Извор странице Врање

{{друге употребе2|Врање}}
{{Град у Србији
| назив = Врање
| име генитив = Врања
| слика = Vranje collage.jpg
| опис_слике = Врање — колаж слика ([[Манастир Прохор Пчињски|Манастир Св. Прохор Пчињски]], [[Палата правде]], [[Чика Митке|Споменик ослободиоцима Врања]], [[Марково Кале (Врање)|Марково Кале]], [[Зграда старог начелства у Врању|Зграда начелства]], [[Пашин конак (Врање)|Пашин конак]], [[Саборна црква у Врању|Звоник Саборне цркве]])
| грб = Veliki grb Vranja.png
| опис_грба = Грб Врања
| градска_застава = Zastava-Vranja.png{{!}}x95px
| округ = [[Пчињски управни округ|Пчињски]]
| град = [[Град Врање|Врање]]
| становништво = 50.954
| извор_становништво = 
| година_становништво = 2022
| агломерација = 74.381
| извор_агломерација = 
| година_агломерација = 2022
| густина = 103
| надморска_висина = 487
| површина = 860
| градоначелник = Слободан Миленковић
| странка = [[Српска напредна странка|СНС]]
| поштански_код = 17500
| позивни_број = 017
| регистарска_ознака = -{VR}-
| веб-страна = {{URL|www.vranje.org.rs}}
| гшир = 42.55417
| гдуж = 21.89710
}}

'''Врање''' је [[Списак градских насеља у Србији|градско насеље]] и седиште [[Град Врање|истоимене територијалне јединице]] у [[Србија|Србији]]. Врање је административни, културни и економски центар [[Пчињски управни округ|Пчињског управног округа]] и један од највећих градова у [[Јужна Србија|јужној Србији]]. Према [[Попис становништва 2022. у Србији|попису из 2022]]. било је 50.954 становника. Налази се у северозападном делу [[Врањска котлина|Врањске котлине]] у подножју планине Пљачковице и Крстиловице. Кроз град протиче пет река. Град се налази на [[Магистрала|магистралном]] и железничком путу. На северу је од [[Ниш]]а удаљен 110 -{km}-, а од [[Београд]]а 347&nbsp;km.

Не зна се када је тачно насељен, али су подручје града насељавала [[Илири|илирска]] или [[Трачани|трачанска]] племена све док га у 1. или 2. веку п. н. е. не освајају [[Римљани]]. У 6. и 7. веку га насељавају [[Словени]], а први пут се спомиње у [[Византија|византијским]] списима [[1093]]. Неколико пута је освајан, пре него што је ушао у састав [[Великожупанска Србија|Великожупанске Србије]] [[1207]]. Врањем су владале многе српске племићке породице, све док га није покорило [[Османско царство|Турско царство]] [[1455]]. За време османске владавине Врање је имало важну улогу, јер се налазило на раскрсници важних путева, а у једном тренутку је било седиште и кадилука. Врање је ослобођено 31. јануара [[1878]]. године и постало седиште моравског среза. Град је [[1904]]. погодио земљотрес, који је доста оштетио [[инфраструктура|инфраструктуру]]. У [[Први светски рат|Првом светском рату]] га је окупирала [[Краљевина Бугарска]], да би се после завршетка рата било у саставу [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], а од [[1929]]. у оквиру [[Вардарска бановина|Вардарске бановине]]. У [[Други светски рат|Другом светском рату]] Врање је окупирала [[Бугарска]], а после ослобођења Врање постаје седиште Пчињског округа и тада почиње његов индустријски и урбанистички развој. Врање постаје текстилни, дрвни и металуршки центар у оквиру [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]].

Град је познат по музици и трубачким оркестрима, као и по делима познатог српског [[Realizam (književnost)|реалистичког]] писца [[Борисав Станковић|Борисава Станковића]]. У граду постоје многе институције и обележја са његовим именом. Врање је домаћин многим манифестацијама од којих су познатије [[Стари дани]], [[Борина недеља]] и [[Борини позоришни дани]]. Први је град на [[Балканско полуострво|Балкану]] који је [[Унеско]] прогласио [[Град музике|градом музике]]. Седиште је [[Епархија врањска|Епархије врањске]] и [[4. бригада копнене војске|4. бригаде]] [[Војска Србије|Војске Србије]].

== Географски положај ==
[[Датотека:Gradska reka.jpg|мини|лево|250п|Градска река усликана код Амама.]]
Врање је економски, политички и културни центар [[Пчињски управни округ|Пчињског округа]] кога чине општине [[Босилеград]], [[Бујановац]], [[Владичин Хан]], [[Прешево]], [[Сурдулица]], [[Трговиште (Трговиште)|Трговиште]] и град Врање. Град се налази у северозападном делу [[Врањска котлина|Врањске котлине]], на левој обали [[Јужна Морава|Јужне Мораве]]. Реку и [[град]] деле магистрални пут и железничка пруга, који на [[север]]у воде ка: [[Лесковац|Лесковцу]] (70&nbsp;km), [[Ниш]]у (110 -{km}-) и [[Београд]]у (347 -{km}-), а на [[југ]]у ка: [[Куманово|Куманову]] (56 -{km}-), [[Скопље|Скопљу]] (91 -{km}-) и [[Солун]]у (354 -{km}-).

Смештен је у подножју планине [[Пљачковица (планина)|Пљачковице]] (1231 -{m}-), Крстиловице (1154 -{m}-) и Пржара (731 -{m}-). Од границе [[Бугарска|Бугарске]] је 70 -{km}- удаљен, а од [[Северна Македонија|Северне Македоније]] 40 -{km}-.

Врање је седиште [[Епархија врањска|Епархије врањске]]. У Врању се налази седиште 4. бригаде Копнене [[Војска Србије|Војске Србије]].

=== Рељеф и геологија тла ===
Истичу се две географске целовитости: врањска потолина и [[Врањско Поморавље]]. Потолину сачињавају котлине: [[Врањска котлина|врањска]], [[бујановачка]] и [[масуричка котлина]]. Врањску котлину чине два дела: котлинско ободно побрђе наведених котлина и долински део [[Јужна Морава|Јужне Мораве]] са њеним притокама овога подручја. Врањско-бујановачка котлина чине јединствен појам „у смислу низијског котлинског простора.“ Даље [[Грделичка клисура]], стара тектонска удолина, где је Јужна Морава епигенетски усекла своју [[долина|долину]] у ствари је најизразитија планинска област у току реке Јужне Мораве.<ref name='geologija'>{{harvnb|Вукановић|1978|pp=4–5}}</ref>

Котлинску грађу јужног Поморавља чине [[алувијални седименти|алувијални]] и [[неогени седименти]] у низијском подручју, а [[кристални шкриљци]] на побрђу котлинског обода и планинском делу врањске регије. У грађи планина врањског подручја преовлађују [[гнајс]]ови, [[микшист]]и и [[филит]]и. Повремено се јављају и интеркалације [[мермер]]а. Појаву [[еруптивне стене|еруптивних стена]] прате и гнајсови и микашисти. На [[Бесна Кобила|Бесној кобили]], у пределу ушћа Бањштице у Мораву (предео Моминог камена и предео Џепске реке) јављају се [[андезит]]и, [[дацит]]и и [[риолит]]и.<ref name='geologija'/>

У врањском подручју постоје и песковите алувијалне наслаге и растресити неогени седименти. Неогене наслаге састоје се углавном од [[лапор]]а, [[пешчаре|пешчара]] и [[Конгломерат (геологија)|конгломерата]]. Од [[Владичин Хан|Владичиног Хана]] према [[Грделица (варош)|Грделици]] на левој страни Мораве, поред конгломерата јављају се и повремено [[кречњак]], пешчара и лапор.<ref name='geologija'/>

Земљишни покривач врањског подручја је разноврсних продуктивних својстава. Заступљене су две групе: агенетичке творевине и генетичке творевине. Код агенетичких творевине долазе [[скелетни систем|скелет]], скелетоидне земљишне творевине и алувијално-делувијални наноси. Код генетичких творевина заступљени су типови земљишта: [[Корисник:Ivan25/Гајњача|гајњача]] и њени варијетети, [[смоница]] и њени варијетети, [[подзол]] и трагови планинске [[Црница (педологија)|црнице]]. Генетичке творевине заузимају од 22% до 25% укупне површине врањске регије. Агенетичке творевине покривају највећи део подручја и заузимају око 75% површине врањског подручја. Гајњаче, смонице и подзол заузимају средњи висински део врањског подручја и на нагибним теренима су у стању еродираних типова. Планинске црнице заступљене су на високим теренима као и на површинама са проређеним шумама.<ref name='geologija'/><ref>{{Cite book|last=Костић|first=М.|title=Јужно Поморавље - Економско-географске одлике|edition=|publisher=[[Лесковачки зборник]] књ. 9|year=1969|id=|pages=195–202}}</ref>
{{-}}
{{панорамица|Panorama vranja.jpg|1400px|Панорама Врања}}

Овде се налази [[Железничка станица Врање]].

=== Клима ===
Поднебље Врањске [[Јужна Морава|Мораве]] има [[локална клима|локалну климу]], која се карактерише особеностима насталим формирањем између модификоване [[средоземна клима|медитеранске]] и [[умереноконтинентална клима|умерено континенталне климе]], што је произашло под утицајем [[орографија|орографије]] и пластике [[рељеф]]а. Врањска Морава има годишња доба неуједначеног трајања. По дну котлине и у регији побрђа по ивици котлине, [[пролеће]] се јавља рано и кратко траје. Због тога су позни [[мраз]]еви честа појава. [[Лето]] је топло, суво и дуго. [[Јесен]] је исто тако дуга, топла и сунчана, али сува. [[Зима]] је у [[Врањска котлина|Врањској котлини]] краткотрајна и врло блага с незнатним снежним покривачем. С друге стране ободно побрђе и планински регион, обилују [[снијег|снежним]] покривачем.<ref>{{Cite book|last=Трифуновски|first=Ј. Ф.|title=Врањска котлина, књ. 1|edition=|publisher=|year=|pages=11}}</ref><ref>{{Cite book|last=Костић|first=О.|title=Грделичка клисура и Врањска котлина. Географија, ерозија и шумска привреда|edition=|publisher=|year=|id=|pages=45}}</ref><ref>{{Cite book|last=Костић|first=М.|title=Врањско-Бујановачка котлина, књ. 4|edition=|publisher=[[Врањски гласник]]|year=1968|id=|pages=185–186}}</ref>

Град се налази на 480 m надморске висине и има средњу јануарску температуру 3&nbsp;°C, а средњу јулску температуру од 22,0&nbsp;°C апсолутним максимумом од 38,3&nbsp;°C, па због тога Врање са приградским насељима има умерено континенталну климу.<ref>{{Cite book|last=Трифуновски|first=Ј. Ф.| title=Врање. Годишен зборник на Филозовскитот факултет на Универзитетот во Скопје, кн. 7.|edition =|publisher=|year=1954|id=|page=123}}</ref>
{{Клима_града 
| Град_генитив=Врања
| Извор=[http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=13489 Републички хидрометеоролошки завод Србије] за период (1961—1990)
| Јан_ср= | Јан_ср_пад=41.4
| Феб_ср= | Феб_ср_пад=43.4
| Мар_ср= | Мар_ср_пад=46.0
| Апр_ср= | Апр_ср_пад=51.7
| Мај_ср= | Мај_ср_пад=65.0
| Јун_ср= | Јун_ср_пад=70.9 	
| Јул_ср= | Јул_ср_пад=50.4
| Авг_ср= | Авг_ср_пад=38.7
| Сеп_ср= | Сеп_ср_пад=45.4
| Окт_ср= | Окт_ср_пад=46.2
| Нов_ср= | Нов_ср_пад=62.9
| Дец_ср= | Дец_ср_пад=52.0
| Год_ср= | Год_ср_пад=614.0
| Јан_ср_мин=-3.9 | Јан_ср_макс=3.0
| Феб_ср_мин=-1.8 | Феб_ср_макс=6.2
| Мар_ср_мин=1.3  | Мар_ср_макс=11.3
| Апр_ср_мин=5.4  | Апр_ср_макс=16.7
| Мај_ср_мин=9.6  | Мај_ср_макс=21.6
| Јун_ср_мин=12.6 | Јун_ср_макс=24.8
| Јул_ср_мин=13.9 | Јул_ср_макс=27.3
| Авг_ср_мин=13.8 | Авг_ср_макс=27.6
| Сеп_ср_мин=10.5 | Сеп_ср_макс=24.0
| Окт_ср_мин=6.0  | Окт_ср_макс=18.0
| Нов_ср_мин=1.8  | Нов_ср_макс=10.6
| Дец_ср_мин=-2.2 | Дец_ср_макс=4.6
| Год_ср_мин=5.6  | Год_ср_макс=16.3
| Јан_а_макс=16.1
| Феб_а_макс=21.7 	  
| Мар_а_макс=26.0    
| Апр_а_макс=31.5     
| Мај_а_макс=32.4    
| Јун_а_макс=37.0     
| Јул_а_макс=39.7    
| Авг_а_макс=38.0    
| Сеп_а_макс=35.6    
| Окт_а_макс=30.6  
| Нов_а_макс=25.0    
| Дец_а_макс=16.0     
| Год_а_макс=39.7    
| Јан_а_мин=-25.0
| Феб_а_мин=-22.0
| Мар_а_мин=-13.0
| Апр_а_мин=-4.3  
| Мај_а_мин=0.0
| Јун_а_мин=2.3
| Јул_а_мин=5.0  
| Авг_а_мин=4.5 
| Сеп_а_мин=-2.4    
| Окт_а_мин=-7.0
| Нов_а_мин=-12.6
| Дец_а_мин=-17.7
| Год_а_мин=-25.0
}}
{{Climate chart|Врање
|- 4|3|41
|- 2|6|43
|1|11|46
|5|17|52
|10|22|65
|13|25|71
|14|27|50
|14|28|39
|11|24|45
|6|18|46
|2|11|63
|- 2|5|52
|float=left
|clear=both
}}

== Историја ==
{{Главни|Историја Врања}}
Нема поузданих података када и где је формирано насеље и на чијим темељима је изникао град Врање. Претпоставља се да се то догодило у време Траколира ([[Римљани|Римљана]]), [[Византија|Византије]], [[Грци|Грка]] или [[Словени|Словена]] који су ове просторе насељавали у [[6. век|VI]] и [[7. век|7. веку]]. Међутим, једно је сасвим јасно: ово је изузетно важно геостратешко подручје на коме су се од памтивека укрштавали каравански путеви. Тако да је најлакши пут ка једноме и ка другоме, освајаче водио пут преко врањског Поморавља.

Први писани траг о Врању оставила нам је [[Ана Комнина]], византијска принцеза, још у [[11. век]]у, пишући о владавини свога оца цара Алексија Комнина. Она у књизи „Алексијада“ каже да је [[Великожупанска Србија|српски]] велики жупан [[Вукан I (велики жупан)|Вукан]] током [[1093]]. године у свом освајачком походу стигао до Врања и освојио га, али накратко пошто се пред моћнијом Византијом морао повући.{{sfn|Крекић|1966|p=388}}

Она то описује овако:
{{цитат|На то се Вукан осмели и, како није преостало никога да му се супротстави, поче да пљачка суседне градове и земље. И околину Скопља потпуно опустоши, а делом и попали. Али не само то, него, заузевши Полов и стигавши до Врања, уништи и опустоши све и одвуче отуда много плена па се врати у своју земљу.|Ана Комнина}}

Други пут [[1183]]. године, Врање је од Византије привремено преотео српски велики жупан [[Стефан Немања]] и припојио га средњовековној српској држави. Ипак, у саставу српске државе Врање је дефинитивно ушло [[1207]]. године када га је освојио [[Стефан Првовенчани]].

Интересантно је напоменути да је приликом распада српске средњовековне државе, Врање постало самостална област под управом [[угљеша Влатковић|кесара Угљеше]], „Господара Врања, Прешева и Куманова“. Ова самостална област нестала је после [[Косовска битка|Косовске битке]], када је Врање ушло у састав државе деспота [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]].
[[Датотека:Borba za vranje-sr.svg|мини|десно|250п|[[Ослобођење Врања 1878. године|Ослобођење Врања од Турака]]]]
Распадом српске средњовековне државе, Турци су Врање освојили [[14. јун]]а [[1455]]. године, и држали га у својим рукама све до [[31. јануар]]а [[1878]]. године, на светог Антанаса, када је варош ослободила српска војска под командом генерала [[Јован Белимарковић|Јована Белимарковића]]. Врање је под [[Османско царство|турском]] влашћу било 422. година. Врање је под турском влашћу имао важан положај, што је привукло многе богате Турке да се населе у град и изграде џамије, конаке и хамам. Врањски трговци су у овом периоду су знали арапски и турски језик и путовали преко границе да тргују.<ref name="vranjesanu">[http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2009/0350-08610901051Z.pdf Књижевно дело Боре Станковића и Врање:
идентитетске стратегије, дискурси и праксе Сања Златановић, Етнографски институт [[Српска академија наука и уметности|САНУ]], [[Београд]]]</ref> Град је у [[Кнежевина Србија|Кнежевини Србији]] дочекало слободу са нешто више од 8.000 становника.

У почетку 20. века, Врање је имало око 12.000 становника. Као погранични град Кнежевине/Краљевине Србије, служио је као полазно место за четнике (комите) у [[Стара Србија|Стару Србију]]. У то време у граду се налазио и конзулат Османског царства.

У [[Балкански ратови|Балканским]] и два светска рата, Врање и овај крај су поново били на мети освајача. У [[Први балкански рат|Првом балканском рату]] [[1912]]. године операцијама против Турака, одавде су лично командовали краљ [[Петар I Карађорђевић]], председник владе [[Никола Пашић]] са више министара и генералштаб са начелником штаба Врховне команде војводом [[Радомир Путник|Радомиром Путником]].

Но, ови простори су, посебно у новој историји, били честа мета бугарских освајача који су овде починили нечувене злочине. У Првом светском рату [[Краљевина Бугарска|Бугари]] су окупирали Врање 16/17. октобра [[1915]]. године. Слобода је плаћена са 514 живота на фронту и 335 недужно стрељаних.

У [[Други светски рат|Другом светском рату]] [[Нацистичка Њемачка|Немци]] су у овај град ушли [[9. април]]а [[1941]]. године, да би га [[22. април]]а предали у руке бугарским [[фашизам|фашистима]]. Они су у Врању, за четири године, направили права зверства - [[стрељање|стрељали]] су око 700, а интернирали 4.000 родољуба. У борбама је учествовало око 12.000 бораца, од којих 956 није дочекало слободу [[7. септембар|7. септембра]] [[1944]]. године.

== Настанак имена града Врања ==
Име града Врања настало је у давној прошлости, мада је кроз историју (нарочито после ослобођења од [[Турци|Турака]]) долазило до забуна и нејасноћа око назива Врања. Постоје и тврдње да је Врање кроз историју имало и више других имена. Врањанци су у номинативу увек изговарали Врање, и под овим именом јавља се у време [[Стефан Дечански|Стефана Дечанског]]. Ово име се односило само на насељено место, док се овдашња средњовековна жупа звала Врања. То је уносило забуну, нарочито у другој половини [[19. век]]а, када су се за град Врање (тадашње вароши) почели да интересују многи [[Научник|научници]]. Испало је да се Врање у то време и званично звало Врања. Осим овога у средњовековним даровним повељама и другим документима Врање је помињано као Врања, Вранија, Враниа, Врајна, Виран и Виранја. Како ће га звати, зависило је и од тога ко је и на којем језику писао. „Да би забуна била већа, јавиле су се и легенде, по којима се Врање звало Врана, Голубиње, Голубићевац” каже Миодраг Пешић у својој књизи „Врање“.<ref>Врање / Миодраг Пешић . – Врање, 1975.</ref>

А Татомир Вукановић каже: „Прави народни облик од старине гласи Врање.“ Он такође каже: „Стефан Немања је заузео од Византинаца Врање.“ У историјским књигама се каже да је Немања заузео: „[[Липљан]] и Моравоу и глаголјеми Врани.”<ref name='geologija'/> При том, слависта Б. Даничић означава Врани као жупу, крајину. Вукановић каже да постоје и друге претпоставке које објашњавају настанак имена града, али да оне нису баш најубедљивије, као што су: ворн — варн, што значи „јама”, односно „рупа”, или гавран, вран, и многе друге М.Ђ. Милићевић записао је да је после ослобођења од Турака [[1878]]. године, ова варош званично прозвана Врања (номинатив), иако су људи овде и даље изговарали само Врање. Нејасно је само то, да ли је Врање добило име од [[Трачани|Трачана]], [[Римљани|Римљана]], [[Словени|Словена]] или [[Грци|Грка]]. Корен речи Врања „вр” и основа „врањ” могу се наћи и код [[Римљани|Римљана]], и код [[Словени|Словена]], и код [[Грци|Грка]]. Писац [[Борисав Станковић|Бора Станковић]], иако је живео крајем [[19. век|XIX]] и почетком [[20. век]]а, писао је: Врање.

Ова грешка касније је исправљена, тако да је Врање остало Врање, а за то највећу заслугу има др [[Јован Хаџи-Васиљевић]].

== Демографија ==
У насељу Врање живи 42.153 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,8 година (35,0 код мушкараца и 36,6 код жена). У насељу има 17.196 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,20.

Већина становника говори посебним дијалектом српског језика, који је био изложен значајном утицају бугарског и македонског језика, а истовремено садржи своје јединствене особине. Већина осталих говорника српског језика разуме врањски дијалект са великом потешкоћом или га уопште не разуме.
Ово насеље је у значајној већини насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

{| style="width:45%; background:none;"
|-
| style="width:50%; vertical-align:top; border:0 solid gray;"|
{{Линијски дијаграм
| боја_позадине = white
| ширина = 300
| висина = 250
| падинг_лево = 70
| падинг_десно = 25
| падинг_горе = 10
| падинг_доле = 20
| број_серије = 3
| бр_x-вредности = 9 
| ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | ознака_x9 = 2022
| y_макс = 58000
| y_мин = 0
| скала = да
| S02V01 = 11252 | S02V02 = 13465 | S02V03 = 17999 | S02V04 = 28613 | S02V05 = 44094 | S02V06 = 51818 | S02V07 = 55052 | S02V08 = 55138 | S02V09 = 50954
| назнаке = да
}}
|  style="width:50%;"|
{{Попис
| извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref>
| п1948=11252
| п1953=13465
| п1961=17999
| п1971=28613
| п1981=44094
| п1991=51818
| п1991н=51215
| п2002с=56458
| п2002=55052
| п2011=55138
| п2022=50954
}}
|}

{{bar box
|float=center
|title=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011]].<ref>[http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf Етничка структура након пописа 2011.]</ref>
|titlebar=#AAF
|width=300px
|bars=
{{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|50562|91.70}}
{{Врста са постотком|[[Роми]]|red|2750|4.99}}
{{Врста са постотком|[[Бугари]]|green|458|0.83}}
{{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|magenta|214|0.39}}
{{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|navy|45|0.08}}
{{Врста са постотком|[[Горанци]]|pink|43|0.08}}
{{Врста са постотком|[[Хрвати]]|orange|27|0.05}}
{{Врста са постотком|[[Југословени]]|blue|15|0.03}}
{{Врста са постотком|[[Муслимани (народ)|Муслимани]]|black|15|0.03}}
{{Врста са постотком|[[Албанци]]|gray|11|0.02}}
{{Врста са постотком|[[Словаци]]|cyan|7|0.01}}
{{Врста са постотком|[[Словенци]]|silver|6|0.01}}
{{Врста са постотком|[[Мађари]]|green|5|0.01}}
{{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|red|4|0.01}}
{{Врста са постотком|[[Буњевци]]|pink|1|0.00}}
{{Врста са постотком|[[Немци]]|black|1|0.00}}
{{Врста са постотком|[[Панонски Русини|Русини]]|gray|1|0.00}}
{{Врста са постотком|[[Румуни]]|orange|1|0.00}}
{{Врста са постотком|[[Украјинци]]|yellow|1|0.00}}
{{Врста са постотком|остали|purple|37|0.07}}
{{Врста са постотком|Регионална припадност|cyan|7|0.01}}
{{Врста са постотком|неизјашњени|black|610|1.10}}
{{Врста са постотком|непознато|silver|356|0.64}}
|caption='''укупно''': 55.138
}}

{{Графикон пирамида
| извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref>
| ширина=300px
| наслов=
| позадина=#eee
| лево2=м
| десно2=ж
| шипке лево десно=
{{Врста лево десно|?|gray|126|4.55|5.34|148}}
{{Врста лево десно|80+|gray|174|6.28|12.24|339}}
{{Врста лево десно|75-79|gray|354|12.78|20.19|559}}
{{Врста лево десно|70-74|gray|594|21.45|30.02|831}}
{{Врста лево десно|65-69|gray|1086|39.23|44.40|1229}}
{{Врста лево десно|60-64|gray|1245|44.97|48.44|1341}}
{{Врста лево десно|55-59|gray|1401|50.61|52.56|1455}}
{{Врста лево десно|50-54|gray|2108|76.15|74.49|2062}}
{{Врста лево десно|45-49|gray|2307|83.34|81.71|2262}}
{{Врста лево десно|40-44|gray|1991|71.92|76.30|2112}}
{{Врста лево десно|35-39|gray|1980|71.53|73.33|2030}}
{{Врста лево десно|30-34|gray|2042|73.77|75.07|2078}}
{{Врста лево десно|25-29|gray|2111|76.26|77.42|2143}}
{{Врста лево десно|20-24|gray|2118|76.51|78.72|2179}}
{{Врста лево десно|15-19|gray|2134|77.09|73.69|2040}}
{{Врста лево десно|10-14|gray|1982|71.60|66.94|1853}}
{{Врста лево десно|5-9|gray|1808|65.31|60.83|1684}}
{{Врста лево десно|0-4|gray|1642|59.32|54.33|1504}}
| просекм=35.0
| просекж=36.6
}}

{{ДомаћинстваНасељаСрбија|2934|3510|5098|8269|12256|14516|17196|2135|3707|3562|5385|1589|575|173|45|16|9|3.20}}

{{БракНасељаСрбија|21771|6124|14497|738|371|41|22808|4880|14636|2431|814|47}}

{{ЗанимањаНасељаСрбија|11280|248|1|88|4522|160|618|1239|299|791|9575|141|-|15|4554|29|93|970|212|154|20855|389|1|103|9076|189|711|2209|511|945|135|204|969|510|436|289|-|2|769|180|191|379|738|1299|155|-|1|464|315|395|1348|1248|1735|444|-|3|1233}}

== Градска насеља ==
[[Датотека:Teritorijalna organizacija Vranja.svg|мини|десно|250п|Територијална организација Врања]]
Врање чине 17 насеља и то су:
# Шапранце
# Доње Врање
# Оџинка
# Рашка
# Ледене Стене
# Чешаљ
[[Датотека:Gradski prevoz vranje.png|мини|десно|250п|Градски превоз на територији Врања.]]
# Текија
# Собина
# Горња Чаршија
# Тулбе
# Доњи Асамбаир
# Горњи Асамбаир
# Огледна станица
# Палестина
# Панађуриште
# Рудина
# Ћошка
# Два бреста
# Дедиње

== Привреда ==
[[Датотека:Logo simpo.jpg|мини|десно|150п|Компанија Симпо је један од симбола врањске индустрије.]]
[[Датотека:Monopol_Vranje.jpg|мини|десно|150п|Дуванска индустрија Врање.]]
Врање се налази на југу Србије, на [[Коридор 10|Коридору 10]] у близини границе са [[Северна Македонија|Северном Македонијом]] и [[Бугарска|Бугарском]]. Удаљеност од међународне луке [[Солун]] износи 285&nbsp;km, од међународног аеродрома у [[Скопље|Скопљу]] 90&nbsp;km и [[Ниш]]у 120&nbsp;km (директан приступ преко [[Европски пут Е70|ауто-пута Е75]]). Захваљујући одличним транспортним конекцијама, из Врања се лако може приступити тржиштима [[Југоисточна Европа|југоисточне Европе]] ([[Централноевропски уговор о слободној трговини|ЦЕФТА]]) и [[Европска унија|Европске уније]], уз све царинске олакшице које Србија има у трговини са овим земљама. Врање има дугу традицију у индустријској производњи, трговини и [[туризам|туризму]], и богато је природним ресурсима, као што су [[шума|шуме]] и [[геотермални извори]].<ref name="siepa1">{{cite web|author= |url=http://www.siepa.gov.rs/files/pdf/Vranje.pdf |title=Агенција за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије (СИЕПА) - Град Врање |date= |website= |publisher= |access-date=5. 5. 2013}} {{Wayback|url=http://www.siepa.gov.rs/files/pdf/Vranje.pdf |date=20151005003720 }}</ref>

До половине [[20. век]]а Врање је било [[занат]]лијска варош. Били су заступљени следећи занати: [[мутавџија|мутавџијски]], [[воденичар]]ски, [[асуфијски занат]] и [[фијакерски занат]]. Са почетком [[industrijalizacija|индустријализације]] 60-их година многи од ових заната су нестали.<ref name="grad vranje">http://www.gradvranje.com/index_files/privreda.html {{Wayback|url=http://www.gradvranje.com/index_files/privreda.html |date=20090402133321 }} Привреда града Врања</ref> Тих година отворене су неколико фабрика:[[Дуванска индустрија Врање]] (ДИВ), [[Simpo|СИМПО]], [[Фабрика обуће Коштана]], Памучни комбинат [[Јумко]], индустрија техничке робе [[Алфа Плам]], СЗП Заваривач Врање. Са отварањем нових фабрика растао је и број запослених. Године [[1961]]. године било је 1 525 запослених, [[1971]]. године 4 374 запослених, а [[1998]]. године укупно има 32 758 од којих су 28 347 били у привреди, а 4 411. ван ње.<ref name="grad vranje"/>

После [[Демонстрације 5. октобра 2000.|5. октобра 2000.]] број запослених је почео да пада, због затварања многих фабричких гиганта попут ''Јумка'' или ''Коштане''. Запослених је [[2010]]. године било 18 958, а незапослених 7 559, док у целом [[Град Врање|Граду Врању]] има 59 278 радно способних људи. У Врању су најзаступљеније следеће делатности [[дрвна индустрија]], [[индустрија одеће]], [[индустрија обуће|обуће]] и [[индустрија намештаја|намештаја]], [[индустрија храна|хране]] и [[индустрија пића|пића]]. Затим [[пољопривреда]], [[текстилна индустрија]], [[хемијска индустрија]], [[грађевинска индустрија]], [[индустрија машина и опреме]] и пословне услуге.<ref name="siepa">[http://serbia-locations.rs/municipalities-srb/municipality.php?ID=177 Агенција за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије (СИЕПА)]</ref> У Врању послује преко 2.500 предузећа. Потенцијалним инвеститорима стоји на располагању неколико индустријских зона, које су регулисане планским документима и опремљене инфраструктуром. Међу инвеститорима који су већ ту и уживају у повољном пословном окружењу овог града су [[Бритиш Американ тобако]], [[Симпо]], [[Санч]], [[Младеновић Д. О. О]], [[Кенда Фарбен]], [[Дени Стајл]], [[ОМВ]] и [[Хеленик Петролеум]].<ref name="siepa1"/>

Град је [[2010]]. године донео „Стратегију одрживог развоја града Врања од [[2010]]. до [[2019]]. године,“ која се заснива на остваривање циљева искључиво кроз транспарентно и одговорно пословање и партнерски однос са привредом и грађанима.<ref name="siepa1"/>

== Култура и културне институције ==

У оквиру градске управе Секретаријат за образовање, културу, спорт, омладину и информисање задужен је за област културе. Врање има и Стратегију о социјалном и економском развоју града, као и Стратегију о младима у којима је пажња посвећена и културној области. Приоритети за развој културе су: Неговање традиције и заштита културне баштине, опремање установа културе и културни туризам<ref name="kulturasajt"/>

Од укупног [[градски буџет|градског буџета]] у [[2009]]. години за културу је издвојено 7,41%, у [[2008]]. години издвојено је 6,91%, а [[2007]]. године 5,41%. Локални медији броје три радио-станице: [[OK radio|ОК радио]], [[Радио Фокус плус]], [[Радио Искон]], две телевизије: [[Независна телевизија „ТВ 017“]], [[РТВ Врање]] и два листа: [[Врањске|Врањске новине]], [[Слободна реч]] и новинска агенција [[Врање прес]].<ref name="kulturasajt"/>

Из буџета града Врања финансира се шест установа културе у домену [[плата]] запослених, сталних трошкова, програма у оквиру основних делатности, текућих поправки и одржавања опреме. То су [[Народни музеј у Врању|Народни музеј]] основан [[1960]]. године, професионално [[Позориште Бора Станковић|Позориште „Бора Станковић“]], [[Јавна библиотека „Бора Станковић“ Врање|Библиотека „Бора Станковић“]], [[Историјски архив „31. јануар“ Врање|Архив "31. јануар“]], [[Narodni univerzitet u Vranju|Народни универзитет]] и [[Омладински савез града Врања|Омладински савез]]. „[[Школа анимираног филма Врање|Школа анимираног филма]]“ (ШАФ) основана је у [[март]]у [[1987]]. године на темељима Клуба љубитеља филмске уметности. ШАФ иза себе има више од 160 наслова и иницијатор је оснивања првог српског музеја анимације у Врању.<ref name="kulturasajt">{{cite web|author= |url=https://web.archive.org/web/20130203105208/http://www.zaprokul.org.rs/lkp/vranje/home.html |title=Завод за проучавање културног развитка |date= |website= |publisher= |access-date=5. 5. 2013}}</ref>

=== Манифестације ===
Сваке године у Врању се одржава велики број манифестација. Календарски, прва од њих је "Светосавска недеља", која се од [[1991]]. године одржава сваке године у периоду од 21-27. јануара. "Светосавска недеља" је културно-просветно-духовна манифестација. Град Врање је први град у Србији који се на овај начин, после више деценија, вратио обележавању и прослави Дана Светог Саве. Цела недеља обилује разноврсним садржајима, а завршава се Светосавским балом, током кога се уручују награде најбољим установама и појединцима у области образовно-васпитног рада за претходну годину. Једна од важнијих манифестација је традиционална књижевна манифестација „[[Борина недеља]]“, која се одржава сваке године, почев од [[1967]]. г., увек од 23. до 29. марта, последње две деценије у организацији [[Књижевна заједница „Борисав Станковић“|Књижевне заједнице „Борисав Станковић“]], која је установила и додељује награду за најбољу књигу прозе објављену у претходној години, потом „[[Борини позоришни дани]]“, који представљају једну од најважнијих културних манифестација у Врању. Одржавају се од [[1979]]. године последње недеље октобра, на којима се приказују најбоље представе претходне сезоне. Постоје и „Стари Дани“, раније под називом „Дани Врања“, културно-забавна манифестација која се одржава сваке године крајем лета у периоду од августа до септембра у организацији града Врања, такође и Етно сајам основан [[2000]]. године који успоставља научно-стручне столове, из области очувања животне средине, етно марке, уметничке изложбе, концерте, излете, промотивне продаје занатских производа, као и дегустацију здраве еколошке хране. Од [[1967]]. године, сваке године, последње недеље марта, одржава се<ref name="kulturasajt"/><ref>{{cite web |title=Počinje manifestacija "Dani Vranja" |url=https://www.juznasrbija.info/lat/turizam/pocinje-manifestacija-dani-vranja.html |website=juznasrbija.info |accessdate=5. 2. 2020}}</ref>

Посебно треба споменути „Међународну радионицу анимираног филма“ која се одржава од [[1997]]. године у организацији ШАФ-а - Школе анимираног филма, најстарије такве институције у Србији. Од ликовних се издвајају „Новогодишњи ликовни салон“ одржава се традиционално у галерији Народног музеја у Врању од [[1997]]. у току новогодишњих празника, као и „Ликовна колонија Врање“ у организацији Народног универзитета у Врању. Од музичких манифестација најважнија је „Мај месец музике“ у организацији музичке школе „Стеван Мокрањац“ из Врању, као и „Меморијал Бакије Бакића.“<ref name="kulturasajt"/>

Oд [[2019]]. године у Врању се одржава манифестација ''Врањска градска песма''. Повод је био 50 година од смрти [[Стана Аврамовић Караминга|Стане Аврамовић Караминге]], чувена врањанске певачице, која је прославила ову песму.<ref name="rtv-vranje.rs">{{cite web |title=Врањска градска песма у част Стане Караминге |url=http://www.rtv-vranje.rs/index.php/home/ul-ur/item/20220-vranjska-gradska-pesma-u-cast-stane-karinge.html |website=rtv-vranje.rs |accessdate=17. 5. 2019 |archive-date=17. 05. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190517092012/http://www.rtv-vranje.rs/index.php/home/ul-ur/item/20220-vranjska-gradska-pesma-u-cast-stane-karinge.html |url-status= }}</ref> [[Врањска градска песма]] је традиционална градска песма која је настала и која се пева у Врању од друге половине 19. века до данас. Од 2012. године Врањска градска песма се налази на [[Списак елемената нематеријалног културног наслеђа Србије|листи нематеријалног културног наслеђа Србије]].<ref name="нкнс">{{cite web |title=Врањска градска песма |url=http://nkns.rs/cyr/popis-nkns/vranjska-gradska-pesma |website=nkns.rs |accessdate=17. 5. 2019}}</ref>

=== Културно-историјски споменици ===
[[Датотека:Markovo_Kale_interior_view.JPG|мини|десно|Марково кале]]
[[Датотека:Beli_most.JPG|мини|Бели мост — Мост љубави]]
[[Датотека:Kuca Bore.JPG|мини|Кућа Боре Станковића]]
{{main|Списак зграда и споменика у Врању}}

Врање има бројне споменике које се сврставају по периоду настанка у три целине. Најзначајнији споменици [[средњи вијек|средњег века]] су старо [[Византија|византијско]] [[тврђава|утврђење]] [[Марково Кале (Врање)|Марково Кале]] које је постојало још у време цара [[Јустинијан I|Јустинијана]] и [[Крстата џамија]], која је за време владавине [[Османско царство|Османлија]] претворена у [[Џамија|џамију]], а после ослобођења од Турака опет у цркву. Зграде које су Турци саградили јесу [[Стари амам у Врању|Амам]], старо турско купатило саграђено око [[1690]]. године, зграде [[Пашин конак (Врање)|Пашиног конака]] (налази се у салемлуку [[Народни музеј у Врању|Народног музеја]]) саграђене [[1765]]. године и симбол Врања - [[Бели мост]] саграђен [[1844]]. године. После ослобођења од Турака изграђене су многе зграде и споменици. Најпознатије зграде пре Другог светског рата су: [[Зграда Начелства округа Врањског]] (грађена 1905—1907) и Дом Војске саграђен [[1932]]. године. Важна просторно културна целина је [[Комплекс Баба Златине улице|баба Златина улица]]. Налази се у некадашњем српском делу врањске чаршије. Име је добила по баки Боре Станковића. У улици се налази музеј кућа Боре Станковића, која је део Народног музеја у Врању. Већина споменика појединаца се налази у градском парку међу којима су споменик [[Борисав Станковић|Борисаву Станковићу]], [[Ђорђе Тасић|Ђорђу Тасићу]], [[Јустин Поповић|Јустину Поповићу]] и други.

=== Образовне институције ===
Последњих година много се више пажње обраћа на образовање у Врању. На територији града Врање [[2008]]. године регистровано је 10.382 ученика који су похађали основну школу и 4.948 који су похађали средњу школу. Поред редовних школа постоји и две школе са двојним образовањем, а то су [[музичка школа]] „Стеван Мокрањац“ и Школа за основно и средње образовање „Вуле Антић“.<ref name="obrazovanje">{{cite web|author= |url=http://www.vranje.org.rs/ogradu.php?id=109&oblast=lkvranja |title=Званични сајт града Врања |date= |website= |publisher= |access-date=5. 5. 2013}}</ref>

Поред основних и средњих школа постоји једна виша школа и три [[факултет]]а. Техничка-технолошка (основана [[1974]]. године као виша школа за образовање металске струке) [[2008]]. године имала је 354 [[студент]]а, а има три смера: шумарски (обрада дрвета), машински (производно машинство) и технолошки (обућарски) смерови. После дипломирања студенти добијају звања инжењера шумарства, технологије и машинства.<ref name="obrazovanje"/>

==== Основне школе ====
[[Датотека:Dositej obradovic.jpg|мини|250п|ОШ Доситеј Обрадовић у Врању]]
# Доситеј Обрадовић
# Вук Караџић
# Јован Јовановић Змај
# Радоје Домановић
# Бранко Радичевић
# Светозар Марковић
# Школа за основно и средње образовање „Вуле Антић“
# [[Основна школа "Бора Станковић" Тибужде|Бора Станковић Тибужде]]
# [[Основна школа "Бранислав Нушић" Ратаје|Бранислав Нушић Ратаје]]
# [[ОШ „1. мај“ Вртогош|1. мај Вртогош]]
# [[Основна школа "Предраг Девеџић" Врањска Бања|Предраг Девеџић Врањска Бања]]
# Краљ Петар Први Ослободилац Корбевац
# 20. октобар Власе
# [[Музичка школа Стеван Мокрањац Врање|Музичка школа „Стеван Мокрањац“]]
# Школа за основно образовање одраслих

==== Средње школе ====
# [[Гимназија „Бора Станковић“ Врање|Гимназија „Бора Станковић“]]
# Медицинска школа „[[Изабел Хатон|Др Изабел Хатон]]“
# Техничка школа
# Хемијско-технолошка школа
# [[Пољопривредна школа Врање|Пољопривредно-ветеринарска школа „Стеван Синђелић“]]
# Економско-трговинска школа
# [[Музичка школа Стеван Мокрањац Врање|Средња музичка школа „Стеван Мокрањац“]]
# ШОСО „Вуле Антић“

=== Празници, слава и ходочашћа ===
* 31. јануар - Дан ослобођења Врања [[1878]]. године
* 7. септембар - Дан ослобођења Врања [[1944]]. године, дан када су јединице НОВ-а ушле у град, који је већ био напуштен од стране Бугара
* [[Духови (празник)|Духови]] - Слава града
* [[Велики петак]] - Ходочашће у цркву Свете Петке ([[Крстата џамија]])
* [[Велика Госпојина]] - Ходочашће у цркву Успења Пресвете Богородице у Собини

=== Симбол Врања ===
[[Датотека:Zuto-cvece.jpg|мини|лево|155п|Жуто цвеће је симболичан назив за Врање]]
Симбол Врања је жуто цвеће, а жута боја је традиционална боја Врања. Тако на пример многи спортски клубови у Врању имају жуте дресове ([[КК Југ]], [[ФК Динамо Врање]]). Назив је настао крајем Првог светског рата, током проласка француске војске кроз Врање.
{{Цитат|Један од француских војника је баки која је уређивала башту наздравио са:
* Бонжур ''({{јез-фр|Bon jour}})'' 
* Добар дан.

Бака која је разумела да је војник рекао ''божур'' је одговорила:
* Није то сине, [[божур]], то је жуто цвеће!}}

=== Музика врањског краја ===
[[Датотека:Bakic.JPG|мини|десно|Споменик Бакији Бакићу у Горњој чаршији]]
Врањски мелос надалеко је познат. Њега је у Београд путем својих драма, а нарочито своје „Коштане“ и путем романа „Нечиста крв“, однео познати Врањанац [[Борисав Станковић]]. Наиме драма „Коштана“ је драма са певањем, а њени најзанимљивији делови обилују песмом (сцена Миткета и Коштане). Музика је веома живописна и весела. Треба издвојити посебну игру која се игра у овим крајевима под називом [[чочек]]. Наравно најпознатији је '''врањски чочек'''. Сем ове игре постоји веома пуно песама, најчешће са љубавним и трагичним садржајем. Неке од ових песма су нашле своје место и у [[Стеван Стојановић Мокрањац|Мокрањчевим]] „Руковетима“.

Врањске песме су певали многи, од [[Василија Радојчић|Василије Радојчић]] до [[Светлана Ражнатовић|Светлане Ражнатовић]], а само се на њима прославио Врањанац [[Станиша Стошић]]. Сем ових мелодија, трубачки оркестри су специфичност Врања. У самом граду (нарочито у Горњој чаршији) и оближњем селу Павловац постоји на десетине трубачких оркестара. Неколико њих освајало је бројне награде на Сабору трубача у [[Гуча|Гучи]]. Најпознатији међу њима је био оркестар [[Бакија Бакић|Бакије Бакића]]. Данас оркестар Ненада Младеновића наставља традицију Бакијиног оркестра. [[Милан Младеновић (трубач)|Милан Младеновић]], трубач из оркестра, освојио је прву трубу на Сабору трубача у Гучи [[2007]]. године, а сам оркестар је проглашен најбољим.

=== Врањски обичаји и веровања ===
{{main|Врањски обичаји и веровања}}
Врањски обичаји и веровања су везани за обичаје градског и сеоског становништва у период пре и после [[Ослобођење Врања|ослобођења Врањског краја]] од Отоманског царства. Већина тих обичаја се временом мењала и губила, а неки од њих су се сачували и до данас. Практиковали су се код свих слојева друштва, [[вера|вероисповести]] и [[етничка група|етничке припадности]].

Постојали су обичаји о рођењу, свадбени обичаји, како код градског тако и код сеоског становништва врањског краја. Код сеоског становништва јављала се и појава [[снохачење|снохочења]], која је до [[Други светски рат|Другог светског рата]] у потпуности била искорењена. Постојао је низ обичаја приликом смрти неке особе, као и низ обичаја приликом сахране и годишњице смрти. Доста обичаја је било и приликом празника као што су [[Ђурђевдан]], [[слава|крсна слава]] и [[Божић]]. Постојао је и обичај по имену [[прочка]], који је карактеристичан за [[југ|јужну]] [[Србија|Србију]] и данашњу [[Северна Македонија|Северну Македонију]], а исто тако и за бугарски народ.

За проучавање обичаја врањског краја врло су битни [[Јован Хаџи-Васиљевић]] и [[Борисав Станковић]]. Радови Јована Хаџи-Васиљевића, који су засновани на теренским истраживања, су незаобилазан извор приликом проучавања [[Срби|Срба]] од ослобођења, па све до [[Балкански ратови|балканских ратова]]. Садржина књижевног дела Борисава Станковића, у многим [[етнографија|етнографским]] и [[фолклор]]истичким радовима идентификује се као неоспорена Врањска традиција тј. реалан опис живота и обичаја у Врању. Сања Златановић, истраживач сарадник [[Етнографски институт САНУ|Етнографског института САНУ]], сматра да дела Борисава Станковића играју кључну улогу у томе како Врањанци конструишу свој идентитет. Она наводи: „Међутим, оно што се у Бориним делима представља уметничку транспозицију стварности доживљава се као права старина.“

=== Храна и пиће ===
Има веома добрих специјалитета, као и у целој српској кухињи. Међутим, као типично врањско јело, поменућемо [[врањска самса|самсу]] - празну питу, преливену [[кисело млеко|киселим млеком]] уз додатак [[бели лук|белог лука]].
Сем самсе, као типично врањско јело, можемо поменути и [[пропећ]] - неку врсту хлеба са сиром и јајима.

Жупска клима омогућава узгој добрих сорти грожђа, а самим тим и добрих вина.

== Туризам ==
[[Датотека:Туристичка организација града Врања.png|180px|десно]]
[[Туристичка организација града Врања]] основана је као градска јавна установа [[1995]]. године са циљем да унапреди и промовише локални туризам.

[[Датотека:Kazanđol.jpg|мини|десно|Казанђол]]
* [[Казанђол]] - Изузетан кањон који сече Градска река у стени између планина Пљачковице и Крстиловице, у њему има неколико великох вирова (казана) и на десетине слапова. Терен је обележен од стране извиђача и прилагођен је за излете.
* [[Пржар]]
* [[Ћошка]]
* [[Александровачко језеро]]
* [[Девотин]]
* [[Борино брдо]]
* [[Добре воде]]

=== Кафане и хотели ===
У периоду између два рата Врање је било живо трговачко место. Врањске кафане гостионице и хотели, сведочиле су о великим променама у друштву. Биле су спој старог и новог, оног што пролази и што се тек назире. То се види и из самих назива тадашњих кафана: „Америка”, „Бојовићева кафана”,„Бујковац”,„Власина”,„Крушевац”,„Париз”,„Цариград”,„Шарени хан”, „Жикина кафана”; и хотела: [[Хотел „Врање“|„Врање”]], „Европа”, „Призрен”, „Пролеће”, „Солун” и гостионица: „Синђелић”, „Русија”,„Касина”.

Кафане су, према уредби о сузбијању заразних болести, морале да се крече и дезинфикују једанпут у шест месеци, а свако преноћиште да има исправну вентилацију. Као омиљено место Врањанаца, често су имале ниже цене вина и ракије него радње.

Кафане су биле место окупљања, провода, славља али и културе, приређиване су позоришне представе и пројекције филмова.<ref name="Кафане и хотели">{{cite book |last1=Остојић |first1=Емилија |title=Врање на раскршћу |date=2004 |publisher=Народни универзитет, Врање |location=Врање |isbn=86-83823-15-6 |page=105 |access-date=13. 9. 2021}}</ref>

У старом, мераклијском Врању, кафане су за многе биле друга кућа, које су редовно посећивали и историјски знамените личности попут [[Бора Станковић (књижевник)|Боре Станковића]].<ref>{{Cite web|url=https://www.mojakafana.com/Zanimljivosti/Stare-kafane-i-boemi-u-Vranju.sr.html|title=Старе кафане и боеми у Врању ~ Занимљивости|last=http://www.mojakafana.com|website=www.mojakafana.com|access-date=2021-09-17}}</ref>

=== Познати Врањанци ===
{{div col}}
* [[Бора Станковић]]
* [[Риста Цветковић]] (+1878), национални радник
* [[Борисав Станковић]] (1876—1927), књижевник, песник, драматург
* [[Јустин Поповић]] (1894—1979), архимандрит, филозоф, један од највећих теолога православља
* [[Јован Хаџи-Васиљевић]] (1866—1946), историчар, етнограф, књижевник
* [[Риста Т. Николић]] (1877—1917), оснивач Српског географског друштва, један од најбољих ученика Јована Цвијића
* [[Хаџи Тодор Димитријевић]] (1889—1977), лингвиста и публициста
* [[Ђорђе Тасић]] (1892—1943), доктор права, декан Правног факултета у Београду, жртва Бањичког логора
* [[Оливера Верица Ђорђевић]] (1922—1942), учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|НОБ]]-а
* [[Сима Погачаревић]] (1908—1941), [[орден народног хероја|народни херој]]
* [[Милан Влајинац]] (1877—1964) професор универзитета, агроном, члан српске делегације на Мировној конференцији у Версају
* [[Драгомир Ђорђевић]] (1953—1999)
* [[Јован Стефановић Курсула]] (1900—1968), оперски певач
* [[Бакија Бакић]] (1923—1989), трубач, неколико година прва труба Сабора трубача у [[Гуча|Гучи]]
* [[Радослав Радивојевић]] (1943—2009), редитељ, глумац, писац и управник [[Позориште Бора Станковић|Позоришта „Бора Станковић“]] (1972—2009).
* [[Вера Ценић]] (1930—), књижевник и научни радник, њени романи говоре о Голом отоку и животу после њега.
* [[Мирослав Цера Михаиловић]] (1955—), књижевник,
* [[Сунчица Денић]] (1956—), књижевник, редовни професор Универзитета,
* [[Благоје Савић]], песник и есејиста
* [[Ненад Трајковић]], песник, есејиста, преводилац, књижевни критичар и адвокат
* [[Југ Радивојевић]], позоришни редитељ,
* [[Ана Радивојевић]], редитељ и глумица,
* [[Станиша Стошић]] (1945—2008), певач изворних врањских песама
* [[Пера Стојановић — Туман]], новинар, глумац, легенда врањског хумора
* [[Љубиша Опачић]] (1968—2008), гитариста бенда [[Бајага и инструктори]]
* [[Димитрије Јовчић]] (1889—1973), први српски дечји хирург, академик САНУ, први управник дечје хируршке клинике у УДК Тиршова 10,
* [[Драгослав Ражнатовић]] (1941), кошаркашки репрезентативац Југославије учесник ЛОИ 1964. и 1968.
* [[Ивица Јелић]] (1952), одбојкашки репрезентативац Југославије учесник ЛОИ 1980.
* [[Срба Станковић]] (1954), професионални боксер, 4 пута био првак Југославије, 2 пута освојио првенство Балкана и 2. место на Светском првенству у Минхену
* [[Аца М. Станојевић]] (1952), најстарији живи новинар из Врања, објавио девет књига и три збирке песама°
{{div col end}}

=== Личности које су неко време живеле и радиле у Врању ===
{{div col}}
* [[Радоје Домановић]], књижевник, професор врањске гимназије
* [[Јаша Продановић]], политичар, професор врањске гимназије
* [[Филип Филиповић]], политичар, оснивач КПЈ, изабран за посланика Народне скупштине Краљевине СХС за Врањски округ
* [[Пајсије]], митрополит скопски, неко време викарни епископ врањски, помагао народу у овим крајевима одмах по ослобођењу од Турака 1878, по њему име носи Владичин Хан
* [[Фрања Копша (доктор)]]
* [[Платон Бањалучки]], као дечак похађао школу у Врању, где му је отац службовао
* [[Александар Давинић]], новинар, сатиричар, рекордер у дужини вођења програма, директор, главни и одговорни уредник Нове Слободне речи
{{div col end}}

== Партнерски градови ==
{{div col}}
* {{Зас|SRB}} [[Лепосавић]], [[Србија]]<ref>{{cite news|title=Врање и Лепосавић постали побратими|url=http://jugmedia.info/2013/03/19/vranje-leposavic-postali-pobratimi/|accessdate=1. 12. 2013|newspaper=Југмедиа|date=19. 3. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131203010559/http://jugmedia.info/2013/03/19/vranje-leposavic-postali-pobratimi/|archive-date=3. 12. 2013|url-status=dead}}</ref>
* {{зас|Црна Гора}} [[Цетиње]], [[Црна Гора]]<ref name="pobratimi">{{cite news|title=ВИДЕЛИ ОД ЈАГОДИНЕ: Врање добија излаз на Егејско море|url=http://www.kurir-info.rs/videli-od-jagodine-vranje-dobija-izlaz-na-egejsko-more-clanak-1014211|accessdate=1. 12. 2013|newspaper=Курир|date=2. 10. 2013}}</ref><ref>{{cite news|last=Лазић|first=Никола|title=Градоначелник на камили|url=http://www.vranjske.co.rs/2010-10-07/%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8.html|accessdate=1. 12. 2013|newspaper=Врањске|date=октобар 2010|location=Врање|archive-url=https://web.archive.org/web/20131203041037/http://www.vranjske.co.rs/2010-10-07/%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8.html|archive-date=3. 12. 2013|url-status=dead}}</ref>
* {{зас|MKD}}[[Куманово]], [[Северна Македонија]]<ref name="pobratimi"/>
* {{зас|Република Српска}} [[Требиње]], [[Република Српска]]<ref name="pobratimi"/>
* {{зас|SLO}} [[Велење]], [[Словенија]]<ref>{{cite news|title=Успостављени пријатељски односи између Врања и Велења|url=http://jugmedia.info/2013/09/19/uspostavljeni-prijateljski-odnosi-izmedu-vranja-velenja/|accessdate=1. 12. 2013|newspaper=Југмедиа|date=19. 9. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131203010904/http://jugmedia.info/2013/09/19/uspostavljeni-prijateljski-odnosi-izmedu-vranja-velenja/|archive-date=3. 12. 2013|url-status=dead}}</ref>
* {{зас|POL}} [[Нови Сонч]], [[Пољска]]<ref name="Nowy Sącz twinnings">{{cite web|url=http://www.nowysacz.pl/miasta_partnerskie|title=Miasta partnerskie i zaprzyjaźnione Nowego Sącza|accessdate=1. 8. 2013. |work=Urząd Miasta Nowego Sącza|language=пољском|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130523172036/http://www.nowysacz.pl/miasta_partnerskie|archivedate=23. 5. 2013.}}</ref>
* {{зас|GRE}} [[Кавала]], [[Грчка]]<ref name="pobratimi" />
* {{зас|GRE}} [[Волос (град)|Волос]], Грчка<ref name="pobratimi"/>
* {{зас|GRE}} [[Трикала]], Грчка<ref name="pobratimi"/>
* {{зас|Austria}} [[Грац]], [[Аустрија]]<ref name="pobratimi"/>
* {{зас|GER}} [[Леверкузен]], [[Њемачка|Немачка]]<ref name="pobratimi"/>
* {{зас|GER}} [[Улм]], Немачка<ref name="pobratimi"/>
* {{zas|ITA}} [[Помилијано д' Арко]], [[Италија]]<ref name="pobratimi2">{{cite news|title=Побратимили се Врање и грчки град Трикала|url=http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/pobratimili-se-vranje-i-grcki-grad-trikala_307329.html|accessdate=1. 12. 2013|date=19. 3. 2012}}</ref>
* {{зас|ČEŠ}} [[Пардубице]], [[Чешка]]<ref name="pobratimi2"/>
* {{зас|RUS}} [[Брјуховецко]], [[Русија]]<ref>{{cite web|title=Село Брјуховецко добило српског побратима|url=http://ruskarec.ru/articles/2012/10/26/selo_brjuhovecko_dobilo_srpskog_pobratima_17673.html|work=9tv.ru|publisher=Руска реч|accessdate=1. 12. 2013.}}</ref>
{{div col end}}

== Види још ==
* [[Град Врање|Општина Врање]]
* [[Грб Врања|Грб општине Врање]]
* [[Пчињски управни округ|Пчињски округ]]
* [[Епархија врањска]]
* [[Марково Кале (Врање)|Марково Кале]]
* [[Бели мост]]
* [[Општа болница Врање]]

== Галерија ==
<gallery>
Датотека:Old postcard of Vranje 007.jpg|Некадашња зграда Гимназије са почетка 20-тог века, из Завичајног одељења Библиотеке у Врању
Датотека:Old postcard of Vranje 009.jpg|Некадашњи изглед зграде Начелства, из Завичајног одељења Библиотеке у Врању
Датотека:Old postcard of Vranje 018.jpg|Некадашњи изглед Карађорђеве улице са почетка 20-тог века, из Завичајног одељења Библиотеке у Врању
Датотека:Old postcard of Vranje 029.jpg|Некадашњи изглед Саборне цркве са почетка 20-тог века, из Завичајног одељења Библиотеке у Врању
Датотека:St. Nicholas church, Vranje, Srbija (3).JPG|[[Манастир Светог оца Николаја у Врању|Црква светог Николе]]
Датотека:Bora Stanković.jpg|Споменик Бори Станковићу у Градском парку
Датотека:Bunar_bora.jpg|Двориште куће Боре Станковића
Датотека:Mapamozaik.JPG|Мапа града из 1975. године - мозаик на Тргу Републике
Датотека:Pašin konak, salemluk 10.jpg|Пашин конак - Зграда Народног музеја
Датотека:Vranje Stari amam 3.JPG|Стари амам
Датотека:Vranje2 NOC.tif|Врање ноћу
Датотека:Градскипаркврање.jpg|Градски парк
Датотека:НовапоштауВрању.jpg|Нова пошта у центру Врања
</gallery>

== Референце ==
{{извори|30em}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Вукановић|first=Татомир|authorlink=Татомир Вукановић| title=Врање - етничка историја и културна баштина врањског гравитационог подручја у доба ослобођења од Турака 1878.|edition =|publisher=Раднички универзитет у Врању|year=1978|id=|pages=4–5}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Костић|first=М.| title=Јужно Поморавље - Економско-географске одлике|edition =|publisher=Лесковачки зборник књ. 9|year=1969|id=|pages=195–202}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Трифуновски|first=Ј. Ф.| title=Врањска котлина, књ. 1|edition =|publisher=|year=|id=|pages=11}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Костић|first=О.| title=Грделичка клисура и Врањска котлина. Географија, ерозија и шумска привреда|edition =|publisher=|year=|id=|pages=45}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Крекић|first=Бариша|author-link=Бариша Крекић|chapter=Ана Комнина|title=Византијски извори за историју народа Југославије|year=1966|volume=3|location=Београд|publisher=Византолошки институт|pages=367-394|chapter-url=https://books.google.com/books?id=RzgKAAAAIAAJ&pg=PA367}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Костић|first=М.| title=Врањско-Бујановачка котлина, књ. 4|edition =|publisher=[[Врањски гласник]]|year=1968|id=|pages=185–186}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Стојанчевић|first=Владимир|authorlink=Владимир Стојанчевић|title=Србија и Бугарска од Санстефанског мира до Берлинског конгреса|year=1986|location=Београд|publisher=Историјски институт, Просвета|url=https://books.google.com/books?id=2LVBAAAAYAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Стојанчевић|first=Владимир|authorlink=Владимир Стојанчевић|title=Југоисточна Србија у XIX веку (1804—1878)|year=1996|location=Ниш|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=fxEtAAAACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Трифуновски|first=Ј. Ф.| title=Врање. Годишен зборник на Филозовскитот факултет на Универзитетот во Скопје, кн. 7.|edition =|publisher=|year=1954|id=|pages=123}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* {{Званични веб-сајт}}
* [https://tovranje.rs/ Туристичка организација града Врања]
* [https://www.zcvranje.com/ Здравствени центар Врање]
* [https://www.muzejvranje.rs/ Народни музеј Врање]
* [https://www.pozoriste-vranje.rs/ Позориште „Бора Станковић”]

{{Врање}}
{{Списак градова у Србији}}
{{Подножје|Србија}}

[[Категорија:Врање| ]]
[[Категорија:Насељена места у Врању| ]]
[[Категорија:Насељена места у Пчињском управном округу]]
[[Категорија:Градска општина Врање]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]]