Дамјан Павловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дамјан Павловић
Damjan Pavlović.jpg
Дамјан Павловић
Датум рођења(1840-04-14)14. април 1840.
Место рођењаНови Сад
  Аустријско царство
Датум смрти3. март 1866.(1866-03-03) (25 год.)
Место смртиБеоград
  Кнежевина Србија

Дамјан Павловић (Нови Сад, 14. април 1840Београд, 3. март 1866) је био српски инжењер, књижевник, преводилац и позоришни критичар.

Биографија[уреди]

Основну школу завршио je у родном граду. Након бомбардовања Новог Сада 1849. прешао је у Београд са старијим братом и мајком.[1] Тамо је завршио Лицеј, а потом је 1857. као стипендиста Матице српске уписао Политехнички институт у Бечу. Од 1862. прелази на студије техничких наука у Прагу.[2]

По завршетку студија враћа се у Србију, и 1865. је именован за ванредног цртача Министарства грађевине. Наредне године унапређен је у инжењера.[1]

Павловић је припадао романтичарима омладинског доба и писао је углавном љубавну и родољубиву поезију. Прву песму „Сунцу на заходу” објавио је у Шумадинки 1856. године. Своје радове објављивао је у Подунавки (1856—1858), Српским новинама (1857), Седмици (1857—1858), календарима Зимзелен (1858) и Војвођанин (1858), Летопису Матице српске (1858—1861), Даници (1860—1863) и Вили (1866).[2] Писао је и приповетке.

Бавио се књижевном критиком и теоријом. Као новинар и дописник из Прага и Београда радио је за новосадске новине Напредак, а повремено је сарађивао и у Српском дневнику и београдском Видовдану.[3]

На српски превео Гетеовог Торквата Таса (1864), а у рукопису су му остали преводи Гетеове Ифигеније на Тавриди и Молијерове Женидбе на силу.[3]

Од децембра 1863. до средине марта 1864, за време дугог боравка Српског народног позоришта у Новом Саду, објављивао је краће рецензије о представама у новинама Напредак.[3]

Постхумно му је штампан уџбеник Физика: за мање гимназијске школе, и за сваког пријатеља природних наука, који је у Србији био у употреби десет година. Књига Земља, на којој живимо изашла је 1866. као део едиције „Поучна и забавна књижица за одраслију децу и мушку и женску”.[1]

Разочаран емотивном страном свог живота извршио је самоубиство 3. марта 1866.[3]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Enciklopedija Novog Sada. Knjiga 18, Nom-Pav. Novi Sad: Novosadski klub "Dobra vest". 2001. стр. 280—281. 
  2. 2,0 2,1 Ракитић 2011
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 „ПАВЛОВИЋ Дамјан | Енциклопедија Српског народног позоришта”. www.snp.org.rs. 

Литература[уреди]

  • Ракитић, Слободан (2011). Антологија поезије српског романтизма. Београд.