Википедија:Уживо/недеља, 11. април 2010.

С обзиром на веома мали одзив дана (ја, Михајло и Горан), а и због тога што нисам правио белешке, па пишем овде из сећања, данашњи извештај неће бити дугачак.

Најпре сам дошао ја и чекао неких пола сата да се неко други појави. Прво је дошао Михајло са Пепсијем у кеси. Али, пошто нисмо имали чаша, отишао је да купи и њих и на том свом путу налетео на Горана, који се управо кретао ка трибинској сали. Састанак смо завршили око 5:20, јер сам ја морао на колоквијум. Са Гораном сам се прошетао до Машинског факултета, док је Михајло отишао својим путем. Касније сам, око 5:50, добио СМС од Николе, који је управо дошао у празне просторије ДОБ-а.

Данас смо причали о Горановом путу за Берлин крајем недеље због састанака Викимедијиних огранака – од тога како ће и када путовати, шта треба да очекује од самог састанка, које људе да очекује тамо, шта треба да каже у име Викимедије Србије и какве ставове да у њено име заузме. Причали смо и о потенцијалним новим администраторима, јер сам закључио да се слабо ради на одржавању Википедије у последње време. Такође смо споменули, ваљда, и још нека скорашња дешавања са Њикипедије, али у много мањим размерама него што то обично чинимо. Квалитет српске Википедије у погледу просечне дужине чланака опао је у последње време и то треба поправити!

Е сад, главни део састанка отишао је на постављање и решавање логичких проблема. Горан је поставио пар логичких проблема и дао нам упутства да их решавамо, али Михајло и ја нисмо имали воље да се превише упуштамо у проблематике. Међутим, међу проблемима се нашао и Проблем Монтија Хола, поред кога смо провели дуго времена. Наиме, проблем гласи овако:

Играч учествује у игри на срећу, где постоје троја врата; само иза једних врата је аутомобил, а иза осталих нема ничега. Играч одабира једна врата, а водитељ, који зна шта је иза врата, отвара нека друга врата иза којих нема ничега. Тада водитељ поставља питање: "Да ли желите да промените мишљење у вези са вратима?" (односно да ли желите да одаберете преостала неотворена врата уместо првобитно одабраних) Поставља се питање да ли је у интересу играча да промени избор или не

Већина људи би претпоставила да је у том тренутку све једно да ли се мења избор или не, али математичка теорија, а и мало ближа инспекција проблема, доказују да има велике разлике!

На данашњем састанку, углавном је Горан покушавао да убеди Михајла да овде постоји парадокс у коме је наизглед логично решење заправо погрешно. Наиме, решење диктира да је увек боље променити избор, јер се тиме удвостручују шансе за добитком. Бајесова формула такође то лако показује. Међутим, због неверног Михајла (:D) смо се договорили да направим мали симулатор који би показао да је решење стварно тачно (ако већ опширан чланак на енњики није довољан). На крају је, пре него што сам направио симулатор, Михајло ипак прихватио решење, али ред је да покажемо и осталима о чему се ради.

Иако није део састанка, ово што следи је епилог састанка и, у недостатку бољег текста за овај извештај, прилажем моје белешке са израде симулатора. :) Цео код налази се испод:

import random

doors = [0, 1, 2]
cycles = 10000

change = 0
nochange = 0

for i in range(0, cycles):
 carposition = random.choice(doors)
 pick = random.choice(doors)
 if pick == carposition: nochange += 1
 else: change += 1

print "change of heart = " + str(change*100./cycles) + "%"
print "no change of heart = " + str(nochange*100./cycles) + "%"

Поента је да када играч изабере нека врата, постоје два случаја: да је погодио врата са колима и да није погодио. Ако је погодио (за шта постоји 33.33% шансе) и ако користи тактику да не мења мишљење, он ће добити ауто (ако промени мишљење, неће га добити). Дакле, плус један поен за оног ко не мења мишљење. Међутим, ако није погодио у првом избору (за шта постоји 66.67% шансе), када се отворе врата иза којих нема ничега, онај који мења мишљење ће добити награду, док онај који задржава избор неће добити ништа, јер је првобитно изабрао погрешна врата. Из горњег алгоритма/кода јасно је да само у једном од три случаја онај који не мења избор добија, а у осталим случајевима добија онај који мења мишљење. У коду је намештено да се избор врши 10 хиљада пута, што је довољно близу бесконачности да оглед има смисла. Резултати симулације нису нимало зачуђујући за вишеструка покретања програма:

felix@hyper$ python mhp.py
change of heart = 66.38%
no change of heart = 33.62%
felix@hyper$ python mhp.py
change of heart = 66.56%
no change of heart = 33.44%
felix@hyper$ python mhp.py
change of heart = 65.74%
no change of heart = 34.26%
felix@hyper$ python mhp.py
change of heart = 66.29%
no change of heart = 33.71%
felix@hyper$ python mhp.py
change of heart = 67.73%
no change of heart = 32.27%
felix@hyper$ python mhp.py
change of heart = 66.66%
no change of heart = 33.34%

Поздрав од мене до маја. --филип ██ 11:04, 12. април 2010. (CEST)Одговори[одговори]