Велибор Шиповац
| Велибор Шиповац | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 4. новембар 1976. |
| Место рођења | Коњиц, СФР Југославија |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | • Херцеговина-обичаји и вјеровања (прво издање 2011. године, друго издање 2015. године, треће издање 2018. године)
• Братство Шиповац-историја и генеалогија, 2011. • Стихови моје младости, збирка пјесама, 2012. • На граници, роман, 2012. • Протојереј-ставрофор Ратко Шиповац, 2013. • Твоје име, збирка пјесама, 2013. • Сјај у оку анђела, збирка пјесама, 2014. • Седам крстова, роман, 2015. • Да се не заборави - Невесињци и вијек од Великог рата (прво издање 2014. године, друго издање 2015. године) • Храм светог Георгија на Вјенчацу, 2015. • Задужбина, изабране и нове пјесме, 2016. • Између камена и неба, изабране пјесме, 2016. • Трагови, збирка прича, 2018. • Ходочашће у Свету Земљу, путопис, 2019. • Свето и бескрајно, збирка пјесама, 2020. • Прогон, роман, 2020. • Шавови, роман, 2022. |
Велибор Шиповац (Коњиц, 4. новембар 1976) српски је књижевник.
Биографија[уреди | уреди извор]
Од дјетињства се бави писањем поезије и прозе. У почетним разредима основног образовања његова поезија је објављивана и награђивана у сарајевском дјечијем листу „Мале новине“.
Као приређивач или аутор објавио је 17 наслова различитих књижевних облика, од којих су поједина изашла у више издања.
О књигама су писали: протојереј-ставрофор Момчило Пејичић, протојереј-ставрофор Драган Крушић, проф. Ђорђе Дабарчић, Божидар Глоговац, Момчило Голијанин, Ненад Раденковић Јеро, Милован Росић, Чедо Баћовић, Жељко Вујадиновић, Слободан Чуровић, Неда Гаврић, академик Матија Бећковић, академик Љубомир Зуковић и др.
Добитник је признања и књижевних награда на регионалном и међународном нивоу.
Поред објава у зборицима и часописима Србије, Црне Горе и Републике Српске, поезија је превођена на руски језик (часопис Академије руске књижевности „Московский Парнас“, бр. 4/2016, Москва 2016. г.). На интернет порталима и архиви РТРС-а, Херцег телевизије и др. медија, налазе се фељтони, објаве, прикази и интервјуи о књижевним радовима, представљањима и учешћима у јавним манифестацијама и културним програмима.
Писао је рецензије за монографска, прозна и поетска дјела.
Члан је Градског одбора Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Требиње. Један је од оснивача Удружења „Културни круг Невесиње“. Члан је Удружења књижевника Републике Српске, Удружења књижевника Србије и многих других удружења и културних друштава.
Живи и ради у Требињу.
Дела[уреди | уреди извор]
- Херцеговина-обичаји и вјеровања (прво издање 2011. године, друго издање 2015. године, треће издање 2018. године)
- Братство Шиповац-историја и генеалогија, 2011.
- Стихови моје младости, збирка пјесама, 2012.
- На граници, роман, 2012.
- Протојереј-ставрофор Ратко Шиповац, 2013.
- Твоје име, збирка пјесама, 2013.
- Сјај у оку анђела, збирка пјесама, 2014.
- Седам крстова, роман, 2015.[1]
- Да се не заборави - Невесињци и вијек од Великог рата (прво издање 2014. године, друго издање 2015. године)
- Храм светог Георгија на Вјенчацу, 2015.
- Задужбина, изабране и нове пјесме, 2016.
- Између камена и неба, изабране пјесме, 2016.
- Трагови, збирка прича, 2018.
- Ходочашће у Свету Земљу, путопис, 2019.
- Свето и бескрајно, збирка пјесама, 2020.
- Прогон, роман, 2020.
- Шавови, роман, 2022.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „ТРЕБИЊЕ: Представљен роман „Седам крстова“”. Искра. Приступљено 15. 1. 2021.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званични сајт Архивирано на сајту Wayback Machine (6. август 2021)