Бршљан

Бршљан
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Apiales
Породица:	Araliaceae
Род:	Hedera
Врста:	H. helix
Биномно име
	Hedera helix; L.

Бршљан или зеленгора, зимзелен (лат. Hedera helix), је зимзелена дрвена повијуша из породице Araliaceae. Цвета у периоду од септембра до октобра.

Опис[уреди | уреди извор]

Корен је добро развијен, али се не пружа дубоко у подлогу. Стабло је снажно развијено, високо, пречника до 20 цм, приања уз биљку домаћина ситним коренчићима. ^[1] Кора је у почетку зелена, касније постане смеђа. Млади изданци су у почетку храпави касније губе длачице, као и листови, док су пупољци овални, са шиљатим врхом и садрже љуспице. ^[1] Листови су режњевити, имају од 3 до 5 режњева, тамнозелени са беличастим туфнама, дебелозидни, дужине 0д 6 до 10 цм, нису седећи.^[1] Распоред листова је спиралан. Цветови су двополни, груписани у штитасте цвасти, беличасте боје, пријатног мириса, смештени су на дршкама. ^[1] Величина цвасти цветова је од 2 до 4 цм. Број круничних листића је 5 као и број прашника, док је тучак само 1; чашични листићи су назубљени. ^[1] Плод је бобица, тегет боје, са неколико семена. Сазревање плода је у току зимских месеци.

Расејавање и размножавање[уреди | уреди извор]

Расејава се помоћу ветра и инсеката, док се размножавање обавља семеном.

Ареал распрострањености[уреди | уреди извор]

Европа, Азија, Америка, свуда се среће.

Станиште[уреди | уреди извор]

Тамне четинарске или густе листопадне шуме, брдска подручја. Гали се и по вртовима и двориштима као декоративна биљка.

Употреба и лековитост[уреди | уреди извор]

Листови бршљана су пронашли примену у лечењу продукривног кашља и чест су састојак сирупа против кашља. Користе се и терапији као микотици и у антицелулит третманима. ^[1]