Википедија:Нацрт стратегије Викимедије Србије 2021 — 2023.

С Википедије, слободне енциклопедије

Овај нацрт стратегије је припрема за креирање коначне стратегије која ће се односити на период од 1. јануара 2021. до 31. децембра 2023. године и има средњорочне циљеве.  За потребе израде стратегије, формирана је радна група чији је основни задатак реализација процеса креирања стратегије, обезбеђивање транспарентности истог и осигуравање већег учешћа заједнице у процесу. Како би спровођење стратегије било осигурано кроз пројекте, пројекти ће се евалуирати почетком сваке календарске године.

О Викимедији Србије[уреди | уреди извор]

Викимедија Србије (ВМРС) је невладино, непрофитно и нестраначко удружење, које има за циљ развој слободног знања. Сврха Удружења је проналажење одговора на питање како знање може постати сасвим слободно и доступно свим људским бићима. Као таква, Викимедија Србије је званични национални огранак у Викимедијином покрету и основана је као пети огранак по реду, у децембру 2005. године. У време писања овог документа, Викимедија Србије има 239 чланова и чланица, шесточлани Управни одбор и четворо запослених, који раде у канцеларији у Београду.

Визија[уреди | уреди извор]

Системи вредности и начин гледања на свет доводе до спознаје сврхе тј. друштвеног смислa постојања, визије тј. слике жељеног стања у будућности и мисије тј. задатка који организација треба да оствари на том путу. Визија Викимедије Србије је усклађена са визијом Викимедијиног покрета коме организација припада:

Замислите свет у коме свака особа на планети има слободан приступ целокупном људском знању.

Мисија[уреди | уреди извор]

Мисија Викимедије Србије је да мотивише и ангажује људе да раде на прикупљању и развоју образовних садржаја под слободном лиценцом или у јавном домену, и да раде на ширењу и промоцији слободног знања.

Сврха удружења је бављење следећим активностима:

  • води систем за стварање, сакупљање и умножавање слободног садржаја у дигиталним и другим формама, а и располаже средствима намењеним остварењу те сврхе, с тим што је фокусирано на неколико међународних Викимедијиних пројеката
  • прикупља, објављује и умножава информације и одржава односе с јавношћу поводом слободног садржаја
  • учествује у налажењу решења научних, друштвених, културних и правних проблема, који евентуално постоје, а у вези су са слободним садржајем на националном и међународном нивоу
  • прикупља и обрађује научну и стручну литературу у области информационих технологија, информационог друштва, слободног садржаја, лексикографије, енциклопедистике, новинарства, као и у другим областима које су обухваћене Викимедијиним међународним пројектима
  • организује, самостално или у сарадњи с другим организацијама, стручне скупове, саветовања, семинаре и друге облике образовања о слободном знању
  • објављује бесплатне публикације о слободном знању
  • сарађује с универзитетима, стручним удружењима и другим организацијама из земље и иностранства које се баве слободним знањем.

Задужбина Викимедија и Викимедијин покрет[уреди | уреди извор]

Задужбина Викимедија је невладина и непрофитна организација која има правну одговорност за Викимедијине пројекте као што су Википедија, Викимедијина остава, Викиречник, Викизворник, Викиврсте, Викивести, Викикњиге, Викицитати. Задужбина, са седиштем у Сан Франциску, власник је бренда и логотипа, као и домена и сервера на којима се пројекти налазе.

Везе између Задужбине Викимедија и Викимедије Србије су следеће:

  • правна веза — Задужбина Викимедија и Викимедија Србије имају потписан уговор о конституисању односа између ове две организације
  • финансијска веза — Викимедија Србије се већински финансира средствима Задужбине Викимедије
  • оперативна веза — размена знања и искуства између ове две организације, као и практична сарадња у оквиру пројеката

Викимедијин покрет је волонтерски покрет у коме учествују бројни огранци, тематске организације, корисничке групе и други ентитети. Викимедија Србије је огранак који учествује у међународним пројектима, конференцијама и организује исте, преносећи тако знања и искуства из локалне средине.

Евалуација стратегије Викимедије Србије 2018 — 2020.[уреди | уреди извор]

Викимедија Србије тренутно спроводи стратегију дефинисану за период јануар 2018 — децембар 2020. Стратешки фокус усмерен је на следеће три области: Википедија у образовању, Слободан садржај и Повећање волонтерских капацитета. У овом документу представљена је евалуација тренутне стратегије Викимедије Србије од стране радне групе, као и од стране учесника анкете која је спроведена у циљу укључивања заједнице у процес израде стратегије. Детаљна евалуација је доступна у овом документу.

Шта је добро и са чим треба наставити? Шта је лоше, шта треба избацити и шта можемо боље?
Приступ Приступ
Онлајн обуке, иновације, јачање бренда и видљивости, одозго на доле приступ Избегавати једнократни приступ ГЛАМ институцијама, већ осмислити стратегију сарадње и кораке у оквиру ње; наставити комуникацију и након завршеног пројекта/сарадње; повећати децентрализацију активности у смислу јачања заједнице, а не само појединаца у различитим градовима Србије; размислити о новим приступима у оквиру обука и радионица; изоставити делове из старе стратегије које су се доказали као непотребни или неизводљиви — комуникација заједнице са ГЛАМ институцијама
Волонтери Волонтери
Радити на задржавању вођа, учесника пројеката и нових уредника на Википедији, повећање волонтерских капацитета, додела грантова за реализацију пројеката, добра сарадња и комуникација са заједницом Википедије на српском Осмислити проактивнији начин привлачења нових и мотивисања постојећих волонтера (ширење мреже волонтера); повећањи број Вики амбасадора; повећати ниво задржавања уредника на Викимедијиним пројектима
Партнери Партнери
Ширење мреже партнера (нарочито кроз Образовни и ГЛАМ програм) Смањити фокус на средње школе у оквиру Образовног програма; редефинисати циљеве за акредитован семинар и смањити активности ради повећања тражње; повећати самосталност код партнера у циљу повећања одрживости и даље реализације пројеката; успостављати више сарадњи са институцијама које се баве неформалним образовањем; упознатост партнера са ЦЦ лиценцама
Одрживост Индикатори
Одрживост пројеката и мреже волонтера — стварамо мрежу тачака које ће временом постајати све самосталније и мање зависне од нас Размислити о бољем дефинисању индикатора перформанси, при чему треба укључити квалитативне
Садржај Промоција
Давање предности квалитету садржаја пре него квантитету и рад на повећању квалитета, ширење слободног садржаја Боља промоција прикупљеног слободног садржаја, коришћење других Вики пројеката

СВОТ анализа[уреди | уреди извор]

СВОТ анализа представља корисну технику за разумевање снага и слабости организације, као и за препознавање прилика које су нам отворене и претњи које би могле угрозити наше пројекте и активности. Сагледавају се интерне ствари (снаге и слабости) на које се може утицати и екстерне (могућности и претње) на које немамо утицај, али их можемо или искористити или заобићи или умањити ефекте.

ВМРС Снаге/могућности Слабости/претње
Интерне Снаге:
  • изграђена организација са добрим реномеом
  • способност да се пројекти и активности реализују успешно и до краја
  • стабилна структура запослених
  • добра сналажљивост у кризним ситуацијама
  • увођење иновација у погледу пројеката и начина комуникације
  • боља комуникација заједнице Викимедије Србије и заједнице Википедије на српском
  • боља екстерна финансијска подршка
Слабости:
  • једнократна ГЛАМ партнерства
  • недовољна заступљеност сестринских Викимедијиних пројеката (Викиречник, Википодаци, Викизворник…) у активностима организације
  • “прегоревање” волонтера што утиче на волонтерске капацитете организације
  • недовољно поверење у Википедију
Екстерне Могућности:
  • утицај државних органа задужених за културу на институције културе
  • постојање потенцијалне финансијске подршке од релевантних институција за реализацију пројеката (министарства, амбасаде, фондови...)
  • предности онлајн пројеката нарочито у ванредном стању
  • Викимедија Србије као лидер у успостављању слободне културе због непостојања других организација у Србији које се баве прикупљањем и ширењем слободног садржаја
  • дигитализација као стратешки фокус државе
  • нефинансијске донације (простор, опрема…)
  • сарадња са непрофитним сектором у Србији
Претње:
  • финансијска зависност од Задужбине Викимедија
  • техничка неопремљеност партнерских институција
  • неразумевање концепта слободног знања од стране потенцијалних партнера
  • Србија је недовољно развијена земља и потребно је време да би системско и континуирано прибављање финансијских и других средстава заживело у пуном потенцијалу
  • неразликовање Викимедије и Википедије

ПЕСТ анализа[уреди | уреди извор]

ПЕСТ анализа се бави проучавањем окружења кроз анализу политичких, економских, социо-културолошких и технолошких фактора.

У наставку можете видети све ове факторе и на који начин могу утицати на рад организације. Наведени су и статистички подаци и извори који потврђују изнето.

ПЕСТ анализа се бави проучавањем окружења кроз анализу политичких, економских, социо-културолошких и технолошких фактора.

  • Политички фактори
    • Промене у политичком окружењу Србије су честе, јер зависе од владајуће политичке структуре која се мења на изборима. Србија нема континуитет у неким битним политичким и стратешким стварима.
    • Србија је земља кандидат за приступање Европској унији, па је на снази усаглашавање нашег законодавства са европским.
    • Србија има Закон о забрани дискриминације и кроз ове пројекте ћемо се позивати на њега. Викимедија Србије се у оквиру својих пројектних активности бави разним темама које имају за циљ повећање инклузије и разноликости (Вики воли Прајд, Вики геп, инклузија Рома и повећање садржаја о њиховој култури).
    • ГДПР је уведен и активан у Србији од августа 2019. године. Викимедија Србије је ангажовала адвоката како би ускладила своје деловање са новим Законом.
  • Економски фактори
    • Викимедија Србије је као невладина организација ослобођена ПДВ-а.
    • Држава у одређеним периодима даје олакшице које омогућавају лакше пословање. Викимедија Србије ће наставити да их прати и да остварује уштеде. Ове уштеде ће усмеравати на пројекте или улагање у инфраструктуру.
    • Србија је и даље земља у развоју, због чега системско и континуирано прибављање финансијских и других средстава није развијено у оној мери у којој би се активно могао практиковати. Званична просечна плата у Србији износи ~500 евра, те становништво није достигло стандард у ком би се лакше одлучило за донације.
    • Постоје релевантне институције (министарства, амбасаде, фондови…) чије конкурсе Викимедија Србије прати и аплицира уколико испуњава критеријуме. Ово представља значајан потенцијал у виду финансијске подршке.
    • Цене су знатно више у Београду, за разлику од других, мањих градова.
    • Улагања у  културу[1] су на веома ниском нивоу - мање од 1% укупног буџета државе. Ово у неким ситуацијама спречава институције да сарађују, јер приход добијају од изнајмљивања материјала које имају или од улазница за које сматрају да би се смањиле уколико би материјал био доступан онлајн.
  • Социо-културолошки фактори
    • Имајући у виду лошији животни стандард, људи се пре одлучују да потраже посао, него да посвете време волонтирању. Постоје бројне волонтерске организације и волонтеризам се изграђује, али у великој мери је он заступљен у Београду.
    • Централизација представља проблем, јер се велики број догађаја и пројеката одржава у Београду. Викимедија Србије настоји да омогући већу децентрализацију и томе ће стремити и у будућности, најпре кроз равномерно додељивање грантова за пројекте по разним градовима Србије, а затим и кроз јачање заједнице у тим градовима. Мањи градови су у неким случајевима више расположени за сарадњу, управо због мањка других активности. Са друге стране, постоји ризик од слабије инфраструктуре и опреме.
    • Дискриминација[2] је и даље присутна у нашем друштву и Викимедија Србије жели да се бори против тога. Највише притужби поднето је због дискриминације на основу инвалидитета, затим на основу пола, здравственог стања, док је на основу старосног доба и чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама поднет исти број притужби. Примера ради, од укупно 22339 студената у школској 2018/19. из области информационих технологија, само 6383 су жене[3]. Пратећи и поштујући правило о забрани говора мржње на Википедији, наставићемо пројекте који имају за циљ већу инклузију маргинализованих група и повећање свести јавности кроз креирање више слободног садржаја о овим темама.
    • Србија и даље осећа последице комунизма где је свако добијао један посао за цео животни век и није нарочито улагао у унапређивање професионалних вештина. Ово је нарочито присутно у јавном сектору где се управо налазе наши партнери (образовне институције и институције културе). У том смислу увек постоји ризик да је дигитална писменост мала, да запослени имају страх од увођења неког новог облика сарадње.
    • Европска агенција за статистику је објавила истраживање о степену дигиталне писмености у државама чланицама ЕУ, али и онима које се надају чланству. У Србији 46% становништва располаже дигиталним вештинама. У статистичком календару Републике Србије[4] је наведено да 73,1% домаћинстава има рачунар, 80,1% имају интернет прикључак, а 77,4% њих је користило интернет у последња три месеца. Подаци се односе на 2019. годину.
    • Постоји одређена доза неповерења према невладиним организацијима, а на основу историјске позадине.
  • Технолошки фактори
    • Алате и технолошку помоћ Викимедија Србије добија од Задужбине Викимедија и шире заједнице.
    • Постоји тенденција одређеног броја искуснијих уредника на Википедији да не желе промене у смислу прилагођавања дизајна и нових опција и алата, јер су навикнути на стари начин рада.
    • Опрема партнера може представљати проблем. Институције немају довољно средстава за улагање у скенере, лаптопове који су неопходни за рад стажисте. Међутим, Викимедија Србије решава ове баријере, кроз уступање опреме организације.
    • Стратешки циљ Владе Србије је дигитализација[5]. Присутан је и велики број конференције са овом темом које су организоване у циљу размене знања и вештина. Објављене су и смернице за дигитализацију културног наслеђа.
    • Постоји напредак у ИТ технологијама. Иде се ка томе да све буде дигитално у свим сферама живота - банке, школе, предузећа. Осим пројектних активности, админстративне и бирократске ствари се у великој мери могу одрадити онлајн.
  1. ^ „Procentualno još manje za kulturu u 2020. | SEEcult.org”. www.seecult.org. Приступљено 2020-07-15. 
  2. ^ Повереник за равноправност - скраћени извештај за 2019.
  3. ^ publikacije.stat.gov.rs, страна 16.
  4. ^ publikacije.stat.gov.rs,страна 77.
  5. ^ kultura.gov.rs

Истраживањем у које је укључена заједница дошло се до следећих циљева:

Обједињени циљеви Објашњење
Квалитетно умрежавање са различитим врстама институција и организација у циљу креирања слободног садржаја и коришћења заједничких ресурса - Сарадња са институцијама културе,

- Сарадња са образовним институцијама,

- Сарадња са организацијама из региона и сродним језичким верзијама Википедија,

- Умрежавања са партнерима и покушај стицања веће самосталности од Задужбине,

- Успоставити одрживе ГЛАМ сарадње које не зависе од једне особе (Train the trainer програм у оквиру ГЛАМ-а на пример) и које ће поставити основе за већи број стажирања,

- Фокусирати се на квалитет сарадњи пре него на квантитет (мањи број образовних институција са којим би била успостављена одржива сарадња)

- Већа повезаност са НВО сектором у Србији

- Тежити препознатљивости у погледу партнерстава (почев од медија, преко визуелног идентитета, до осећаја поузданог партнера)

Смањење јаза између Википедијанаца и Викимедијанаца и тежња ка бољој комуникацији и међусобној подршци - Квалитетнија сарадња између уредника на Википедији и Викимедије Србије,

- Смањити јаз између Википедијанаца и Викимедијанаца

- Остварити јачу сарадњу са организаторима акција на Википедији како би се привукао већи број корисника

- Мотивисање искуснијих уредника да постану ментори новајлијама

Ширење мреже волонтера у оквиру које би се радило и на децентрализацији - Ширити мрежу волонтера,

- Подршка волонтерима,

- Децентрализација активности и окупљања

- Децентрализација, али у смислу одржавања догађаја у другим градовима

- Јачање волонтерских капацитета

- Тежити ка задржавању уредника који већ уређују и оних који су новајлије

- Повећати инклузивност (обезбедити бесплатну и доступну едукацију уредницима из маргинализованих група)

Умножавање слободног садржаја са фокусом на квалитет истог - Умножавање слободног садржаја,

- Прикупљање слободног садржаја,

- Повећање квалитета садржаја и рад на већој доступности садржаја

- Укључити друге пројекте у образовни програм (Викикњиге, Викицитати, Викиречник…)

- Квалитет садржаја (осмислити начине за повећање квалитета)

- Стварање садржаја кроз пројекте разноликости

Промоција слободног знања и Викимедијиног покрета и пројеката - Присутна у образовању и културним организацијама као подршка друштву и са циљем вишег нивоа образовања,

- Стварање и промоција слободног знања,

- Промоција Википедије и Викимедије,

- Верификација Википедије на српском језику као поузданог извора информација

- Викимедија је главни назив бренда

Усклађивање стратегије са стратегијом покрета[уреди | уреди извор]

Препоруке за спровођење стратегије Викимедијиног покрета из 2018. године су званично објављене. Препоруке су резултат готово двогодишњег интензивног ангажовања девет радних група и део су међународног процеса развијања Викимедијине стратегије „Викимедија 2030”. У препорукама су конкретизовани савети у спровођењу стратешких мера, које ће применити или активно примењује и Викимедија Србије.

Викимедија Србије кроз пројекте и активности већ примењује наведене препоруке. Оно у чему би се могу направити побољшања су увођење новина у слободном знању (истражити и проширити распон пројеката и формата садржаја). Организација већ ради на увођењу иновација у циљу боље доступности знања и вештина, с тим што ће се томе посебан акценат дати у будућности.

На основу евалуације стратегије Викимедије Србије 2018 — 2020, СВОТ и ПЕСТ анализа, дефинисани су фокуси који ће бити главна усмерења Викимедије Србије у периоду 2021 — 2023. и они су:

  • Прикупљање слободног садржаја које има за циљ умножавање слободног материјала различитих формата кроз разнолике активности и пројекте организације. У оквиру овог фокуса, организација ће имати неколико стратешких линија, међу којима су јачање Викимедијиних пројеката у образовном систему, у академској заједници и у институцијама културе, са нагласком да ће алати и садржај бити још више доступни и приступачни. Такође је ту и разноликост у погледу уредника и садржаја, која ће се прожимати кроз бројне активности.
  • Сарадња или умрежавање са другим организацијама и институцијама за коју верујемо да је неопходна у циљу развоја организације и искоришћавања заједничких циљева и ресурса зарад досезања до што већег броја људи и остваривања добрих резултата.
  • Подршка заједници представља широк спектар активности које се реализују у циљу пружања потпоре члановима и чланицама заједнице. Овај фокус има намеру да омогући ширење мреже волонтера, смањење јаза Википедијанаца и Викимедијанаца, као и да умрежи заједницу у циљу остваривања заједничких циљева.