Википедија:Гласање/Предлог/Измена правила о гласању за добре чланке/1

Мислим да је дошао час када треба (ако ништа друго) да умањимо бирократију на коју се своде гласања узрокована предлагањем чланака који немају прођу међу већином заинтересованих за тематику, махом од стране новијих корисника. Има доста начина да се постављање нових гласања регулише, а рачунам на ваше учешће и помоћ, како бисмо изабрали оптимум између најбезболнијег и најефикаснијег. Тако ћу предложити пар примера, од којих ће кренути конвергенција ка коначном предлогу, а свако може да дода и своје идеје.

1. Ограничавање листе корисника који могу неки чланак да предложе: било према одређеним критеријумима, било према изгласавању тог „већа“. Нпр:
   • (довољан) Корисник који је већински аутор чланка
   • (довољан) Сваки корисник који је већински аутор макар два добра или изабрана чланка
   • (довољан) Корисник који је изабран у стално веће за предлагање добрих чланака (овде би цена била постојање апарата за изгласавање :( )
   • (допунски) Сваки корисник са 5.000 измена у ГИП (лупам)
   • ...
2. Обимније дефинисање особина чланака који су прихватљиви. Нпр:
   • (потребан) Уколико листе не чине више од трећине укупне визуелне дужине чланка
   • (потребан) Уколико је чланак има макар XXXX карактера
   • (потребан) Уколико дужина чланка превазилази дужину не-изабраних и не-добрих чланака на другим Википедијама (ен+де, или четри дуге Википедије — у одсуству ен и де међувикија)
   • (потребан, замена за претходни) Уколико дужина чланка парира или превазилази величину изабраних или добрих чланака на другим Википедијама (ен+де, или четри друге Википедије — у одсуству ен и де међувикија)
   • ...
3. Просто правило дисквалификације корисника који постављају оваква гласања. Уколико неки корисник три пута (у року од годину дана) предложи чланак који прими 70% или више негативних гласова, не може да предлаже чланке наредних годину дана.

Ово су неки предлози, а ви можда имате боље. Изволите. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 13:43, 29. март 2009. (CEST)

Апсолутно се слажем са тим да се регулише ко може да поставља чланке на гласање. Притом, не само на гласање за добре, већ и за сјајне. Дакле, слажем се да корисник треба да буде већински аутор чланка који предлаже, или да неко ко га предлаже ради то у договору са аутором (тако је Дејан предлагао мој чланак за сјајан, да бих ја могла да изменим нешто и у току гласања, пошто је било оно правило да предлагач не сме да мења нешто у неком периоду). Тиме ћемо постићи да не долази више до глупих ситуација када неко предложи чланак за добар, а аутор је хтео да га предложи за сјајан. Шта ће, после пар малих измена, разликовати те две категорије? Такође, мислим да је добра идеја ово веће које предлаже чланке, али мислим да то неће проћи. :( Исто тако, требало би повећати мало број измена које треба да има предлагач у ГИПу. Што се тиче свих осталих навода, слажем се са свима.

И да, можда би требало направити неку страницу где би нови корисници могли да ставе свој предлог за изабрани чланак, па да га неко од искуснијих, ако тај чланак сматра добрим, предложи и стави на гласање. --geologicharka пиши ми 14:57, 29. март 2009. (CEST)

Мени се нпр. не чини „Википедијанским“ да се монопол над почетком гласања сасвим препусти већинском аутору. Али би се могла увести потребност сагласности аутора који се у задњих 7 дана интензивно бавио дотичним чланком. Ако „радови у току“ по политици трају три дана, мислим да је седам дана паузе довољан знак да корисник тренутно не ради на чланку — па се стога може извршити његова процена, те ако има услова за статус доброг, треба га предложити. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 15:23, 29. март 2009. (CEST)

Да, да га предлаже или аутор или уз његову сагласност. Али, у процесу предлагања, аутора никако не смемо искључити! --geologicharka пиши ми 15:26, 29. март 2009. (CEST)

Ја се управо томе противим, осим ако је аутор радио на чланку у задњих седам дана. :o) Дакле, само у том периоду (7 дана) се слажем с тобом, а онда се разилазимо у супротне ћошкове. То образлажем тиме да никакав монопол над статусом било којег чланка не треба да падне вечно у руке већинског аутора — не изгледа ми правилно са аспекта духа Википедије. Предлажем да сачекамо још мишљења по овом питању. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 15:34, 29. март 2009. (CEST)

Погрешно си ме разумео. И ја сам мислила на корисника који га је уређивао у периоду од недељу-две пре гласања. --geologicharka пиши ми 15:41, 29. март 2009. (CEST)

Добро, нећемо се (још) ценкати око временског периода. :о) 項 Михајло ^{_[ talk _]} 16:09, 29. март 2009. (CEST)

---

Слажем се да треба боље уредити ове изборе. Као што је Михајло приметио, издвајају се две могућности које се могу и преклапати:

1. да се ограничи скуп корисника који могу предлагати чланке
2. да се ограничи скуп чланка који могу бити предлагани.

Што се тиче прве опције, мислим да је довољно да корисник има бар 100 измена у ГИП, и да треба поставити строже оквире што се тиче самих чланака.

На енглеској Вики су побројани критеријуми за добре и сјајне чланке, па прилажем слободан превод пошто мислим да је списак коректан: Да би чланак могао бити проглашен за добар, треба да је

1. Добро написан:
   • текст је разумљив, без словних и граматичких грешака;
   • у сагласности је са приручником стила што се тиче увода, изгледа, употребљеног стила, речника и употребе листи.
2. Чињенично је тачан и проверљив:
   • има референце за све изворе информација употребљене при писању чланка које су наведене у деловима намењеним за то, а у складу са водичем за изглед чланака;
   • поседује одговарајуће цитате из поузданих извора у случају директних навода, статистичких података, наведених мишљења, контроверзних или неинтуитивних изјава које могу бити или јесу оспорене, и материјала о живим особама који може да изазове сукоб;
   • не садржи оригинално истраживање.
3. Широко покрива тему:
   • наводи главне аспекте теме;
   • остаје фокусиран на теми без залажења у непотребне детаље
4. Неутралан: јасно наводи различите тачке гледишта без икаквих предубеђења.
5. Стабилан: не мења се значајно у току недеље као последица текућег уређивања, рата измена или расправе око садржаја.
6. Уколико је могуће, илустрован сликама:
   • употребљене слике су означене одговарајућим лиценцама, а ако су у питању неслободни садржаји, обезбеђени су валидни разлози за поштену употребу;
   • слике су релевантне за тему и имају одговарајуће описе.

Следе критеријуми за сјајан чланак... — Lampica (разговор) 15:49, 29. март 2009. (CEST)

Оно због чега ми се неки услов не би свидео је ако подлеже различитим тумачењима. Нажалост, то што неки аутор тврди да чланак заиста покрива све аспекте неке теме, не значи да је присутан неко ко би могао то да потврди. Исто важи и за разумљивост/прилагођеност енциклопедији — по мени је немогуће да неко (а поготово мање искусан аутор) то лако оцени током писања. Без обзира што преведена правила представљају добру слику, мислим да нам у пракси требају још егзактније дефинисана правила. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 16:09, 29. март 2009. (CEST)

---

Већина горњих критеријума се понавља и код сјајних чланака, па дајем само превод разлика:

• Добро написан: стил је занимљив, чак брилијантан и задовољава професионалне стандарде.
• Широкообухватан:не запоставља основне чињенице или детаље и поставља тему у одговарајући контекст.
• Добро истражен:настао је као последица темељног и репрезентативног истраживања релевантне литературе о теми. Тврдње се могу проверити у висококвалитетним и поузданим изворима, и подржане су одговарајућим цитатима. Да би ово било постигнуто, потребно је да постоји одељак Референце, у коме су наведени извори, и да, тамо где је то прикладно, постоје убачени цитати.
• Прати смернице стила, укључујући постојање увода у коме се укратко сумира тема и припрема читалац за детаље који следе у наредним деловима чланка.
• Има потребну структуру: систем хијерархијских наслова целина и одговарајући садржај
• Цитати су конзистенти: где год су наведени по претходним критеријумима, морају бити форматирани на одговарајући начин, или су издвојени у посебну целину у коју се укључују употребом тагова <ref></ref>, или се наводе у самом тексту.

— Lampica (разговор) 16:25, 29. март 2009. (CEST)

Једна ствар мени уопште није јасна. Од када ми то својатамо википедију? Шта значи већински аутор чланка? Да л то значи да ако сам ја написао чланак, само ја имам право да одлучујем о његовој даљој судбини? Шта је следеће? Да само ја имам право да га уређујем? Мени се најискреније ове норме у вези са предлагачем не допадају, а башка што нису ни одрживе. Код неких чланака није ни могуће одредити већинског аутора. Могу да прихватим да предлагачи буду искуснији корисници, али не могу да прихватим да сада ја морам да питам аутора за било шта. То уопште није у духу овог пројекта, а имплицира да је аутор сада власник тог чланка и да мени треба његова/њена дозвола. Само да најавим да ћу гласати против те ставке, ако до гласања дође. :) --Методичар зговор²а 22:39, 29. март 2009. (CEST)

У духу Википедије је, напротив, да се сарађује. А то подразумева и да поштујеш то што је неко аутор чланка и што се тренутно активно бави њиме те да му оставиш времена да га доведе у ред (пошто ти рецимо не можеш је л` те) пре него што га можда и сам предложи за добар/сјајан. Називањем овога „својатањем“ или „одлучивањем о судбини чланка“ уопште није на месту. Пустити људе да раде без притисака и пожуривања је крајњи циљ. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 22:56, 29. март 2009. (CEST)

Ја и даље сматрам да нема потребе ограничавати скуп могућих предлагача, већ се треба позабавити прецизирањем услова које чланак треба да задовољи да би био регуларан кандидат. — Lampica (разговор) 22:44, 29. март 2009. (CEST)

Потпуно се слажем. Уколико чланак из било ког разлога не задовољава било који услов, појави се Лампица и каже: због неиспуњења услова тог и тог, неће моћи Методичару! Довиђења и пријатно. И опла: проблем решен. :) --Методичар зговор²а 22:47, 29. март 2009. (CEST)

Предлози које бих тренутно реално подржао су ти о неометању тренутно активног аутора и о потребности више од 100 измена у ГИП, да би неко могао да предложи чланак. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 22:56, 29. март 2009. (CEST)

Опет се заглављујемо код изабраних чланака. Не видим разлог да неко ко је највише уређивао има неке посебне привилегије. Јављају се неискусни људи и свашта предлажу... па добро, не само да предлажу него и пишу свашта па морамо да бришемо гомилу глупости. Већи је проблем пратити оно генерисање ђубрета него лепо рећи "ово није за сјајни чланак, хвала лепо". -- JustUser  d[-_-]b  22:54, 29. март 2009. (CEST)

---

Морам да додам пар детаља који мени изгледају веома важни

• Постојање уводног пасуса је обавезно, али он мора бити добар. Или садржи укратко опис и увод у тему коју објашњава чланак (скраћени чланак) или представља знање које треба основац да има уколико га неко пита о теми чланка. Из овога би непосредно следило да у уводном чланку не може имати референци јер оне следе у тексту чланка где се оне стављају на реченице које детаљно обрађују тему.
• Чланак мора имати (или мора имати веома добро објашњење зашто не) одељке Погледати такође, Препоручена литература и Спољашње везе. Посебно наглашавам битност књига на српском језику јер их нема пуно и треба искористити могућност да се што већи број књига наведе као литература.
• Категоризација чланка мора бити пажљиво (значи довољно детаљно али не претерано) урађена.
• Пожељно је да не буде цитирана страна литература као извор јер онда није реално могуће извршити проверу истинитости.
• (ово је мој каприц) Пожељно је не цитирати пуно интернет сајтове као извор. (налетео сам пре неки дан на гомилу наших мртвих линкова)

-- JustUser  d[-_-]b  22:54, 29. март 2009. (CEST)

Прича о обавезном слагању „већинског аутора“ је у колизији са правилом Википедија:Власништво над чланцима. Свака страна за уређивање јасно садржи следећу поруку:

Уколико не желите да се ваше писање мења и редистрибуира без ограничења, онда га немојте слати овде.

„Без ограничења“ значи без ограничења. Лично мислим да би у та нова правила требало додати да се корисник који предлаже чланак охрабрује да прелиста историју чланка и, уколико нађе да је један или само неколицина уредника допринела највећем делу чланка, консултује са њима. Међутим ово може бити само препорука а никако не и захтев. --Dzordzm (разговор) 23:10, 29. март 2009. (CEST)

Ово је очигледна замена теза. Како си то представио, ни овај шаблон не би требао да постоји. Не знам из ког разлога (као да) избегавате да продискутујете моменат када корисник који ради на неком чланку бива притиснут гласањем да на њему ради брже него што треба. Нећемо да улазимо у то да ли је овај притисак објективан или не, очигледно је да је присутан у свести аутора. Постоје две варијанте: или ће свако ко тренутно на чланку интезивно ради да користи поменути шаблон да спречи било какво мешање (већа штета), или ћете уважавати његову слободу да сам каже кад је чланак спремио, не оспоравајући право и других корисника да мењају чланак (неупоредиво мања штета). 項 Михајло ^{_[ talk _]} 23:19, 29. март 2009. (CEST)

Штавише, овде се уопште не ради о томе да би се неком забранило да чланак уређује, никако, већ се тражи више пажње приликом покретања гласања о самом статусу неког чланка. Јако је то „уређивање“, нема шта... дода се један шаблон у њега. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 23:19, 29. март 2009. (CEST)

Али Михајло, постоји шаблон „радови у току“. То се лепо стави и ћаос, нико не узнемирава и нема притисака. Уосталом, можемо да окренемо причу: уколико већински аутор чланка мора да буде консултован, а зарад тога да не би био извршен притисак на њега, онда то значи да је његов глас пресудан, а то није у реду зар не? На пример, Лампица мисли да „теорема“ није још зрела за сјајан чланак, а нас пет тако не мисли. Пошто је она већински аутор, има право да стопира изгласавање докле год жели и тако је њен један глас јачи од наших пет. Дакле оно што каже Драган, то јесте привилегија у сваком смислу, а ја не видим разлог да је било ко има.--Методичар зговор²а 23:37, 29. март 2009. (CEST)

Обрати пажњу на текст горе. Овај шаблон је превише рестриктиван. А постављање на галсање нечега на чему ниси заправо озбиљно ни радио би морало да укључује врсту обзира према ономе ко ради. Немам томе шта да додам. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 23:40, 29. март 2009. (CEST)

Ако Лампица да ваљане аргументе, типа „планирам да у део о Питагориним следбеницима додам још неколико реченица“, и „планирам да прочитам и исправим цео текст, с обзиром да је чланак писан у деловима кроз дужи временски период, а ако ти се жури са постављањем на гласање, можеш и ти да помогнеш“, можда би је уважили и сачекали мало са номинацијама? Говорим хипотетички и надовезујем се на претходно. — Lampica (разговор) 00:00, 30. март 2009. (CEST)

А јок вала, Дејан не уважава никог од како је сам себе прогласиЈо за првог човјека овдје. --geologicharka пиши ми 00:06, 30. март 2009. (CEST)

Фала богу. --Методичар зговор²а 00:11, 30. март 2009. (CEST)

Ово за дефинисање захтева за садржај чланка се потпуно слажем и подржавам расправу о томе и доношење некаквих смерница. (Не слажем се са идејом о ограничавању страних извора јер су често они једино доступни. Можемо и требамо само охрабривати коришћење извора на српском кад год је могуће, као што то сада већ радимо.) --Dzordzm (разговор) 23:10, 29. март 2009. (CEST)

Ма нећу бре да будем обзиран према Лампици. Је ли Лампице, шта значи оно чак брилијантан стил? И како ми можемо да одредимо професионалне стандарде? У том случају гласали би само они који се баве језиком. Предлажем измену (отприлике, јер није лако срочити): Стил је читљив и јасан. Гласач налази и да је занимљив. (Ова друга реченица ми је спорна, пошто чим гласам, ваљда сматрам да је занимљиво). --Методичар зговор²а 23:48, 29. март 2009. (CEST)

За непажљиве читаоце, да поновим, преведени су критеријуми за сјајне и добре чланке, као полазна тачка на којој би ми требало да искристалишемо критеријуме прихватљиве за нашу Вики. Дакле, то на енглеској Вики има смисла, пошто се тамо кандидати сврставају у категорије (типа музика, природне науке, филм...) а онда их „прегледају“ корисници на добровољној основи. За очекивати је да ћу ја, ако ме занима филм, вероватно ухватити неки чланак из те категорије, а не чланак о неком тенку. Наравно, они имају много више чланака који су кандидати, па све то има смисла. — Lampica (разговор) 23:56, 29. март 2009. (CEST)

За непажљиве читатељке, правило се односи на стил, а не на струку. (Много ми се свиђа ова дискусија, баш је динамична и лоода, могли бисмо чешће овако).--Методичар зговор²а 00:11, 30. март 2009. (CEST)

Када су проклете референце у питању, мене више од питања колико их има у чланку интересује где и зашто, да не дођемо у ситуацију да неко буде присиљен због бројача референци да исте ставља на нешто што је лако проверљиво-општа култура, а превиди ствари које заиста треба да буду поткрепљене (први, највећи, статистика, мотиви...) -- Bojan  Razgovor  00:08, 30. март 2009. (CEST)

Још једна ствар је да бисмо могли да кажемо да се гласа са два знака. Први знак да буде: „да ли сте прочитали чланак од почетка до краја?“, а други „да ли мислите да је ово добар чланак?“ Хм, не знам зашто ми ово паде на памет... :) наравно, не би било начина да се контролише, али већина људи овде не воли да лаже. --Dzordzm (разговор) 05:54, 30. март 2009. (CEST)

---

Ево још мало превода се енглеске Вики:

Прве ствари на основу којих се може оспорити кандидатура за добар чланак

Пре темељног читања, често је од помоћи летимично прегледати чланак и потражити неке од основних проблема који се често срећу код чланака номинованих за добре.

1. У чланку није наведен ниједан поуздани извор – видети Wikipedia:Verifiability.
2. Тема је обрађена на очигледно субјективан начин, односно не даје неутралан став – видети Wikipedia:Neutral point of view.
3. На чланку има важећих налепница типа {{чишћење}}, {{прерађивање}}, {{превод}},{{неутралност}}, {{сређивање референци}} или великог броја тагова типа {{чињеница}} или слично.
4. Чланак је или је био поприште текућег или скорашњег рата измена.
5. Чланак се бави скорашњим догађајем који се брзо одвијао ка свом врхунцу. (Чланци о учесницима догађаја или други чланци који се односе на исти догађај треба да буду детаљно прегледани).

Уколико чланак има било који од наведених недостатака, може се обуставити гласање за његов избор за добар чланак (као што је објашњено на Wikipedia:Good article nominations) без пролажења кроз процес побољшања који је заснован на конкретним замеркама. Неки прегледачи називају овај процес „брзим затварањем гласања“. Ипак, како је процес избора чланака за добре замишљен да помогне уређивачима у њиховом побољшању, „брзо затварање гласања“ не мора увек да буде најбоља опција. Чак и ако су недостаци чланка очигледни, што прегледач упути прецизније замерке аутору у циљу испуњења потребних предуслова за стицање статуса доброг чланка, то је већи његов допринос процесу побољшања тог чланка. Због тога се „брзо затварање гласања“ не препоручује. Само зато што ви нисте расположени да прегледате чланак пажљиво након површног читања, не значи да чланак треба елиминисати из разматрања.

Уколико се из историје уређивања чланка и његове стране за разговор недвосмислено види да је предлагач уложио значајан труд у писање чланка, и искрено се труди да му побољша квалитет, онда није прикладно употребити неки од критеријума за брзо затварање гласања, чак и ако су недостаци још увек присутни. У таквој ситуацији треба пружити шансу још некоме да прегледа чланак и ецентуално помогне у његовом побољшању.

Морам да напоменем, за непажљиве читаоце, да се код њих номинује мнооого више чланака него код нас, па су, због тога, они сврстани у категорије према темама којима се баве, и онда је дозвољено регистрованим корсиницима да их „прегледају“. Резултат тог прегледања је потврда да је чланак добар или да не заслужује ту титулу, уз детаљне коментаре који могу аутору чланка да помогну у његовом побољшању, у случају да није проглашен за добар. Постоји и опција on hold када се аутору оставља недељу дана времена да побољша чланак на основу датих примедби.

Све у свему, надам се да би њихова искуства могла да нам помогну да поставимо одговарајуће критеријуме и код нас. — Lampica (разговор) 21:34, 31. март 2009. (CEST)

Гласање 2. дио (део:=))

Занимљиви приједлози. Да се не бих супротстављао ником, мислим да сам исц(и?ј)едио нешто корисно и прихватљиво за сваког.

• За добре чланке:
  • Без икаквих граматичких и правописних грешака
  • Наведена Кориштена литература
  • Барем једна референца на сваких 10 килобајта текста

• За сјајне чланке:
  • Без икаквих граматичких и правописних грешака
  • Наведена Кориштена литература
  • Барем једна референца на сваких 1 килобајт текста

Мислим да се овако може технички прецизно дефинисати правило и искључити почетак гласања за маратонске чланке које нико није ни прочитао, и одвајање жита од кукоља. На примјер у недавном Милутиновић чланку је било око 50 грешака, а у Старом Расу пола тог броја.

Па ако неко хоће да га предложи - мора прво да загрије столицу. И већински аутори се не могу бунити - јер ако текст задовољава ове услове - онда јест добар или одличан. Што се тиче стила, о томе не вриједи пуно расправљати, јер се разликује од писца до писца... Што неком боде очи другом је добро. То ће онда само гласање да пресуди.--Мирослав Ћика (разговор) 18:25, 1. април 2009. (CEST)

Вако

Пуно сам мозгао о свему овоме и имам један предлог. Да уведемо скроз нов механизам, а по принципу: једна глава мисли боље од две. Не, обрнуто. Дакле, предлог је: чланак може да предложи ко год пожели, од воље му, алиииии, да при томе има подршку искуснијег корисника. Тај искуснији би могао да се зове верификатор или како год, а један од начина ко би то могао бити је или да то буде корисник који је на вики провео дуже од две године или који је админ или који је изгласан као верификатор од стране заједнице или онај који је написао више од два добра или сјајна чланка, па има искуства самим тим. Дакле, могућности су разне. Значи, сваки чланак предлажу два корисника који тиме губе право гласа. Верификатор би верификовао према листи аршина коју би саставили. И то би било најпоштеније и можда решење свију проблема.--Методичар зговор²а 16:25, 5. април 2009. (CEST)

Ово се своди на предлог о постојању неког већа, које ће одређивати шта може, а шта не може. Ту се поставља проблем дефинисања ко може да буде верификатор, а ко не. Ово горе је недовољно. Друга ствар некохерентна са првом је постојање листе услова по којој би овај верификатор "верификовао" чланке. У случају постојања такве листе, верификатор може да буде свако. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 17:38, 5. април 2009. (CEST)

Не слажем се. Правила већ постоје, али смо ми ипак, у последње време имали предлоге који не задовољавају норме. Мање искусни корисници напросто не могу да сагледају правила, те и не могу да буду верификатори. Дакле, пракса је показала супротно. Дакле, верификатор може да буде само онај ко разуме правила.--Методичар зговор²а 19:23, 5. април 2009. (CEST)

Да та правила која постоје нечему ваљају, овог разговора не би ни било. Дакле, не можеш горе наведено користити као аргументацију за замену горњих предлога наведеним — де факто не поредиш своје виђење са постојећим предлозима већ са тренутним стањем које је већ на почетку ове стране наведено као незадовољавајуће — откри` ти точак! 項 Михајло ^{_[ talk _]} 19:31, 5. април 2009. (CEST)

Па у том случају, подржавам предлог већа (прва ставка под три), а већ сам се изјаснио да не подржавам предлог већинског аутора (прва ставка под један). Једино што бих ја веће смањио на једну особу, јер довољно је да један човек провери шта неко други хоће да предложи. Типа рецензента. Ми искуснији корисници већ то на неки начин и радимо; пронађемо особу за коју верујемо да би га дата тема интересовала и да има нека знања у вези са њом и питамо је за мишљење. То је добра пракса и требало би је претворити у правило.--Методичар зговор²а 19:39, 5. април 2009. (CEST)

Свака трајна централизација а поготово ограничавање на једну једину особу ће наићи пре свега на мој отпор, а верујем и отпор већине, док поменута потребна сагласност тренутно активног аутора уопште није поредива с њом, јер није трајног карактера, и односи се на период када неки корисник интезивно ради на чланку. Можда ти је промакло да смо термин "већински" заменили са "тренутно активан". 項 Михајло ^{_[ talk _]} 19:53, 5. април 2009. (CEST)

Ne znamo mi da li će naići na otpor većine - to će glasanje da pokaže, nemoj ti tu meni vidovnjačke veštine da praktikuješ. A i šta ćemo ukoliko na nekom članku nitko nije trenutno aktivan? Dešavalo se i to. Dakle, prihvatam da je po bontonu da se neki radnik na članku priupita da li je završio, ali ne mogu da prihvatim da on odlučuje da li će se ili neće članak kandidovati i to po sopstvenom zadovoljstvu/nezadovoljstvu. To nije u redu iz razloga koje sam već naveo. Nego, da se ima lista sa kriterijumima i da se lepo taj neki verifikant prizove na nju i kaže, poput kakvog pravnika: „gospodo, po članu 5.4. ovaj članak neće da može“!--Методичар зговор²а 20:12, 5. април 2009. (CEST)

Свака уска централизација је отпор принципима Википедије. Али, видим, слажеш се око пристојности према тренутном аутору. :о) То веће могу да чине сви администратори, који су иначе дужни да колико-толико правилно тумаче правила Википедије, тако да бих сваком администратору или (слободно проширите листу) дао право да неко гласање пресече, свестан да му се може забранити пресецање убудуће, уколико направи погрешну процену. :о) 項 Михајло ^{_[ talk _]} 20:24, 5. април 2009. (CEST)

---

Зашто губе право гласа? Зато што би онда за сваки чланак (незванично) гласало њих 2+5, чиме бисмо подигли број гласова, а самим тим и квалитет изгласаних чланака. И да. Још једна безвезарија. Ако за један чланак њих 4 гласа за, а један против - чланак ће проћи. То не може. Треба увести ново правило: позитивних гласова (а не уопште гласова) мора да буде пет, а укупан исход већи од 80%. Дакле ако њих четворо гласа за, није довољно и ћао.--Методичар зговор²а 16:29, 5. април 2009. (CEST)

Са губљењем права гласа самим предлагањем чланка се не слажем, поготово не са оваквим образложењем. Ако се сматра да се квалитет чланака подиже бројем гласова и потребним процентом позитивних гласова, онда треба лепо експлицитно повећати број потребних гласова и дотични проценат, да свако има увид у реално стање — и самим тим: да може да дискутује предложене промене у њиховом експлицитном облику. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 17:38, 5. април 2009. (CEST)

Експлицитно и предлажем да се повећа број гласова. Уз поменутих двоје мора да буде још пет гласова за. :)--Методичар зговор²а 19:23, 5. април 2009. (CEST)

Ако ти гласови не стоје са осталима, да их сви виде, не ради се ни о чему експлицитном. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 19:31, 5. април 2009. (CEST)

Па виде да је двоје тај чланак предложило. Не бих предложио чланак за који не мислим да је добар.--Методичар зговор²а 19:39, 5. април 2009. (CEST)

Да поновим, тај предлог ме подсећа на грбаву праву линију са прекидима. Ако неко већ гласа, његови гласови требају да стоје подед гласова осталих, иначе чак ни визуелно нису равноправни са њима. А поред тога ми се уопште не свиђа идеја да се неком наметне аутоматско давање гласа по ПС. Треба човек да галса својим гласом како хоће и где хоће. А ти би можда могао ово даље да гураш само на конто штедње простора на серверима. :о) 項 Михајло ^{_[ talk _]} 19:53, 5. април 2009. (CEST)

Iliti: svecka kriza zavatila i njikipediju. --Методичар зговор²а 20:12, 5. април 2009. (CEST)

---

>>Nego, Mihajlo, kad ćemo da postavimo glasanje? Mislim da smo dovoljno bistrili temu.--Методичар зговор²а 19:50, 5. април 2009. (CEST)

---

Докле год се натежемо, није довољно избиштрено. Може ово лепо и месец дана да траје. Пошто сам ја покренуо разговор (нико се ето није осетио ревносним да то уради пре мене), осећам потребу да и ја први направим њен зажетак пре икаквог гласања. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 19:56, 5. април 2009. (CEST)

Ali, mi smo nestrpljivi. :) --Методичар зговор²а 20:12, 5. април 2009. (CEST)

Ко "ми"? 項 Михајло ^{_[ talk _]} 20:24, 5. април 2009. (CEST)

Ево, да се јави још пар њих (нпр. лампица и геологичарка) и кажу да мисле да је дискусија достигла своју кулминацију те да се може архивирати уз прављење сажетка, већ сутра ујутро ћемо то и имати. :о) 項 Михајло ^{_[ talk _]} 20:41, 5. април 2009. (CEST)

Тачно си погодио на које „ми“ мислим. --Методичар зговор²а 20:43, 5. април 2009. (CEST)

Опет се ти с њима разумеш као ономад. Ето, мени се нису јавиле па се не слажем, а и не би било баш ни по правилима. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 20:49, 5. април 2009. (CEST)

Богами и ономад и садад сам се разумео добро. Дакле, рече ти ја Лампици: [1], а она ће ти мени: [2]. Па ти види да ли сам добро разумео. :) --Методичар зговор²а 21:11, 5. април 2009. (CEST)

Ниси ономад, очигледно. Сад, што одбијаш да прихватиш истину су већ знаци шизофреније. :о) Не би ме зачудило. Елем, фали још људи (геологичарка нпр) и три дана да би гласање могло уопште да отпочне. Стога... }:) 項 Михајло ^{_[ talk _]} 22:14, 5. април 2009. (CEST)

Опа, Михајло, прешли смо на лично. :) Помислићу да си се наљутио што ти је понестало аргумената. :) --Методичар зговор²а 22:22, 5. април 2009. (CEST)

Нема ничег личног у помену обрасца твог понашања, које не приличи разумној одраслој особи. Да има, не би се ни ово десило. На теби је терет доказивања да се још неко од већинских учесника ове расправе сложио с тиме да је прашина легла као и да покажеш зашто је испуњен минимални временски рок. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 23:47, 5. април 2009. (CEST)

Михајло, да ли си свестан да си ми рекао управо да сам неразуман? Немам ништа против тога да започнеш гласање када то будеш хтео, али имам против тога да тако разговараш са мном. Због тога прекидам ову расправу која уосталом, нигде и не води.--Методичар зговор²а 00:03, 6. април 2009. (CEST)

Гласање почиње најраније 10 дана по почетку расправе о њему и то пише у правилима. А твој проблем је што заиста и јеси толико неразуман да не видиш докле твој неразум досеже. Помињање те чињенице је са сврхом да то што пре схватиш и преиспиташ своје ставове по неким питањима на Њикипедији. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 00:10, 6. април 2009. (CEST)

Пауза 24 сата између вас двојице. --Dzordzm (разговор) 00:45, 6. април 2009. (CEST)

Нисам сигуран да ми се допада идеја о „верификаторима“, али ако хоћете да је спроводите, у принципу то би могли бити патролери (и администратори, који имају исту могућност). То је отприлике исто задужење - да нешто погледаш и кажеш да ли може или не може. Види списак тренутних патролера. Такође мислим да би требало додати ставку

Све слике морају имати уредно назначену лиценцу и извор. Неслободан садржај, ако је коришћен, мора бити у складу са Политиком доктрине изузећа.

(и за добре и за сјајне). --Dzordzm (разговор) 23:28, 5. април 2009. (CEST)