Годишњак Југословенског ваздухопловства
 Насловна страна часописа „Годишњак Југословенског ваздухопловства” | |
| Тип | Часопис о ваздухопловству |
|---|---|
| Издавач | Књижарница Светозара Милојевића и Павловића Ваздухопловно издавачко предузеће и књижара Југословенска крила |
| Редакција | Жоржа Клеменсоа број 4, Београд |
| Главни уредник | Радмило Живковић |
| Оснивање | 1933. |
| Језик | српски |
| Укидање | 1941. |
| Град | Београд |
| Земља | Краљевина Југославија |
Годишњак Југословенског ваздухопловства излазио је у периоду од 1933. до 1941. године. То је био војни часопис, који је обрађивао разна тактичка, техничка и стручна питања из области ваздухопловства.[1] Часопис је пратио развитак и организацију цивилног-трговачког ваздухопловства, које је било важан фактор како у економији, тако и у политичком погледу једне државе.[1] Имајући у виду и вртоглави развој вздухопловне технике у овом периоду, оно је постало и моћно ратно средство, са којим је шира јавност морала да се упозна.
Уредник је био машински и ваздухопловни инжењер у Штабу Ваздухопловства Војске Радмило Живковић, а технички уредник био је Душан Лучић ваздухопловни инжењер потпуковник и војни пилот. Издавач је све до 1938. године била Књижарница Светозара Милојевића и Павловића из Београда, а након тога Ваздухопловно издавачко предузеће и књижара Југословенска крила, такође из Београда.[2] Редакција и администрација налазила се у Београду у улици Жоржа Клеменсоа број 4.
Садржај[уреди | уреди извор]
Годишњак Југословенског ваздухопловства био је стручни часопис, међутим његови текстови били су намењени широј читалачкој публици и људима ван струке, који су желели да се више упознају са ваздухопловством.[1] Наслови текстова били су преведени и на француски језик, а часопис је поседовао и пуно фотографија државника, политичара и војних стручњака. Текстови су писани од стране пилота, ваздухопловних инжењера и других високо стручних лица за ову тему. Часопис је био подељен на целине и свака је обрађивала посебну тему, неке од њих су:
- војно ваздухопловство
- техника ваздухопловства
- цивилно и трговачко ваздухопловство
- општи део ваздухопловства
- копнена војна авијација
- ваздухопловни индустријски и војни материјал
- цивилно и трговачко ваздухопловство
- домаћа ваздухопловна и ваздухопловна помоћна индустрија
- инострана ваздухопловна и ваздухопловна помоћна индустрија
- индустрија материјала, машина и алата за ваздухопловне конструкције
- поморска војна авијација и сл.
Оно што се у већини бројева понављало био је преглед ваздухопловни листова и часописа, као и адресар ваздухопловне и помоћне индустрије.[3]
Претплата[уреди | уреди извор]
За све официре, војне чиновнике и подофицире како у Ваздухопловству, тако и у свим родовима војске, за цивилно особље, које се налази ван састава ваздухопловства и за све професоре, теничаре-студенте техничког факултета у земљи као и за сво резервно особље, претплта је износила 120 динара за годину, дносно 10 динара за појединачан број. За све остале цена годишње преплате била је 240 динара, односно 20 динара за сваки број појединачно.[4]
Штампа[уреди | уреди извор]
Штампу овог часописа вршило је неколико штампарија:
- године 1933. и 1934. штампу је обављао графички институт Народна мисао из Београда
- 1935, 1936. и 1938. године за штампу био задужен Графички уметнички завод Планета, који се налазио у Ускочкој улици број 8 у Београду
- године 1937. часопис је штампала Штампарија Драг. Поповић, која се налазила у улици Луја Бартуа број 3 у Београду
- 1941. часопис је штампала штампарија Минерва у Поп Лукиној улици број 12 у Београду
Рекламе[уреди | уреди извор]
Часопис је био богат рекламама, које су се односиле на домаћу и инострану војну и ваздухопловну индустрију.
- Рекламе из часописа „Годишњак Југословенског ваздухопловства”
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Ваздухопловно стручна библиотека[уреди | уреди извор]
Ваздухопловно стручна библиотека издавала је дела домаћих и страних најеминентнијих ваздухопловних стручњака из свих грана ваздухопловне делатности[5]:
- технике ваздухопловства
- војне копнене и поморске авијације
- цивилне и трговачке авијације
- ваздухопловне медицине
- ваздухопловног права
- пасивне одбране становништва од напада из ваздуха
- једриличарства
- моделарства и других.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Ваздухопловни гласник”. Ваздухопловни гласник. III: 244. 1935.
- ^ „Насловна страна”. Годишњак Југословенског аздухопловства. VI: 1. 1938.
- ^ „Адресар ваздухопловне и помоћне индустрије”. Годишњак Југословенског ваздухопловства. IV: 228. 1936.
- ^ „Претплата”. Годишњак Југословенског ваздухопловства. III. 1935.
- ^ „Ваздухопловно стручна библиотека”. Годишњак Југословенског ваздухопловства. VI. 1938.