Винфилд Скот

С Википедије, слободне енциклопедије
Винфилд Скот (1786–1866) фотографисан око 1862.

Винфилд Скот (енгл. Winfield Scott, 13. јун 1786 – 29. маја 1866) био је амерички генерал, који је командовао у свим ратовима које су САД водиле у првој половини 19. века.[1]

Каријера[уреди | уреди извор]

Рат из 1812.[уреди | уреди извор]

У англо-америчком рату (1812-1815) командовао је заштитницом у десанту на Берлингтон и Јорк 1813, а у бици код Чипеве (енгл. Battle of Chippawa), и код Ландис Лејна (енгл. Battle of Lundy's Lane) 1814. бригадом.[1]

Индијански ратови[уреди | уреди извор]

Од 1826. био је председник Војног комитета САД. Учествовао је 1832. у суровом угушивању побуне Индијанаца у области Мисисипија. У другом семинолском рату (1836-1842) у Флориди, немилосрдно се обрачунавао са Семинолима, прогањао их и присилно исељавао у резерват западно од Мисисипија.[1]

Врховни командант[уреди | уреди извор]

Од 25. јуна 1841. Скот је био врховни командант армије САД. У америчко-мексичком рату (1846-1848) руководио је операцијама при освајању града Мексика. У Америчком грађанском рату (1861-1865) извесно време командовао је снагама Севера које су браниле Вашингтон.[1]

Дела[уреди | уреди извор]

Написао је Општа војна правила (енгл. General Regulations for the Army) 1825, Тактику пешадије (енгл. Infantry Tactics) 1835. и мемоаре (1864).[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 8). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 655.