Далмат Цариградски
Далмат Цариградски (Далматије, грчки: Δαλματος; умро 440. године) је био архимандрит Далматског манастира у Цариграду. Такође је носио титулу архимандрита манастира, чиме је постао главни монах у граду[1].
Далматије је служио у другој чети гарде под Теодосијем Великим. Био је ожењен и живео са породицом. Доживевши позив у монашки живот, добио је поуку од Исакија Далматског[2].
Као и већина цариградских монаха, био је противник несторијанске јереси и одиграо је важну улогу у паду Несторија. Следећи упутства Кирила Александријског, Далматије је повео војску монаха у палату Теодосија II, и позвао га да не стаје на страну Несторијанаца и не гази одлуке Првог Ефеског сабора[3]. Пошто је то био први пут да је Далматије напустио свој манастир после 48 година, цар се зачудио видевши светог човека изван манастира и услишио је његову молбу да саслуша Кирилову одбрану, што је на крају довело до Кириловог оправдања и победе православља[4].
Празник Свете Далмације је 3. август[5].
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Folger Caner, Daniel (2002-05-08). Wandering, Begging MonksSpiritual Authority and the Promotion of Monasticism in Late Antiquity. University of California Press. ISBN 978-0-520-23324-9.
- ^ „Dalmatius from the McClintock and Strong Biblical Cyclopedia.”. McClintock and Strong Biblical Cyclopedia Online (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-13.
- ^ Edward Gibbon: The Historian of the Roman Empire, Harvard University Press, 1977-12-31, стр. 1—12, Приступљено 2024-06-13
- ^ „The Monks Isaac, Dalmatius and Faustus”. www.holytrinityorthodox.com. Приступљено 2024-06-13.
- ^ dusan. „Преподобни Исакије, Далмат и Фауст – ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ” (на језику: српски). Приступљено 2024-06-13.