Википедија:Локални огранак/План и програм регистрације

План и програм регистрације НВО Wики...

Према Центру за развој непрoфитног сектора

Оснивање, упис у регистар и брисање из регистра друштвених организација и удружења грађана регулисани су Законом о удруживању грађана у удружења, друштвене организације и политичке организације који се оснивају за територију СФРЈ ("Службени лист СФРЈ", бр. 42/90) и Правилником о начину вођења регистра удружења, друштвених организација и политичких организација које се оснивају за територију СФРЈ ("Службени лист СФРЈ", бр. 45/90). По савезном закону уписују се у регистар, који води Савезно министарство правде, организације које се оснивају ради деловања на целој територији Савезне Републике Југославије.12

Закон о удруживању грађана у удружења, друштвене организације и политичке организације који се оснивају за територију СФРЈ (у даљем тексту: Закон), који је донет пре Устава СРЈ, познаје, као организације које би се могле подвести под појам "невладине организације", удружења грађана и друштвене организације. Међутим, Закон не даје критеријуме за разликовање удружења грађана од друштвених организација, односно прописује потпуно исте услове и поступак оснивања, уписа у регистар и брисања из регистра за оба ова облика удруживања грађана. Због тога се у пракси облик удруживања уписује у регистар у зависности од опредељења саме организације, израженог кроз одлуку о оснивању, статут и осталу документацију.13

Оснивање и упис у регистар

Организација се оснива на скупштини оснивача, на којој се доносе одлука о оснивању и статут. Оснивачи могу да буду грађани који имају бирачко право, тј. пунолетни држављани Савезне Републике Југославије (најмање 10 грађана). Садржај одлуке о оснивању и питања која треба да буду регулисана статутом прописани су Законом и у припреми за оснивање организације треба се упознати са тим одредбама и припремити предлоге ових аката који сва та питања јасно и прецизно регулишу. Таква припрема у знатној мери олакшава и скраћује поступак регистрације, с обзиром да надлежни орган не може извршити упис у регистар без целокупне уредне документације.

Пошто су, и поред добре припреме, могући одређени пропусти или грешке, нарочито у тексту статута, корисно је да се оснивачи договоре и о начину поступања по примедбама надлежног органа (на пример, да ли ће се поново састати да утврде потребне измене и допуне статутарних норми или ће овластити одређено лице да то уради по сугестијама из захтева за допуну пријаве).

Одлука о оснивању

Према члану 10. став 2. Закона, одлука о оснивању треба да садржи имена оснивача, назив организације, седиште, циљеве и задатке и лично име овлашћеног лица које ће вршити послове уписа у регистар. Наравно, у одлуци треба навести да је иста донета на скупштини оснивача и датум одржавања те скупштине (у преамбули или уз имена оснивача).

У вези са прописаним елементима садржаја одлуке о оснивању треба имати у виду следеће:

1. имена оснивача - наводе се само имена и презимена свих оснивача;
2. назив организације - назив треба навести тачно, и то онако како треба да буде уписан у регистар, и на исти начин писати назив у целокупној документацији;
3. седиште - навести место у ком се налази седиште организације и адресу;
4. циљеви и задаци - циљеве и задатке организације навести у складу са одговарајућом одредбом статута;
5. лично име овлашћеног лица које ће вршити послове уписа у регистар - навести име и презиме лица кога су оснивачи овластили за ове послове, као и његово својство у организацији; као и адресу тог лица и, по могућности телефон за контакт у току радног времена.

Одлука о оснивању треба да буде потписана од стране лица које је председавало оснивачком скупштином.

• Википедија:Локални огранак/Рад на Статуту

Надлежност за регистрацију:

на савезном нивоу:

• Министарство за људска и мањинска права – Расим Љајић

(У случају да се Wики организује за територију Државне Заједнице)

на републичком нивоу:

• Министарство за државну управу и локалну самоуправу – мин. Зоран Лончар
• Министарство унутрашњих послова (29. новембра)

(У случају да се Wики организује за територију Србије)

Двојност надлежности на републичком нивоу значи и да у зависности од процене, коју даје Министарство, Wики може бити послата полицији на регистрацију. То само по себи није лоше, међутим, због окошталости кадрова (од Брозових времена) мислим да треба заборавити на све новотарије, типа IRC, Оснивачка скуштина на интернету.., стога сам за варијанту регистрације при неком од министарстава. Утолико пре, што ср.Вики има чланове из свих земаља и крајева у којима живе Срби, а и остали, те нема разлога да правимо локалну организацију, и сами се ограничавамо на најужу могућу територију.

Претходна питања:

Адреса седиште НВО.

Први став Статута треба да предвиди (осим назива и печата) седиште Wики, те се треба договорити где ће Wики бити регистрована.

Адреса не мoже бити Фах, али може бити у било ком физичком простору, дакле и код некога кући.

Тај би имао само обавезу да на полици или сличном месту одвоjи мало места за неколико фасцикли.

Рад на изради Статута

Статут је један од докумената који треба приложити уз захтев за регистрацију.

Садржи:

Програмски део по правилу 2-3 члана који говоре о Циљу и начинима остварења циља Организације.

• Циљ
• Начин остварења циља

Саржински то је онај део који Американци знају као Statement и Мission.

(Неко је јуче помињао Програм и Статут, што није сасвим тачно, када је реч о НВО (односи се на странке), иако не би требало да буде проблема са властима и у случају два документа. )

Мислим да је практичније правити један документ, но два. (Брже ће бити, а тако је функионалније јер нема преклапања између аката.)

б) Статут у ужем смислу

• Назив, седиште и печат
• Организација
• Чланство
• Органи удружења
  • Скупштина
  • Главни одбор
  • Председник ГО
  • Председник Скупштине
  • Надзорни одбор
  • Савет (евентуално)

Ово су обавезни органи, а док је организација мала - Скуштина Надзорни и Главни одбор морају постојати, али могу да буду формирани тако што ће Скупштина имати део чланова у ГО, а део у НО.

• Представљање и заступање Wики
• Средства (финансирање)
• Јавност рада
• Измене и допуне Статута
• Престанак рада Удружења
• Завршне одредбе

Редослед потеза при регистрацији:

Иницијативни одбор одржава седницу о којој се води записник.

(Закон не каже да мора постојати јединство места и времена, те може бити и преко интернета).

Записник о седници потписују записничар и 10 чланова иницијативног одбора.

(Те је важно да и просторно буду близу како би се то лакше обавило).

На седнци Иницијативни одбор констатује да су се стекли услови за оснивање Удружења са тим и тим циљем, да постоји најмање 10 чланова оснивача и заказује Оснивачку Скупштину.

За Оснивачку скупштину припремају се 1. Статут и 2. Изјава о оснивању.

Оснивачка скупштина одржава се у дан и на месту како је то одредио иницијативни одбор. Скупштини могу присуствовати и чланови који због физичке удаљености не могу да потпишу Изајву о оснивању, али се њихово присуство констатује у записнику.

(Ништа нас не спречава да они посаљу PGP потписане маилове, као што је Кастор (ако добро памтим ) предложио, што се може додати уз остале акте, али не треба очекивати да службеници министарства то прихвате. Стога, треба обавезно имати десеторо који су и при руци).

Скупштина усваја Пословник о своме раду (Извући из предлога Статута и додати оперативне чланове)

Скупштина усваја Статут и евентуалне друге акте ако су до тада спремни.

(Пословник о раду ГО, Правилник о раду Надзорног одбора)

Скупштина бира органе Удружења са листе коју унапред припрема Иницијативни одбор, уз проширење које дају присутни на Скупштини.

Скупштина констатује изабране органе, именом и презименом. Скупштина констатује да је НВО основана, време, датум и место.

Документи за регистрацију

• Све се записнички констатује. (Будући да записник са основања Иницијалног одбора и рад Осн. скупштине представљају документе који се прилажу уз регистрацију.)
• Закључак Скупштине је основа за Изјаву о оснивању.
• Статут
• Записник са Оснивачке скупштине
• Документ о седишту Удружења
• Копије Л.к. 10 чланова
• Захтев за регистрацију

Председник или неко друге лице по овлашћењу Оснивачке скупштине све те папире (уз доказ о уплаћеној такси) предаје у надлежном органу.

Затим јури контакте које има да се та документација не кисели 100 година. Тачније, сви јуримо контакте ...

Ово је права фаза, док у следећој наступа организација рада Wики, и о томе када ово сваримо.

Предлажем да размислите о она права два Претходна питања.

Не бежим од тога да радим на Статуту (ваљда је мени лакше да из већ постојећих направим драфт за разматрање на састанцима Иницијативног одбора – може уз гибаницу).

За Циљ и Начин остваривања циља мислим да има основа констатовати постојећа документа WикиМедие, превести их и уподобити ономе што је овде релано и у складу са оним што ср.Wики ради.

Напомена око назива:

Нема сагласности српског и енглеског језика, а ни правне праксе око Фонд – Фондација. Фондација подразумева нешто већу контролу од стране државе, и може бити само као организација која се оснива по смрти некога, као трајно сећање. Још ћу проверити (директно, да ли ће прихватити назив Фондација, односно Задужбина), али треба се унапред помирити са лошијом варијантом, макар на српском језику. То нас ничим не спречава да у преводу имена на енглески (који треба да стоји у Статуту) Wики буде “Foundation“ (будући да превођење није транслитерација, већ превођење смисла).

Било би ми драго ако бисмо све званичне састанке (на којима се води записник), па и Скупштину држали преко ИРЦ-а. Гласање може бити и на Wики, као бисмо мало раздрмали Министарство, тек да им покажемо да све може бити веома ефикасно, а и даље правно.