Гнајс
Гнајс је крупнозрна метаморфна стена са слабо израженом или дисконтинуираном фолијацијом[1].
Настанак[уреди | уреди извор]
Настаје метаморфозом пелита (глином богате ситнозрнасте седиментне стене) или гранита, а критична парагенеза састоји се од кварца, плагиокласа, калијског фелдспата, мусковита и/или биотита. Поред ових, у саставу се могу наћи још неки типоморфни минерали који указују на услове постанка, попут дистена (кианит), хорнбленде, граната, стауролита, силманита, кордијерита, андалузита, итд.
Зависно од начина настанка има различиту структуру:
- гранолепидобластичну, коју имају динамотермални гнајсеви
- окцасту, коју имају катакластични гнајсеви.
Гранолепидобластична структура се одликује обилнијим присуством листастих минерала у односу на гранобластичне, односно представља прелаз између гранобластичне и лепидобластичне структуре. Окцаста структура се карактерише присуством окаца-округластих или сочивасто издужених агрегата или минерала, распоређених у фолијацији или шкриљавости стене најчешће опкољени ситнозрним матриксом.
Распрострањеност и примена[уреди | уреди извор]
У Србији, гнајс је заступљен на Јастрепцу, Јухору, претежно на планинама које припадају Српско-македонској маси.
Пошто се под утицајем атмосферилија брзо распада, гнајс није погодан као грађевински материјал.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Геолошка терминологија и номенклатура IV петрологија, Београд, 1975
Литература[уреди | уреди извор]
- Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Гнајс на Викимедијиној остави. |
![]() | Овај чланак у вези са геологијом је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |