Говорни поремећај

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Говорни поремећај је потпуни или делимични губитак говора или извесне неправилности и недостаци у говору који ометају и отежавају нормалну комуникацију. Најчешће су: афазија, афониа, алалија, дислалија, ринолалија, муцање, брадилалија и сл. Ови поремећаји захтевају дужи логопедски третман.

Литература[уреди]