Шид

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Шид (вишезначна одредница).
Шид
Шид (главна улица) - Šid (main street).JPG
Једна од улица у Шиду
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Сремски
Општина Шид
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 14.893
 — густина 344/km2
Положај
Координате 45°07′25″ СГШ; 19°13′21″ ИГД / 45.123666° СГШ; 19.2225° ИГД / 45.123666; 19.2225 Координате: 45°07′25″ СГШ; 19°13′21″ ИГД / 45.123666° СГШ; 19.2225° ИГД / 45.123666; 19.2225
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 113 m
Површина 47,4 km2
Шид на мапи Србије
Шид
Шид
Шид на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 22239
22240
Позивни број 022
Регистарска ознака ШИ

Шид је градско насеље у општини Шид у Сремском округу, смештен на падинама Фрушке горе. Према попису из 2011. било је 14.893 становника.

Географија[уреди]

Надморска висина је 104 m. То је седиште најзападније општине Срема, а налази се између реке Дунав и обронака Фрушке горе на северу и реке Саве на југу. Област на којој је изграђен Шид је воћарско виноградарски крај, са великим винским подрумом. У склопу пољопривреде развијена је и прехрамбена индустрија, посебно прерада жита, савремена индустријска кланица (која је затворена као и већина великих предузећа после демократских промена 2000'те) и фабрика за производњу јестивог уља, као и текстилна индустрија и трикотажа (такође затворена после демократских промена 2000'те). У граду се налази спомен кућа и галерија познатог сликара Саве Шумановића. Према свом положају, општина привредно гравира Бачкој Паланци као већем економском и културном центру у непосредној близини.

Овде се налази и Железничка станица Шид.

Историја[уреди]

Није познато када је Шид формиран као насеље, постоје само разне претпоставке. Почетком 18. века Шид је био једно од највећих насеља између Винковаца, Вуковара и Сремске Митровице. За процене о величини и значају Шида постоје писмени подаци. Најранији помен из тога времена је податак да је у Шиду умро Лука Наталис 1702. године, викар апостолског посланства.

Други светски рат[уреди]

За време Другог светског рата, Шид је био у саставу НДХ. Највећи од свих злочина у том периоду догодио се 28. 8. 1942. године, на Велику Госпојину. Већа група усташа, на челу са Виктором Томићем, дошла је из Загреба и у току ноћи је започела рација. Ухапшено је 142 Шиђана (125 мушкараца, 13 жена и 4 детета). Сви они су стравично мучени, и на крају, њих 121 је возом пребачено у Сремску Митровицу где су стрељани. Међу њима је био и чувени српски сликар Сава Шумановић. Рација у Шиду се одвијала у склопу веће рације која је изведена на територији целог Срема, а у којој је убијено преко 6000 људи, већином Срба, мада је било и Јевреја и Рома.

У дворишту среског суда у Шиду истерали су жене, децу и људе, пустили воду из чесме и натерали их "да седну у воду", а усташе су то гледале и тиме се забављали. Како су сви имали руке везане на леђима, а од силних батина изнемогли, многи нису могли да седну на земљу, већ су потрбушке падали. Виктор Томић их је ногама тукао и газио по њима.[1]

Усташе су у августу 1942. године затвориле много Срба, а међу њима и Кузмана Славујевића. Када је око 5 сати ујутро дотеран у двориште среског начелства "и видео доведену малу српску децу, толико је био ганут, а у исто доба и разјарен, да је усташама псовао мајку". Како су му руке биле везане на леђима, ухватио је зубима најближег усташу за гушу". У том моменту му је прискочио Виктор Томић, ударио га железном полугом по глави тако жестоко да је одмах онесвешћен пао на земљу. Да би га привели свести, полили су га водом, однели у подрум, где је било других Срба затвореника, и ту му пред свима најпре чупали клештима нокте са ногу и руку, а потом му ножем одрезали обе руке заједно са плећкама, те је у највећим мукама умро.[2]

У Шиду су Срби ужасно тучени и на све могуће начине злостављани. Домаће усташе су их нагониле да један другоме лижу крв из рана, па их онда пустили кућама. Кузману Славујевићу су пред већим бројем Срба, чупали клештима нокте, са руку и ногу "а потом ножем одрезали обе руке заједно са плећкама тако да је у највећим мукама умро". У дворишту котарске општине у Шиду Србе су тукли "кочевима, секирама, столицама, и неким гуменим пендрецима, који су на врху имали неко шиљато железо које је са жртава чупало месо".[3]

У селима шидског среза у разним саопштењима се увек наглашавало да се то и то „забрањује Жидовима, Циганима и Србима“[4]

Срби су између осталог уцењивани и у виду разних контрибуција. Тако је у Шидском срезу појединим селима било одрђено да плате 100,150 па и више стотина хиљада динара. Село Батковац имало је да плати 150.000. Разрез је био учињен према имовном стању грађана, тако да су појединци имали да дају између 5.000 и 20.000 динара. Сваком Србину који није дао новац саопштавано је да се одмах сели у Србију, а целокупна имовина му је одузимана у корист хрватске државе. При полагању новца свако је мора да потпише изјаву да новац даје драговољно "за унапређење усташког покрета". Угледни трговац Молдован из села Јамена, није донео тачно назначену суму у одрђени час, па је због тога заклан у усташком стану у Шиду.[5]

напомена: Вероватно село Батровац у оригиналу село Батковац

Приликом пљачкања српских кућа у Срему усташе су односиле "боље капуте, бицикле, златнину, готов новац", а поред тога "маст, брашно мушке астраганске шубаре, чизме, шиваће машине и све што им је пало шака".[6]

Култура[уреди]

У близини села Привина Глава налази се манастир Привина Глава, по легенди манастир је добио је име по оснивачу, властелину Приви (или Приби) из 12. века. У граду налази се такозвани Руски двор, бивши летњиковац гркокатоличких епископа из 18. века.

У Граду постоји низ установа од културног значаја. Најважнији православни храм је Црква светог Николе. У Шиду делује Хрватско културно друштво "Шид" основано 2010 године.[7]

Положај Шида у Сремском округу

Демографија[уреди]

У насељу Шид живи 12.825 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,5 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 5.510 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[8]
Година Становника
1948. 6.710
1953. 7.268
1961. 9.058
1971. 11.823
1981. 13.450
1991. 14.275 14.089
2002. 16.834 16.311
2011. 14.893
Етнички састав према попису из 2002.[9]
Срби
  
12.427 76,18 %
Словаци
  
899 5,51 %
Хрвати
  
724 4,43 %
Русини
  
681 4,17 %
Југословени
  
455 2,78 %
Роми
  
81 0,49 %
Мађари
  
59 0,36 %
Црногорци
  
37 0,22 %
Украјинци
  
31 0,19 %
Албанци
  
21 0,12 %
Македонци
  
19 0,11 %
Муслимани
  
18 0,11 %
Чеси
  
10 0,06 %
Руси
  
9 0,05 %
Румуни
  
3 0,01 %
Немци
  
3 0,01 %
Словенци
  
2 0,01 %
Бошњаци
  
2 0,01 %
Буњевци
  
1 0,00 %
Бугари
  
1 0,00 %
непознато
  
422 2,58 %


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 221.
  2. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 271.
  3. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 202.
  4. Бранко Савић, свештеник из Моровићасрез Шид, у Кораћици 1. септембра 1941 (П)
  5. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 110.
  6. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 103.
  7. Завод за културу војвођанских Хрвата/ Удружења
  8. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]