Гнајс
Гнајс је крупнозрна метаморфна стена са слабо израженом или дисконтинуираном фолијацијом[1].
Настанак
Настаје метаморфозом пелита (глином богате ситнозрнасте седиментне стене) или гранита, а критична парагенеза састоји се од кварца, плагиокласа, калијског фелдспата, мусковита и/или биотита. Поред ових, у саставу се могу наћи још неки типоморфни минерали који указују на услове постанка, попут дистена (кианит), хорнбленде, граната, стауролита, силманита, кордијерита, андалузита, итд.
Зависно од начина настанка има различиту структуру:
- гранолепидобластичну, коју имају динамотермални гнајсеви
- окцасту, коју имају катакластични гнајсеви.
Гранолепидобластична структура се одликује обилнијим присуством листастих минерала у односу на гранобластичне, односно представља прелаз између гранобластичне и лепидобластичне структуре. Окцаста структура се карактерише присуством окаца-округластих или сочивасто издужених агрегата или минерала, распоређених у фолијацији или шкриљавости стене најчешће опкољени ситнозрним матриксом.
Распрострањеност и примена
Гнајс је заступљен на Јастребцу, Јухору, претежно на планинама у Србији, које припадају Српско-македонској маси. Пошто се под утицајем атмосферилија брзо распада, гнајс није погодан као грађевински материјал.
Види још
Референце
- ^ Геолошка терминологија и номенклатура IV петрологија, Београд, 1975
Литература
- Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука
Спољашње везе
 | Овај чланак у вези са геологијом је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |