Годвин од Весекса

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Годвин од Весекса
Датум рођења 1001.
Место рођења Сасекс
Датум смрти 15. април 1053.(1053-04-15) (51/52 год.)
Место смрти Винчестер
Династија Весекс
Отац Вулфнот Силд
Супружник Гита
Потомство Едита од Весекса, Sweyn Godwinson, Харолд II Енглески, Tostig Godwinson, Gyrth Godwinson, Leofwine Godwinson, Wulfnoth Godwinson
Претходник -
Наследник Харолд II Енглески
Годвин и његов син Харолд са краљем Едвардом, каснија норманска пропаганда

Годвин од Весекса (1001 - 15. април 1053) је био ерл Весекса и један од најмоћнијих енглеских великаша из периода Кнута Великог и његових наследника.

Детињство и младост[уреди]

Англосаксонска Енглеска око 1025. године

Годвин је вероватно био син Вулфнота Силда, тегна Сасекса. Његово порекло не непознато. Вулфнот је 1009. године оптужен из непознатих разлога од стране енглеског краља Етелреда Неспремног те је са флотом од 20 бродова морао да бежи. Бродови који су га гонили уништени су у олуји. Годвин је вероватно био присталица најстаријег Етелредовог сина, Етелстана, који је умро 1014. године. Етелстан је Годвину оставио део земље у Комптону у Сасексу.[1] Некада је ова земља припадала Годвиновом оцу[2]

Успон[уреди]

Успон Годвина почиње у време владавине Кнута Великог, данско-енглеско-норвешког краља. Он на власт долази 1016. године. До 1018. године Годвин је био гроф, вероватно источног Весекса, а затим, око 1020. године целог Весекса.[1] Између 1019. и 1023. године пратио је Кнута Великог у походу на Данску. Убрзо након тога, Годвин се оженио Гитом, сестром данског ерла Улфа[3]

Након Кнутове смрти (12. новембар 1035), његово краљевство подељено је између три зараћене стране. Харолд Брзоноги, Кнутов ванбрачни син са Елфгифом од Нортхемптона, заузео је Енглеску. Хартакнут, Кнутов легитимни син са Емом од Нормандије, владао је у Данској. Норвешка се побунила под вођством Магнуса Доброг. Годвин је најпре био противник енглеског краља Харолда и предводио је опозицију. Владао је областима јужно од Темзе, заједно са Емом од Нормандије. Међутим, пошто је већина енглеских великаша била на Харолдовој страни, он се на крају придружио већини и пружио подршку новом краљу. Млађи Емин и Кнутов син, Алфред Етелинг, оспорио је Харолдово право на престо. Годвин га је заробио и ослепео. Алфред је убрзо умро.

Марта 1040. године Харолд је умро. Хартакнут и његова мајка допловили су у Енглеску 17. јуна 1040. године са флотом од само 62 брода. Годвин је био саучесник у Харолдовом злочину. Ема га је оптужила, али је на суду ослобођен јер је нашао сведоке да је поступао по Харолдовом наређењу. Хартакнуту је поклонио богато украшен брод. Хартакнут умире 1042. године. Годвин је подржао долазак на власт Едварда Исповедника, последњег преживелог сина Етелреда Неспремног. Едвард је већину свог живота провео на двору у Нормандији. Његов долазак на власт обновио је владавину династије Весекс у Енглеској.

Каснији сукоби, пад и смрт[уреди]

Годвинова ћерка, Едита од Весекса.

Годвин се побринуо да се Едвард Исповедник ожени његовом ћерком Едитом од Весекса (1045).[4][5] Међутим, Едвард је у Енглеској фаворизовао норманске племиће које је постављао за саветнике, врховне свештенике и грофове. Поред тога, између Едварда и Годвина постојало је непријатељство јер је неколико година раније Годвин убио Алфреда, Едвардовог полубрата. Годвин убрзо стаје на чело опозиције новом краљу. Након сукоба између Еустација II од Булоња и становника Довера, Едвардов зет Годвин наредио је да се становници Довера казне. Међутим, Годвин од Весекса одбио је да изврши наређење. Одлучио је да се супротстави краљу и грофу Булоња. Едвард је на својој страни имао Сиварда, ерла Нортамбрије и Леофрика, ерла Мерсије. Годвин и његови синови протерани су из Енглеске септембра 1051. године. Међутим, следеће године су се вратили са војском. Она је добила подршку морнарице и сељака. Едвард је принуђен да Годвину врати грофовију.

Дана 15. априла 1053. године Годвин је изненада умро, након прославе у Винчестеру. Постоје тврдње да се удавио комадом хлеба док је негирао било какву нелојалност краљу. Међутим, то је вероватно каснија норманска пропаганда. Савремена истраживања показују да је вероватно умро од можданог удара.

Наследио га је син Харолд. Грофовија Весекс тада је обухватала приближно трећину јужне Енглеске. Након смртиСиварда и Елфгара, Годвинова деца контролисала су читав југ Енглеске. Харолд је касније наследио Едварда Исповедника и био енглески краљ до 1066. године када га је Вилијам, војвода Нормандије, поразио у бици код Хејстингса и преузео круну.

Деца[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Ann Williams, Godwine, Oxford Online Dictionary of National Biography, 2004
  2. ^ Bibbs, Hugh (1999). "The Rise of Godwine Earl of Wessex". Приступљено 17 January 2013.
  3. ^ Stafford (2009). стр. 121.
  4. ^ Weir (1996). стр. 24.
  5. ^ Weir (1996). стр. 33.
  6. ^ Weir (1996). стр. 34–36.

Литература[уреди]

  • Weir, Alison (1996). Britain's Royal Families: The Complete Genealogy. London: Random House. стр. 24. ISBN 978-0-7126-7448-5. 
  • Stafford, Pauline (2009). „Edith, Edward's Wife and Queen”. Ур.: Richard Mortimer. Edward the Confessor: The Man and the Legend. The Boydell Press. стр. 121. 
  • Mason, Emma. The House of Godwine: The History of Dynasty. Hambledon Press, 2003.
  • Stenton, F.M. Anglo-Saxon England (Oxford History of England), 2001.
  • Thorne, J.O. & Collocott, T.C (1984). Chambers Biographical Dictionary. Revised Edition. (Edinburgh: Chambers). ISBN 978-0-550-16010-2. 
  • Walker, Ian. Harold: The Last Anglo-Saxon King, 1997.