Видео на захтев

Видео на захтев (енг. Video on demand) је део видео сервиса који кориснику омогућава изнајмљивање, односно наручивање и пријем одређених мултимедијалних садржаја (филмови, концерти, емисије и сл.) у ограниченом временском периоду који износи 24 сата након наручивања садржаја. Садржај се не емитује у реалном времену и налази се на VoD серверима. Корисник кроз EPG добија информацију о додатној цени коју плаћа за сваки садржај који изнајмљује, али може да дође и до других информација, као што је листа садржаја које је изнајмио он или неко други. Уколико корисник жели да изнајми филм, претраживање може да врши према разним критеријумима као што су жанр или имена глумаца. Пре изнајмљивања корисник може да погледа исечке и да сазна више о филму. Уколико корисник жели да активира ову услугу која се скраћено назива IPTV морао би да се пријави преко EPG-а. На тај начин је корисницима у Србији омогућено да гледају ријалити-шоу „Сурвивор Србија“.

Делимичан видео на захтев

Делимичан видео на захтев (енг. Near Video on demand) је инжењерска апроксимација видеа на захтев. Принцип на коме се базира је чињеница да је највише захтева присутно за најпопуларније наслове. Око 80% захтева је везано за врхунских 20% (или чак мање) наслова. Тако је прва инжењерска апроксимација ограничавање броја наслова. Следеће је ограничавање фреквенције приступа. Тако уместо да свако бира видео према сопственом захтеву, најпопуларнији филмови ће се емитовати на више канала. У Time Warner Quantum систему у Квинсу у Њујорку пет врхунских наслова се емитује на сваких пола сата. Према томе, максимално време чекања је пола сата. Како филмови трају приближно 2 сата, сваки филм захтева 4 канала. Quantum кабловски систем има око 150 аналогних канала и пропусни опсег од 1 GHz.