Влајковац (слатинско станиште)

Координате: 45° 04′ 17″ N 21° 12′ 01″ E / 45.07139° С; 21.20028° И / 45.07139; 21.20028
С Википедије, слободне енциклопедије
Влајковац - слатинско станиште
Влајковац - слатинско станиште
Влајковац (слатинско станиште) на карти Србије
Влајковац (слатинско станиште)
Локација13 км од Пландишта
Држава Србија
Координате45° 04′ 17″ N 21° 12′ 01″ E / 45.07139° С; 21.20028° И / 45.07139; 21.20028

Слатине у околини села Влајковац представљају слатинска станишта, природно богатство велике вредности. Ова станишта се налазе на Директиви о стаништима Европске уније као станишта која захтевају неодложиву и приоритетну заштиту због велике угрожености и огромних ботаничких вредности.

Слатине[уреди | уреди извор]

Слатине или слана земљишта су земљишта која се налазе под утицајем алкалних соли и у којима је натријум одлучујући фактор. Слатине су хидро-халогене творевине, и у њиховом стварању прва улога припада води и солима. Слатине су земљишта која су услед процеса засољавања и алкализације, односно расољавања и деалкализације, изменила више или мање своје првобитне особине.

Положај[уреди | уреди извор]

Слатинска станишта се налазе у околини села Влајковац. Влајковац је насеље у у општини Вршац, у Јужнобанатском округу, у Србији.

Биљни свет[уреди | уреди извор]

Од биљног света заступљене су степске и слатинске врсте биљака. Под слатинским биљкама подразумевају се халофитне врсте биљака које могу да толеришу услове високе концентрације соли. То су заштићене и строго заштићене врсте биљака, као што је Camphorosma annua (камфорика), Plantago maritima (слатинска боквица), Arthemisia santonicum (слатински пелин), Limonium gmelinii (слатински цвет)

Фактори угрожавања[уреди | уреди извор]

Фактори који могу да угрозе ово станиште су фрагментација, маргинални утицаји, антропогени утицаји и деградација.

Што се тиче антропогеног утицаја, данас су на овом природном добру све разноврсније делатности које директно или индиректно угрожавају опстанак природних реткости и укупне природне вредности подручја. Добар део природних екосистема човек је до данас, поступно уништавао у циљу добијања пољопривредних површина. Предео је нарушен првенствено због претварања слатинских станишта у њиве.

Највећи проблем слатине у Влајковцу јесте недостатак испаше стоке чиме долази до зарастања слатинских станишта.

Галерија[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Надаждин, Бојана. Фауна стеница (Heteroptera, Insecta) степских и слатинских станишта СРП „Селевењске пустаре” (мастер рад).