Сребреница

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Сребреница (вишезначна одредница).
Сребреница
Srebrenica.jpg
Поглед на Сребреницу
Грб
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Општина Сребреница
Становништво
Становништво
 — (2013) Пад 2.241
Положај
Координате 44°07′ СГШ; 19°18′ ИГД / 44.11° СГШ; 19.30° ИГД / 44.11; 19.30Координате: 44°07′ СГШ; 19°18′ ИГД / 44.11° СГШ; 19.30° ИГД / 44.11; 19.30
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Сребреница на мапи Босне и Херцеговине
Сребреница
Сребреница
Сребреница на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број 75430
Позивни број 056

Сребреница је градско насеље и сједиште општине Сребреница у источном дијелу Републике Српске, БиХ. Према коначним подацима Пописа становништва у БиХ 2013. године, насеље Сребреница има 2.241 становника.[1]

Вук Стефановић Караџић у Српском рјечнику (1818) писао је назив Сребрница.[2]

Географски положај[уреди]

Сребреница, заједно са подручјем Осат, захвата средишње рубно подручје источног дијела Републике Српске. Једним дијелом источни и цијели јужни дио општине лежи у завоју Дрине и представља састави дио ширег, веома живописног географског мозаика Подриња. Географски, територија општине, укупне површине 533,4 km2, омеђена је сусједним општинама: са југа Рогатицом, са запада Власеницом и Милићима, а са сјевера Братунцем. Њен источни дио силази на Дрину, која је, истовремено, и граница са Републиком Србијом. Урбано подручје града Сребренице простире се на сјеверним падинама површи Зелени Јадар, око уске долинске равни Црвене ријеке и Ћићевачког потока, саставница Крижевице. Сребреница лежи на 360 m надморске висине. Град се развија према сјеверној оси отворене долинске равни, на пресјеку координата 43º 59′ СГШ и 19º 26′ ИГД.

Рељеф[уреди]

По геоморфолошком изгледу рељефа овдје се може издвојити пет цјелина:

  1. Источни обронци планине Јавор — Чине хомогену цјелину палеозојских стијена, праћене терцијарним изливом лаве. Доминирају остаци заобљених вулканских купа обрасле бујном шумском вегетацијом, уским и стрмим тектонским процјепима, што је и утицало на њихову слабу међусобну повезаност комуникацијама. Простиру се јужно и југозападно од Сребренице. Површина предјела је тектонски разломљена, нарочито у средњем дијелу, гдје се појављује више долина кањонског и клисурастог типа са мањим ерозивним проширењима.
  2. Површ Зелени Јадар — Ова благо заталасана површ изграђена од кречњака и доломита тријаске старости, а прекривена растињем и травом. Флувијалног је карактера (обликовала ју је ријека Зелени Јадар са својим притокама). На странама изнад површи има пећинских отвора, што упућује на интензитет карстификације унутрашње кречњачке масе.
  3. Висораван Осат — Карактерише је морфолошка разуђеност и орографски слијед динарског система (сјеверозапад, југоисток). На њој су висови: Чаурка (1.072 m), Кварац (1.087 m), Врањевина (1.104 m), Лучева раван (1.150 m), Бањево брдо (1.128 m), Крк (1.100 m), итд. Перспектива Осата је у развоју зимског туризма, с обзиром на повољне терене сјеверне експозиције и богатство сњежног покривача (од новембра до марта).
  4. Планина Сушица — На крајњем југу доминира кречњачки непроходни масив Сушица (1.243 m), са стрмим странама и литицама које гротескно надвисују корито Дрине. Ту је и једно од скровишта реликтног четинара Панчићева оморика.
  5. Кањон Дрине — Овим кањоном, својом грандиозношћу, доминирају стрме и бијеле литице између кречњачких масива Таре и Сушице. На том мјесту доминантна је дубинска, а на излазу из клисуре, према Бајиној Башти и Скеланима, дошла је до изражаја бочна ерозија, што је морфолошки дефинасало котлину, пространију и равнију на десној, него на лијевој обали Дрине (Ристановић С, Река Дрина и Подриње, Београд 2000).

Историја[уреди]

У непосредној близини Сребренице налази се римски локалитет Домавија.

Средњи вијек[уреди]

Сребреница се помиње од друге половине 14. вијека као важно рударско мјесто,[3] које је добило име по рудницима сребра.[3]

Угарски краљ Жигмунд Луксембуршки је након рата против Босне из њеног састава издвојио Сребреницу и поклонио је српском деспоту Стефану Лазаревићу 1411. године.[4] Стефан Лазаревић је своју владавину у тој области започео једним тешким чином. Кад су се у руднику Сребреници побунили рудари, наредио је да се коловође казне стављањем усијаних бјелутака под колена, и тако заувијек остану осакаћени.[5] У старом ћирилском српском документу који описује како је Сребреница освојена од Босне, за њене становнике се каже: „Се же вси јереси богомилские сут.”[6]

У средњем вијеку је промијенила више господара док у 16. веку није потпала под Турке.[3]

Модерно доба[уреди]

Војска Краљевине Србије је ослободила Сребреницу од Аустроугарске 18. септембра 1914. године.[7]

Други свјетски рат[уреди]

За вријеме Другог свјетског рата у Сребреници је масовно пострадало српско становништво. Од Срба који су живјели у Сребреници, остала је жива само једна дјевојчица[8] На други дан православног празника Тројица 14. јуна 1943, усташе су побиле 250 српских цивила.[9] Тог дана усташе су у Сребреници побиле преко 150 Срба, једну петочлану јеврејску породицу и једног муслимана који је био ожењен Српкињом са његовом породицом.[9] Истог дана усташе су побиле 97 Срба у сребреничком селу Залазје.[9]

Распад Југославије[уреди]

У периоду од 1992. до 1995. године контролу над градом су имале бошњачке наоружане формације које су игнорисале резолуцију 824 Савета безбједности Уједињених нација од 6. маја 1993, у којој се Сребреница проглашава демилитаризованом зоном под заштитом Уједињених нација. Велика количина оружја, међусобно неповерење и нетрпељивост, доводили су до сталних одмазда над цивилним становништвом, које је било изложено убиствима и прогонима, углавном по етничкој основи. Муслиманско становништво је предало оружје 19. априла 1992. године, а град је стављен под контролу Републике Српске.

У мају исте године је поново преузимају снаге Армије Републике БиХ и контролишу до 1995. године, константно изводећи диверзантска дејства ка положајима Војске Републике Српске и цивилном становништву околних села.[10] Постоје изјаве да је за 3 године ратовања страдало више од 3.500 жртава српске националности.[11] Док је Армија БиХ под командом Насера Орића вршила злочине у околним сребреничким селима насељеним углавном српским становништвом, Војска Републике Српске је планирала заузимање града. У периоду од 1992. до 1995. године на простору Сребренице и околине је убијено 3.287 Срба.[12]

Јула 1995. године, за само 7 дана снаге ВРС под командом генерала Ратка Младића у оквиру контраофанзиве под кодним именом Криваја 95, успоставиле су контролу над Сребреницом. Према Бошњацима и већем делу западне штампе, као и по Међународном суду правде у Хагу, овај злочин је квалификован као геноцид[13] над бошњачким становништвом за који је одговорна Војска Републике Српске и српске паравојне формације који су у току акције убили 7.000—8.000 Бошњака.[14] Постоје тврдње да је то највећи масовни злочин на простору Европе после Другог свјетског рата,[15][16][17][18][19] што српска страна — иако је у Меморијалном центру Поточари до сада већ укопано више од 6.500 пронађених жртава[20] — оштро негира и сматра да је број од 7.000—8.000 знатно преувеличан и да је дјело западне пропаганде и медијског рата против Републике Српске и српског народа.[тражи се извор] Српска страна тврди да су у попису сребреничких жртава били искључиво мушкарци (војни заробљеници),[21] а не цивили (жене, деца, старци и немоћни) и да је већина изгинула током пробоја према Тузли приликом тешких борби са ВРС,[22] те да је велики део жртава прекопаван и довожен са других локација[22] и да је на Сребреничким надгробним плочама пописано неколико стотина живих људи;[23] тадашњи предсједник „Општинске организације породица заробљених погинулих бораца и несталих цивила Сребреница”, а касније и сам градоначелник Младен Грујичић, изразио је сумњу да су у Меморијалном центру у Поточарима код Сребренице покопане и српске жртве и приказане као бошњачке.[24] Народна скупштина Републике Србије је усвојила посебну Декларацију о Сребреници којом осуђује злочин.

У знак сјећања на жртве, у Сребреници је подигнут Меморијални центар. Сваке године 11. јула се одаје пошта жртвама масакра.

Становништво[уреди]

Према Попису становништва БиХ из 1991. године, насељено мјесто Сребреница је имало 5.746 становника.[25] Према коначним подацима Пописа становништва БиХ 2013. године за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у насељу Сребреници је пописано 2.241 становника.[1]

Националност
(насељено место)
[25]
2013. 1991. 1981. 1971.
Муслимани/Бошњаци[а] 3.673 (63,92 %) 2.473 (54,80 %) 1.858 (60,16 %)
Срби 1.632 (28,40 %) 1.406 (31,16 %) 0.921 (29,82 %)
Југословени 0.328 (05,70 %) 0.496 (10,99 %) 0.089 (02,88 %)
Хрвати 0.034 (00,59 %) 0.056 (01,24 %) 0.078 (02,52 %)
остали и непознато 0.079 (01,37 %) 0.081 (01,79 %) 0.142 (04,59 %)
Укупно: [1]2.241 5.746 4.512 3.088
Демографија[25][1]
Година Становника
1961. 1.859
1971. 3.088
1981. 4.512
1991. 5.746
2013. 2.241

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Муслимани су се на попису 2013. изјашњавали као Бошњаци.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПО НАСЕЉЕНИМ МЈЕСТИМА”
  2. Караџић, Вук Стефановић. Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма = Wolf Stephansohn's Serbisch-Deutsch-Lateinisches Wörterbuch = Lupi Stephani F. Lexicon Serbico-Germanico-Latinum, Беч (Wien, Viennae) : Gedruckt bei den P. P. Armeniern, 1818, стр. 787.
  3. 3,0 3,1 3,2 Опћа енциклопедија. 
  4. „[Projekat Rastko] Dr. Zeljko Fajfric: Kotromanici”. Rastko.rs. Приступљено 2. 11. 2012. 
  5. „Свечовек — Устројство”. Rastko.rs. Приступљено 2. 11. 2012. 
  6. Гласник Српског ученог друштва, Св. XX., књ. III. г. 1866, стр. 148.
  7. Политика, бр. 3.812 од недеље 7. септембра 1914, насловна страна
  8. Ристић, Слободан Н. (март 2004). „Оклеветани рат, Последице прећутаних узрока”. Београд: Српски лист: Гласник Српског клуба бр. 5,. стр. 147—149. Приступљено 27. 1. 2011. 
  9. 9,0 9,1 9,2 „Сребреница: парастос за жртве усташког злочина”. Радио-телевизија Републике Српске. 4. 6. 2012. Приступљено 5. 6. 2012. 
  10. „Magazin NIN — 2424, 13 JUN 1997”. Nin.co.rs. Приступљено 2. 11. 2012. 
  11. „Нови Репортер: Савез логораша Републике Српске”. Novireporter.com. 28. 4. 2010. Приступљено 2. 11. 2012. 
  12. Српска православна црква: Списак Срба пострадалих у Сребреници и околини 1992—1995.
  13. „Vesti online / Vesti / Srbija / MSP je presudio: Srebrenica je genocid”. Vesti-online.com. Приступљено 2. 11. 2012. 
  14. http://www.icty.org/x/file/Outreach/view_from_hague/jit_srebrenica_en.pdf
  15. Srebrenica genocide: worst massacre in Europe since the Nazis Гардијан
  16. From Srebrenica to Baghdad, Њузвик
  17. Srebrenica: Worst European atrocity since WWII, CNN
  18. Thousands rally on Srebrenica anniversary, MSNBC
  19. Mladic could be extradited as early as Monday, seattletimes.com
  20. potocarimc.org
  21. „Zašto (Ni)Su Popisivani Zarobljenici U Novoj Kasabi | Sense Agency | Vest”. Sense Agency. Приступљено 19. 1. 2014. 
  22. 22,0 22,1 „Kovačević: Najviše srebreničana stradalo u proboju”. Glassrpske.com. Приступљено 19. 1. 2014. 
  23. Srebrenica Genocide Blog: 500 victims alive? Not true, 21. април 2010., Приступљено 9. 4. 2013.
  24. Грујичић: У Поточарима покопани и Срби, РТРС, Приступљено 9. 4. 2013.
  25. 25,0 25,1 25,2 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Сребреница на Викимедијиној остави
Wikinews favicon.svg Вести везане за чланак Сребреница на Викивестима