Династија Франкенштајн

С Википедије, слободне енциклопедије

Династија Франкенштајн је франконијанска племићка породица из немачког града Дармштата. Родоначелник ове династије је Лорд Арбогаст.[1] Династија такође има везе са династијом Бреуберг.

Познате задужбине[уреди | уреди извор]

Ова династија је подигла много двораца, али најпознатији дворци су јој дворац Франкенштајн и Бреубершка тврђава. Такође је баш Дворац Франкенштајн био инспирација за роман Мери Шели (1797–1851) Франкенштајн или модерни Прометеј. Овај дворац баш због тога бива познат као дворац Виктора фон Франкенштајна. Ту се родио Јохан Конрад Дипел. Он је био инспирација за Виктора Франкенштајна. Породицу такође прати много легенди. Такође породица има своју легенду

Породична легенда[уреди | уреди извор]

Арбогаст фон Франкенштајн је 948. године потврдио опату Лишер опатије у два уговора да Пружа одбрану и оклопнике колима које путују Беаргресом кроз Фрнакенштајнову земљу.. Исте те године витез Арбогаст је требало да победи на витешком турниру у Келну због позива надбискупа Бруна великог, за кога се причало да је бивши опат Лишер опатије.

То би требалол да буде податак како су Франкенштајни добили земљу на управу и како су основали династију.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

Ова породица имала је пуно познатих личности међу којима су :

  • Конрад II Реис фон Франкенштајн
  • Аброгаст фон Франкенштајн ( бискуп,не треба га мешати са родоначелником династије)
  • Рудолф фон Франкенштајн
  • Јохан Карл фон унд зу Франкенштајн
  • Јохан Филип фон Франкенштајн
  • Јохан Карл Фредерик Франц Ксавер Фреихрер фон Франкенштајн
  • Џорџ фон унд зу Франкенштајн
  • Клемент фон франкенштајн
  • Клеменс фон унд зу Франкенштајн
  • Џорџ Арбогаст Реишфреихреи фон унд зу Франкенштајн
  • Јозеф Фреихвер фон унд зу Франкенштајн
  • Кај Барон Франкенштајн


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ M. Stimmlng, Mainzer Urk.- Buch I 1932 Nr. 586 und 6(5).

Литература[уреди | уреди извор]

  • Karl O. von Aretin: Franckenstein Eine politische Karriere zwischen Bismarck und Ludwig II.. Klett-Cotta, Stuttgart (2003) ISBN 3-608-94286-6.
  • J. Friedrich Battenberg: Roßdorf in vormoderner Zeit. Alltag und Konfliktkultur einer hessischen Landgemeinde im 17. und 18. Jahrhundert. In: Archiv für hessische Geschichte und Altertumskunde, Bd. N.F. 60 (2002), ISSN 0066-636X, S. 29–60
  • Roman Fischer: Findbuch zum Bestand Frankensteinische Lehenurkunden 1251–1812. Kramer, Frankfurt am Main (1992) ISBN 3-7829-0433-8
  • Georg von Franckenstein: Zwischen Wien und London Erinnerungen eines österreichischen Diplomaten. Leopold Stocker Verlag, Graz (2005) ISBN 3-7020-1092-0.
  • Sir George Franckenstein, Facts and features of my life
  • Genealogisches Handbuch des Adels Band 27; Freiherrliche Häuser A IV, CA Starke Verlag.
  • Genealogisches Handbuch des Adels, Band 61, 1975, Adelslexikon. Starke, Limburg/Lahn
  • Walter Scheele: Sagenhafter Franckenstein. Societäts-Verlag, Ulm (2004) ISBN 3-7973-0875-2
  • Otto von Waldenfels (Hrsg.): Genealogisches Handbuch des in Bayern immatrikulierten Adels. Verlag Degener, Neustadt an der Aisch.
  • Hellmuth Gensicke: Untersuchungen zur Genealogie und Besitzgeschichte der Herren von Eschollbrücken, Weiterstadt, Lützelbach, Breuberg und Frankenstein. In: Hessische historische Forschungen (1963), S.99–115
  • Walter Scheele: Burg Franckenstein. Societäts-Verlag, Frankfurt/Main (2001) ISBN 3-7973-0786-1
  • Historischer Verein für Hessen, Archiv für hessische Geschichte und Altertumskunde.
  • Otto Hupp: Münchener Kalender 1912. Verlagsanstalt München / Regensburg 1912.
  • Rudolf Kunz: Dorfordnungen der Herrschaft Franckenstein aus der 2. Hälfte des 16. Jahrhunderts. Sonderdruck aus: Archiv für hessische Geschichte und Altertumskunde. Band 26, Heft 1, 1958
  • Wolfgang Weißgerber: Die Herren von Frankenstein und ihre Frauen: Landschaften, Personen, Geschichten. Schlapp, Darmstadt-Eberstadt (2002) ISBN 3-87704-050-0.
  • Norbert Hierl-Deronco: "Es ist eine Lust zu Bauen". Von Bauherren, Bauleuten und vom Bauen im Barock in Kurbayern, Franken, Rheinland. Krailling (2001) ISBN 3-929884-08-9, S. 133–142

Спољашње везе[уреди | уреди извор]