Вилијам I Аквитански
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
Вилијам I Аквитански | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Вилијам I Побожни од Аквитаније и Оверње |
Датум рођења | 22. март 875. |
Место рођења | Француска |
Датум смрти | 6. јул 918.43 год.) ( |
Место смрти | Лион, Оверња |
Породица | |
Супружник | Енгелберга од Провансе |
Потомство | Базон од Оверње, кћерка |
Родитељи | Бернард Плантевелуе Ирменгарда од Оверње |
Династија | Вилхелмиди |
гроф Оверње, Макона, Лиона, Буржа, маркиз Септиманије | |
Период | 886. - 918. |
Претходник | Бернард Плантевелуе |
Наследник | Вилијам II Аквитански |
Војвода Аквитаније, гроф Поатјеа | |
Период | 893. - 918. |
Претходник | Ебалус Манзер |
Наследник | Вилијам II Аквитански |
Вилијам I Аквитански (22. марта 875-6. јула 918, Лион) је био гроф Оверње, Макона, Лиона, Буржа, маркиз Септиманије (886—918), Војвода Аквитаније и гроф Поатјеа (893—918). Био је син грофа Оверње Бернарда Плантевелуеа и Ирменгарде од Оверње. Због својих бројних донација цркви и оснивања опатије Клуни (11. септембар 910), познат је под надимком Побожни. За време Вилијамове владавине почео је да се кове државни новац Оверње. Оженио се Енгелбергом, кћерком Боса Провансалског.
Године 893. године Вилијам је освојио Аквитанско војводство збацивши Ранулфа III, грофа од Поатјеа и Ебалуса Манзера његовог брата. Када је основао опатију Клуни за њеног главног опата постаио је Берноа, али опати су морали да не буду подрђени њему, као феудалном господару него самом папи, што је изазвало клуниске реформе. Вилијам је умро 9. јула 918. године, а пошто није имао деце наследио га је нећак, син његове сестре Аделинде, Вилијам II.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]2. Бернард Плантевелуе | ||||||||||||||||
1. Вилијам I Аквитански | ||||||||||||||||
3. | ||||||||||||||||
Извори
[уреди | уреди извор]- Nouvelle Biographie Générale. Paris, 1859.
- Rouche, Michel (1987). „Private life conquers state and society”. Ур.: Veyne, Paul. A History of Private Life. I. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-39974-7.