Дезоријентација

Из Википедије, слободне енциклопедије

Дезорјентација је термин којим се означава поремећеност и неадекватно функционисање свести, која као општи феномен има утицај и на све остале психичке функције.

Етиологија дезорјентисаности личности је у ендогеним и егзогеним интоксикацијама.

У клиничкој пракси се разликују:

  • Алопсихичке дезорјентације: особа не препознаје друге људе, личности у окружење у коме се налази.
  • Аутопсихичке дезорјентације: особа не препознаје себе и није у стању да да податке о себи.
  • Спацијална дезорјентације: појединац није у стању да спозна простор у коме се налази.
  • Темпорална дезорјентације: се односи на немогуђност пацијента да увиђа време у коме се налази. [1][2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Горан З. Голубовић. Основи опште психопатологије. Униграф Ниш, 2008
  2. 'Миомир Љ. Лештаревић, Форензичка психопатологија, Београд 2005

Литература[уреди]

  • Миомир Љ. Лештаревић, Форензичка психопатологија, Београд 2005;
  • Горан З. Голубовић. Основи опште психопатологије. Униграф Ниш, 2008

Спољашње везе[уреди]

  • *