавним купатилом,[4] те са седамдесет еснафских дућана.”[5] Међу те џамије није убројана данашња Бијела џамија.
На џамији су 1935. године изведени обимнији радови на рестаурацији и проширењу за још једну дворану. Такође се и њен спољни изглед тада знатно променио, а мунара се нашла на средини објекта.
У дворишту џамије налази се старо мезарје-шехитлуке на којем су вековима сахрањивани Сребреничани исламске вероисповести.
Војска и Полиција Републике Српске порушиле је Бијелу џамију до темеља 1995. године. Обновљена је донацијом Малезијске владе и поново отворена 28. септембра 2002. године.[6]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Сребренице, Туристичка организација (10. 12. 2020). „Бијела џамија”. Туристичка организација Сребренице. Приступљено 16. 1. 2021.[мртва веза]
- ^ Кујунџић Јурај, Средњовјековне цркве у Сребреници, Добри пастир, год. XVII–XVIII, Сарајево, 1968.
- ^ „Religijsko bogatstvo: Bijela džamija u Srebrenici”. eSrebrenica.ba, 2016. Архивирано из оригинала 02. 04. 2017. г. Приступљено 2. 4. 2017.
- ^ Хамдија Крешевљаковић, Бање у Босни и Херцеговини, у Изабрана дјела, књига III, В. Маслеша, Сарајево, 1991, стр. 77
- ^ Челеби Евлија, Путопис - пријевод, увод и коментар: Хазим Шабано-вић, Сарајево, 1967. стр.77
- ^ „Pokrenuta akcija za prikupljanje novca za obnovu Bijele džamije u Srebrenici”. www.faktor.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 16. 1. 2021.
Литература[уреди | уреди извор]
- Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1980. том I