Горњи коси мишић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Горњи коси мишић (бр. 6)

Горњи коси мишић (лат. musculus obliquus superior) је парни мишић главе, који се налази у очној дупљи и спада у помоћне органе ока. Он се припаја у пределу врха очне дупље и одатле се пружа унапред према њеном горње-унутрашњем углу. Ту се од мишића одваја његова завршна тетива, која пролази кроз тзв. колотур (фиброзно-хрскавичави прстен који се припаја на чеоној кости) и која се потом лепезасто шири и причвршћује у горње-спољашњем квадранту очне јабучице.[1][2]

Инервација горњег косог мишића потиче од трохлеарног живца, а дејство му се огледа у повлачењу предњег дела ока наниже и истовременој ротацији упоље.[3]

Парализа овог мишића је честа компликација код затворених повреда главе, a ограничење његових покрета је чест пратилац Брауновог синдрома.

Извори[уреди]

  1. ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
  2. ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

Литература[уреди]

  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  • Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9.