Дамјан Јеврић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дамјан Јеврић
Damjan Jevrić.jpg
Дамјан Јеврић
Датум рођења(1836-11-27)27. новембар 1836.
Место рођењаЈамена
 Аустријско царство
Датум смрти24. мај 1900.(1900-05-24) (63 год.)
Место смртиЈамена
 Аустроугарска

Дамјан Јеврић (Јамена код Шида, 27. новембар 1836 — Јамена 24. мај 1900) био је протојереј и преводилац.

Живот[уреди]

Отац му је био Јован Јеврић, угледни свештеник и изасланик из Јамене на Мајској скупштини у Сремским Карловцима 1848. године. Основну школу завршио је у Јамени, а немачку школу похађао у Сремској Митровици. Тада је у Митровици, код Венгера, становао заједно са са Ђуром Хорватовићем (1835—1895), касније чувеним генералом српске војске, министром војним и опуномоћеним министром Краљевине Србије на руском двору, са којим ће и после стално бити у вези и дописивати се. Матурирао је у Винковцима 1856. године. Студирао је правне науке у Бечу. На очев захтев напустио је студије у Бечу и уписао се у Карловачку богословију коју је завршио 1862. са одличним успехом - „перви с превосходством“. Потом је 12 година био капелан код оца, а после очеве смрти преузео је његову парохију. У априлу 1862. године рукоположио га је епископ Никанор Грујић. Од 1873. године до смрти био је свештеник у Јамени. Два пута је биран у епархијску скупштину, затим за члана Архидијецезалне конзисторије (1874), за свештеничког посланика за Митровачки и Земунски срез (1879. године) и више пута у скупштину Сремске жупаније. Патријарх Прокопије Ивачковић одликовао га је црвеним појасом (1876), а патријарх Георгије произвео га је за почасног проту. Произведен је за протојереја (1899), два пута је био и посланик у Српском сабору (1874. и 1879) за Митровачко-земунски срез, а на том другом заседању и саборски бележник заједно са Мишом Димитријевићем, Павлом Димићем и Тодором Стефановићем Виловским. Митровчани су га за посланика изабрали и 1881. годиме али срез није могао заступати због незаконитих избора у Земуну.

Био је ожењен са Бојаном Николајевић, синовицом крушедолског архимандрита и горњокарловачког епископа Лукијана Николајевића, са којом је добио пет синова Жарка (добио кћерке Олгу, Бојану и сина Дамјана), Милана (добио сина Светислава и кћерку Јелку - удато Милановић), Дејана (добио кћерке Емилију, Марију и Веру - удато Ранков), Славка (није имао деце) и Србислава (добио кћерке Олгу Јеврић и Мирјану - удато Јеврић Лазаревић).

Залагао се за очување православља у селима јаменских филијала у некадашњој Бродској регименти (Стошинци, Рајево село, Врбања, Сољани, Дреновци, Рачиновци, Гуња, Ђурићи и Подгајци). За Рајево Село издејствовао је 1898. године самосталну парохију у која су ушла поменута села, осим Стошинаца који су припали јаменској парохији.

У време босанаско - херцеговачког устанка (1875-1878) организовао је у Јамени пријем избеглица из Босне, а о сопственом трошку издржавао њих 40 шест месеци, због чега је добио захвалнице и признања од највиших власти.

Говорио је немачки, руски и француски језик и своје преводе текстова са ових језика штампао у разним часописима (Јавор (1885-1886), Стражилово (1893), Бранково коло (1898), и др). Сарађивао је у немачким листовима.

Први је код Срба превео са француског језика „Аталу" (Панчево Наклада књижаре браће Јовановић 1882. године) Франсиса Ренеа де Шатобријана. Преводио је Е. Борграва „Српски цар Стеван Душан и Балканско полуострво", "Мати Ивана Тургењева по мемоарима његове кћерке“ М. Делина, М. Лефевра, "Прича о Скендер - бегу“ П. Пизанија и друге.

Због његових заслуга и историјског значаја једна улица у Јамени носи његово име

Литература[уреди]

  • Бранково коло број 23, 1900, 734;
  • Јован Грчић - Историја српске књижевности, Нови Сад 1906., 291;
  • M.Миљевић - Дамјан Јеврић из Јамене први преводилац Шатобријана, СрН, 5. II 1986.;
  • Д. Познановић - Прота Дамјан Јеврић, наш први преводилац Шатобријана,СС, 4, 1993., 59—62;
  • Жарко Лесек - Јамена, Шидина, 1997, бр.3, 136, 138—139;
  • Душан Познановић, Томислав Сухецки - Благородне душе 2: седам нових портрета из сремског споменара : Јован Јовановић Змај, Дамјан Јеврић, Радивој Поповић, Исидора Секулић, Богдан Рајаковац, Оскар Давичо, Владислав Поповић, Српска књига 2007. године;
  • Жико Николић - Граничар, Нови сад, Бистрица, 2008. године