Сребреница

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Сребреница (вишезначна одредница).
Сребреница
Srebrenica.jpg
Поглед на Сребреницу
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаСребреница
Становништво
 — 2013.Пад 2.241
Географске карактеристике
Координате44° 06′ 19″ СГШ; 19° 17′ 48″ ИГД / 44.1053328° СГШ; 19.2967283° ИГД / 44.1053328; 19.2967283Координате: 44° 06′ 19″ СГШ; 19° 17′ 48″ ИГД / 44.1053328° СГШ; 19.2967283° ИГД / 44.1053328; 19.2967283
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Сребреница на мапи Босне и Херцеговине
Сребреница
Сребреница
Сребреница на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број75430
Позивни број056

Сребреница је градско насеље и сједиште општине Сребреница у источном дијелу Републике Српске, БиХ. Према коначним подацима пописа становништва у БиХ 2013. године, насеље Сребреница има 2.241 становника.[1]

Вук Стефановић Караџић у Српском рјечнику (1818) писао је назив Сребрница.[2]

Географски положај[уреди | уреди извор]

Сребреница, заједно са подручјем Осат, захвата средишње рубно подручје источног дијела Републике Српске. Једним дијелом источни и цијели јужни дио општине лежи у завоју Дрине и представља састави дио ширег, веома живописног географског мозаика Подриња. Географски, територија општине, укупне површине 527 км2, омеђена је сусједним општинама: са југа Рогатицом, са запада Власеницом и Милићима, а са сјевера Братунцем. Њен источни дио силази на Дрину, која је, истовремено, и граница са Републиком Србијом. Урбано подручје града Сребренице простире се на сјеверним падинама површи Зелени Јадар, око уске долинске равни Црвене ријеке и Ћићевачког потока, саставница Крижевице. Сребреница лежи на 360 м надморске висине. Град се развија према сјеверној оси отворене долинске равни, на пресјеку координата 43º 59′ СГШ и 19º 26′ ИГД.

Рељеф[уреди | уреди извор]

По геоморфолошком изгледу рељефа овдје се може издвојити пет цјелина:

  1. Источни обронци планине Јавор — Чине хомогену цјелину палеозојских стијена, праћене терцијарним изливом лаве. Доминирају остаци заобљених вулканских купа обрасле бујном шумском вегетацијом, уским и стрмим тектонским процјепима, што је и утицало на њихову слабу међусобну повезаност комуникацијама. Простиру се јужно и југозападно од Сребренице. Површина предјела је тектонски разломљена, нарочито у средњем дијелу, гдје се појављује више долина кањонског и клисурастог типа са мањим ерозивним проширењима.
  2. Површ Зелени Јадар — Ова благо заталасана површ изграђена од кречњака и доломита тријаске старости, а прекривена растињем и травом. Флувијалног је карактера (обликовала ју је ријека Зелени Јадар са својим притокама). На странама изнад површи има пећинских отвора, што упућује на интензитет карстификације унутрашње кречњачке масе.
  3. Висораван Осат — Карактерише је морфолошка разуђеност и орографски слијед динарског система (сјеверозапад, југоисток). На њој су висови: Чаурка (1.072 м), Кварац (1.087 м), Врањевина (1.104 м), Лучева раван (1.150 м), Бањево брдо (1.128 м), Крк (1.100 м), итд. Перспектива Осата је у развоју зимског туризма, с обзиром на повољне терене сјеверне експозиције и богатство сњежног покривача (од новембра до марта).
  4. Планина Сушица — На крајњем југу доминира кречњачки непроходни масив Сушица (1.243 м), са стрмим странама и литицама које гротескно надвисују корито Дрине. Ту је и једно од скровишта реликтног четинара Панчићева оморика.
  5. Кањон Дрине — Овим кањоном, својом грандиозношћу, доминирају стрме и бијеле литице између кречњачких масива Таре и Сушице. На том мјесту доминантна је дубинска, а на излазу из клисуре, према Бајиној Башти и Скеланима, дошла је до изражаја бочна ерозија, што је морфолошки дефинасало котлину, пространију и равнију на десној, него на лијевој обали Дрине (Ристановић С, Река Дрина и Подриње, Београд 2000).

Историја[уреди | уреди извор]

У непосредној близини Сребренице налази се римски локалитет Домавија.

Стећци

Средњи вијек[уреди | уреди извор]

Детаљније: Сребреница у средњем веку

На територији Сребренице откривена је значајна ранохришћанска црква из шестог столећа.[3]

Сребреница се помиње од друге половине 14. вијека као важно рударско мјесто,[4] које је добило име по рудницима сребра.[4]

Угарски краљ Жигмунд Луксембуршки је након рата против Босне из њеног састава издвојио Сребреницу и поклонио је српском деспоту Стефану Лазаревићу 1411. године.[5] Стефан Лазаревић је своју владавину у тој области започео једним тешким чином. Кад су се у руднику Сребреници побунили рудари, наредио је да се коловође казне стављањем усијаних бјелутака под колена, и тако заувијек остану осакаћени.[6] У старом ћирилском српском документу који описује како је Сребреница освојена од Босне, за њене становнике се каже: „Се же вси јереси богомилские сут.”[7]

У средњем вијеку је промијенила више господара док у 16. веку није потпала под Турке.[4]

Модерно доба[уреди | уреди извор]

Војска Краљевине Србије је ослободила Сребреницу од Аустроугарске 18. септембра 1914. године.[8]

Други свјетски рат[уреди | уреди извор]

За вријеме Другог свјетског рата у Сребреници је масовно пострадало српско становништво. Од Срба који су живјели у Сребреници, остала је жива само једна дјевојчица[9] На други дан православног празника Тројица 14. јуна 1943, усташе су побиле 250 српских цивила.[10] Тог дана усташе су у Сребреници побиле преко 150 Срба, једну петочлану јеврејску породицу и једног муслимана који је био ожењен Српкињом са његовом породицом.[10] Истог дана усташе су побиле 97 Срба у сребреничком селу Залазје.[10]

Распад Југославије[уреди | уреди извор]

Детаљније: Масакр у Кравици и Масакр у Сребреници

У периоду од 1992. до 1995. године контролу над градом су имале бошњачке наоружане формације које су игнорисале резолуцију 824 Савета безбједности Уједињених нација од 6. маја 1993, у којој се Сребреница проглашава демилитаризованом зоном под заштитом Уједињених нација. Велика количина оружја, међусобно неповерење и нетрпељивост, доводили су до сталних одмазда над цивилним становништвом, које је било изложено убиствима и прогонима, углавном по етничкој основи. Муслиманско становништво је предало оружје 19. априла 1992. године, а град је стављен под контролу Републике Српске.

У мају исте године је поново преузимају снаге Армије Републике БиХ и контролишу до 1995. године, константно изводећи диверзантска дејства ка положајима Војске Републике Српске и цивилном становништву околних села.[11] Постоје изјаве да је за 3 године ратовања страдало више од 3.500 жртава српске националности.[12] Док је Армија РБиХ под командом Насера Орића вршила злочине у околним сребреничким селима насељеним углавном српским становништвом, Војска Републике Српске је планирала заузимање града. У периоду од 1992. до 1995. године на подручју Сребренице и околине је убијено 3.287 Срба.[13]

Јула 1995. године, за само 7 дана снаге ВРС под командом генерала Ратка Младића, у оквиру контраофанзиве под кодним именом Криваја 95, успоставиле су контролу над Сребреницом. Према Бошњацима и већем делу западне штампе, као и по Међународном суду правде у Хагу, овај злочин је квалификован као геноцид[14] над бошњачким становништвом за који је одговорна Војска Републике Српске и српске паравојне формације који су у току акције убили 7.000—8.000 Бошњака.[15] Постоје тврдње да је то највећи масовни злочин на простору Европе после Другог свјетског рата,[16][17][18][19][20] што српска страна — иако је у Меморијалном центру Поточари до сада већ укопано више од 6.500 пронађених жртава[21] — оштро негира и сматра да је број од 7.000—8.000 знатно преувеличан и да је дјело западне пропаганде и медијског рата против Републике Српске и српског народа.[тражи се извор] Српска страна тврди да су у попису сребреничких жртава били искључиво мушкарци (војни заробљеници),[22] а не цивили (жене, деца, старци и немоћни) и да је већина изгинула током пробоја према Тузли приликом тешких борби са ВРС,[23] те да је велики део жртава прекопаван и довожен са других локација[23] и да је на Сребреничким надгробним плочама пописано неколико стотина живих људи;[24] тадашњи предсједник „Општинске организације породица заробљених погинулих бораца и несталих цивила Сребреница”, а касније и сам градоначелник Младен Грујичић, изразио је сумњу да су у Меморијалном центру у Поточарима код Сребренице покопане и српске жртве и приказане као бошњачке.[25] Народна скупштина Републике Србије је усвојила посебну Декларацију о Сребреници којом осуђује злочин.

У знак сјећања на жртве, у Сребреници је подигнут Меморијални центар. Сваке године 11. јула се одаје пошта жртвама масакра.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према Попису становништва БиХ из 1991. године, насељено мјесто Сребреница је имало 5.746 становника.[26] Према коначним подацима Пописа становништва БиХ 2013. године за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у насељу Сребреници је пописано 2.241 становника.[1]

Националност
(насељено место)[26] 		2013. 1991. 1981. 1971.
Муслимани/Бошњаци[а] 998 (41,60%) 3.673 (63,92%) 2.473 (54,80%) 1.858 (60,16%)
Срби 1.369 (57,10%) 1.632 (28,40%) 1.406 (31,16%) 0.921 (29,82%)
Југословени — 328 (5,70%) 496 (10,99%) 89 (2,88%)
Хрвати 8 (0,35%) 34 (0,59%) 56 (1,24%) 78 (2,52%)
остали и непознато 22 (0,98%) 79 (1,37%) 81 (1,79%) 142 (4,59%)
Укупно: [1]2.241 5.746 4.512 3.088
Демографија[1][26]
Година Становника
1961. 1.859
1971. 3.088
1981. 4.512
1991. 5.746
2013. 2.241

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Унутрашњост православне цркве

  • Фрањевачка капела

  • Бијела џамија

  • Главни пут са запада према центру

  • Главни пут са запада према центру

  • Стари Град

  • Рушевине бање Губер

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Муслимани су се на попису 2013. изјашњавали као Бошњаци.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПО НАСЕЉЕНИМ МЈЕСТИМА”
  2. ^ Караџић, Вук Стефановић. Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма = Wolf Stephansohn's Serbisch-Deutsch-Lateinisches Wörterbuch = Lupi Stephani F. Lexicon Serbico-Germanico-Latinum, Беч (Wien, Viennae) : Gedruckt bei den P. P. Armeniern, 1818, стр. 787.
  3. ^ Srpska, RTRS, Radio Televizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Srebrenica: Ostaci crkve iz šestog vijeka za vjerske obrede, nastavu i turiste (FOTO)”. DRUŠTVO - RTRS. Приступљено 2021-03-08. 
  4. ^ а б в Опћа енциклопедија. 
  5. ^ „[Projekat Rastko] Dr. Zeljko Fajfric: Kotromanici”. Rastko.rs. Приступљено 2. 11. 2012. 
  6. ^ „Свечовек — Устројство”. Rastko.rs. Приступљено 2. 11. 2012. 
  7. ^ Гласник Српског ученог друштва, Св. XX., књ. III. г. 1866, стр. 148.
  8. ^ Политика, бр. 3.812 од недеље 7. септембра 1914, насловна страна
  9. ^ Ристић, Слободан Н. (март 2004). „Оклеветани рат, Последице прећутаних узрока”. Београд: Српски лист: Гласник Српског клуба бр. 5,. стр. 147—149. Приступљено 27. 1. 2011. [мртва веза]
  10. ^ а б в „Сребреница: парастос за жртве усташког злочина”. Радио-телевизија Републике Српске. 4. 6. 2012. Приступљено 5. 6. 2012. 
  11. ^ „Magazin NIN — 2424, 13 JUN 1997”. Nin.co.rs. Приступљено 2. 11. 2012. 
  12. ^ „Нови Репортер: Савез логораша Републике Српске”. Novireporter.com. 28. 4. 2010. Приступљено 2. 11. 2012. 
  13. ^ Српска православна црква: Списак Срба пострадалих у Сребреници и околини 1992—1995.
  14. ^ „Vesti online / Vesti / Srbija / MSP je presudio: Srebrenica je genocid”. Vesti-online.com. Приступљено 2. 11. 2012. 
  15. ^ http://www.icty.org/x/file/Outreach/view_from_hague/jit_srebrenica_en.pdf
  16. ^ Srebrenica genocide: worst massacre in Europe since the Nazis Гардијан
  17. ^ From Srebrenica to Baghdad, Њузвик
  18. ^ Srebrenica: Worst European atrocity since WWII Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2012), CNN
  19. ^ Thousands rally on Srebrenica anniversary, MSNBC
  20. ^ Mladic could be extradited as early as Monday, seattletimes.com
  21. ^ „potocarimc.org”. Архивирано из оригинала на датум 18. 04. 2017. Приступљено 03. 06. 2017. 
  22. ^ „Zašto (Ni)Su Popisivani Zarobljenici U Novoj Kasabi | Sense Agency | Vest”. Sense Agency. Приступљено 19. 1. 2014. 
  23. ^ а б „Kovačević: Najviše srebreničana stradalo u proboju”. Glassrpske.com. Приступљено 19. 1. 2014. 
  24. ^ Srebrenica Genocide Blog: 500 victims alive? Not true, 21. април 2010., Приступљено 9. 4. 2013.
  25. ^ Грујичић: У Поточарима покопани и Срби, РТРС, Приступљено 9. 4. 2013.
  26. ^ а б в Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Сребреница на Викимедијиној остави
Wikinews favicon.svg Новости везане за чланак Сребреница на Викиновостима

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сребреница&oldid=23673512”