Војнички цареви

Војнички цареви је појам којим се у студијама из старе историје често означавају цареви који су владали Римским царством у периоду од 235. до 284/5. У војничке цареве убрајају се и цареви из периода 180-235 (Комод и Севери) односно 284-305 (Диоклецијан), али посебно.
У време војничких царева пада тзв. криза Царства за време које је Царство изложено колико појачаној претњи од споља колико и изнутра имало да се бори са знатним проблемима.
Дефиниција
[уреди | уреди извор]Под проблематичним појмом „војнички цареви“ означава се Царство тог времена које је у глобалу било јако, које се ослањало на војску, које маргинализовало улогу Сената (који је у време Царства ионако имао низак политички значај) чак и више него раније. Многи, але не и сви војнички цареви пре преузимања власти направили су каријеру у војсци, а свој царски положај дуговали су војницима којима су непосредно командовали. Појам „војнички цареви“ скован је још у 19. веку, али га је нарочито Франц Алтхајм (нем. Franz Altheim) око 1940 учинио популарним. Он се може извести из описа античких историчара, који су по обичају били више наклоњени према Сенату.[1]
Почетак ове епохе, која се обично рачуна као последња фаза принципата односно високи период Царства, најчешће се ставља у 235. годину, када су војници убили последњег Севера Александра Севера и за цара уздигли једног њиховог команданата Максимина Трачанина. Као крај времена војничких царева сматра се почетак Диоклецијанове владавине, чиме обично почиње и позна антика, јер је Диоклецијан из основа спровео реорганизацију римске државе и окончао период честих насилних промена власти. Иако је и касније долазило до уздизања царева из редова војске, овде се више није радило о брзим превратима коју су обележили време војничких царева.
Лични подаци војничких царева међусобно су се разликовали. Неки су били скромног порекла и релативно необразовани, а усредсређивали су се на војне послове са којима су били добро упознати; други, попут Деција, Валеријана или Галијена, припадали су вишем сенаторском слоју.
Списак војничких царева
[уреди | уреди извор]За поједине цареве упор. и преглед у приручнику коју је издао Клаус-Пете Јоне (нем. Klaus-Peter Johne).[2]
| Име | Пуно име | Време владавине | Напомене |
|---|---|---|---|
| Рани период војничких царева | |||
| Максимин Трачанин | Гај Јулије Вер Максимин | 235–238 | против Александра Севера; цезар: Максим (од 236) |
| Магно | (Гај Петроније?) Магно | 235? | Узурпатор у Горњој Панонији; Наследник: Квартин (235?) |
| Гордијан I | Марко Антоније Гордијан Семпронијан Римски Африкански | 238 | Противцар у Африци, са Гордијаном II |
| Пупијен | Марко Клодије Пупијен Максим | 238 | са Балбином, против Максимина Трачанина |
| Гордијан III | Марко Антоније Гордијан | 238–244 | 238 Цезар под Пупијеном и Балбином; Регенти: Гордијана (?, до 241), Тимеситеј (241–243) |
| Сабинијан | (Марко Азиније?) Сабинијан | 240 | Противцар у Африци |
| Филип Арабљанин | Марко Јулије Филип | 244–249 | Регент од 243. (са Гајом Јулијем Приском), од 247. са Филипом II (цезар од 244) |
| Пакатијан | Тиберије Клаудије Марин Пакатијан | 248–248/49 | Противцар у Мезији и Панонији |
| Јотапијан | Марко Ф(улвије?) Ру(ф?) Јотапијан | 248/49–249 | Противцар у Сирији и Кападокији |
| Спонзијан | непознато | ? | Противцар у Дакији (?) |
| Деције | Гај Месије Квинт Трајан Деције | 249–251 | против Филипа Арабљанина, 251 са Херенијем Етрурским (цезар од 250); Регенткиња: Етрускила (251) |
| Валенс Лицинијан | Јулије Валенс Лицинијан | 250/51 | Противцар у Риму |
| Приск | (Луције/Тит Јулије?) Приск | 250/51 | Противцар у Тракији (помоћу Книве?) |
| Требонијан Гал | Гај Вибије Требонијан Гал | 251–253 | са Хостилијаном (251, цезар од 250) и Волузијан (цезар 251) |
| Емилијан | Марко Емилије Емилијан | 253 | против Требонијана Гала |
| Валеријан | Публије Лициније Валеријан | 253–260 | против Емилијана, са Галијеном |
| Силбанак | Мар(ин?) Силбанак | 253? | Противцар у Риму (?) |
| Ураније Антонин | Луције Јулије Аурелије Сулпиције Север Ураније Антонин | 253–254 | Противцар у Сирији |
| Галијен | Публије Лициније Егнације Галијен | 253–268 | Савладар на Западу (цезар 253), 260 самостално, са Салонином (260, цезар од 258) и Маринијан (268); цезар: Валеријан II (256–258); Краљ краљева: Оденат (263–267, Исток, са Херодијаном) |
| Регалијан | Публије К(асије?) Регалијан | 260 | Противцар у Панонији и Мезији; Претходник: Ингенуо (260?) |
| Макријан | Тит Фулвије Јуније Макријан | 260–261 | Противцар на Истоку, са Квијетом (обојица помоћу Макријана Старијег и Балисте; Претходник: ?Мареад (260, Сирија, помоћу Шапура I); Наследник: Мусије Емилијан (261–262), ?Мемор (262, обојица Египтом) |
| Валенс | Валенс Солунски | 261 | Противцар у Македонији (или Грчкој?); Противцар: ?Пизон |
| Целзо | непознато | ? | наводно узурпатор у Африци |
| Требелијан | непознато | ? | наводно Узурпатор у Киликији |
| Ауреол | непознато | 268 | Узурпатор у северној Италији |
| Цареви Галског царства | |||
| Постум | Марко Касијаније Латиније Постум | 260–269 | против Галијена; наводно цезар и савладар: Постум |
| Лелијан | (Гај?) Улпије Корнелије Лелијан | 269 | Противцар у Горњој Германији |
| Марије | Марко Аурелије Марије | 269 | помоћу Викторије (?) |
| Викторин | Марко Пија(в)оније Викторин | 269–271 | gegen Марије (?); Регенткиња: Викторија (271); наводно цезар: Викторин II |
| Домицијан | непознато | 271? | против Викторина (?) |
| Тетрик I | Гај Пије Езувије Тетрик | 271–274 | против Домицијана (?, помоћу Викторије); цезар: Тетрик II (од 272/73) |
| Фаустин | непознато | 273/74 | Узурпатор у северној Галији |
| Позни период војничких царева | |||
| Клаудије Готски | Марко Аурелије (Валерије) Клаудије | 268–270 | |
| Цензорин | непознато | ? | наводно Узурпатор у Италији |
| Квинтил | Марко Аурелије Клаудије Квинтил | 270 | |
| Аурелијан | Луције Домиције Аурелијан | 270–275 | против Квинтилија, од 274. самостално; Регенткиња: Северина (?, 275) |
| Фелицисим | непознато | 271? | Узурпатор (?) у Риму |
| Септимије | непознато | 271/72 | Противцар у Далмацији |
| Урбан | непознато | 271/72 | Узурпатор у ? |
| Вабалат | Луције Јулије Аурелије Септимије Вабалат Атенодор | 272 | Противцар на Истоку, краљ краљева од 267. (од 270 номинално Аурелијанов савладар); Регенткиња: Зенобија; Претходник: ?Меоније (267); Наследник: Антиох (273, обојица Сиријом), ?Фирм (273, Египтом) |
| Тацит | Марко Клаудије Тацит | 275–276 | |
| Флоријан | Марко Аније Флоријан | 276 | |
| Проб | Марко Аурелије Проб | 276–282 | против Флоријана |
| Септимије | Луције Септимије ? | 280/81 | Узурпатор (?) у Британији |
| Прокул | непознато | 280/81 | Противцар у Доњој Германији (и Горњој Галији?), са ?Боносом |
| Сатурнин | (Гај?) Јулије Сатурнин | 281 | Противцар у Сирији (и Египту?) |
| Кар | Марко Аурелије Кар | 282–283 | против Проба (?) |
| Карин | Марко Аурелије Карин | 283–285 | 283 Савладар на Западу (цезар од 282), до 284 са Нумеријаном (Истоком, цезар од 282) и Нигринијан |
| Сабин Јулијан | Марко Аурелије Сабин Јулијан | 284–285 | Противцар у Панонији и северној Италији |
| Име | Пуно име | Време владавине | Напомене |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Andreas Alföldi: Studien zur Geschichte der Weltkrise des 3. Jahrhunderts nach Christus. Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt 1967.
- Felix Hartmann: Herrscherwechsel und Reichskrise. Untersuchungen zu den Ursachen und Konsequenzen der Herrscherwechsel im Imperium Romanum der Soldatenkaiserzeit (3. Jh. n. Chr.). 1982. ISBN 978-3-8204-6195-4.. Lang, Frankfurt/Main. .
- Klaus-Peter Johne u. a. (ed): Deleto paene imperio Romano. Transformationsprozesse des Römischen Reiches im 3. Jahrhundert und ihre Rezeption in der Neuzeit. Stuttgart. 2006. ISBN 978-3-515-08941-8. Steiner.
Sammlung aktueller Aufsätze von internationalen Fachleuten. - Klaus-Peter Johne (ed): Die Zeit der Soldatenkaiser. Berlin: Akademie Verlag. 2008. ISBN 978-3-05-004529-0.. 2 Bände.
- Michael Sommer: Die Soldatenkaiser. 2004. ISBN 978-3-534-17477-5.. Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt. (Geschichte kompakt). (Rezension)
- Karl Strobel: Das Imperium Romanum im 3. Jahrhundert. Modell einer historischen Krise?. Stuttgart. 1993. ISBN 978-3-515-05662-5.. Steiner. .
- Gerold Walser, Thomas Pekáry: Die Krise des römischen Reiches. de Gruyter, Berlin 1962.
Eine nur für Experten zu empfehlende Sammlung von Detailstudien. - Christian Witschel: Krise – Rezession – Stagnation? Der Westen des römischen Reiches im dritten Jahrhundert n. Chr. 1999. ISBN 978-3-934040-01-4. Clauss, Frankfurt/Main. .
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Миливојевић, Урош; Милојевић, Милош; Пешић, Наташа (ур.). „Постум”. Историјска библиотека.
- Миливојевић, Урош; Милојевић, Милош; Пешић, Наташа (ур.). „У цара Кара ћелава глава”. Историјска библиотека.
- Миливојевић, Урош; Милојевић, Милош; Пешић, Наташа (ур.). „А да ме види бабо!”. Историјска библиотека.