Драматург
| Драматург | |
|---|---|
Готхолд Ефраим Лесинг, утемељивач модерне драматургије | |
| Занимање | |
| Назив занимања | Драматург |
Врста занимања | Уметничко занимање, Позоришно занимање |
Подручје рада | Позориште, Филм, Телевизија, Радио |
| Опис | |
| Поља рада | Анализа текстова, адаптација, развој сценарија, креирање репертоара, теоријски и критички рад |
| Квалификације | Високо образовање (Факултет драмских уметности - Катедра за драматургију) |
Слични послови | Драмски писац, Сценариста, Књижевни критичар, Театролог |
Драматург је стручњак за драмску уметност и књижевност који ради у позоришту, на филму, радију или телевизији као стручни саветник, адаптатор текстова, истраживач и креативни сарадник.[1] Улога драматурга је комплексна и може варирати од позоришне куће до продукције, али у основи обухвата рад на драмском тексту и стварање контекста за позоришну представу или друго сценско дело.
Дефиниција
[уреди | уреди извор]Посао драматурга може бити веома разнолик. У најширем смислу, драматург је „експерт за причу” унутар позоришта или продукцијског тима. Његова главна улога је да обезбеди текстуалну, теоријску и историјску подлогу за уметнички процес.[2]
У позоришту, драматург често бира комаде за репертоар, предлаже их управи и редитељима, ради на адаптацији и обради текстова, и пише материјале за програмске књижице.
У оквиру једне представе, он је главни сарадник редитеља. Његов посао је да истражи историјски и друштвени контекст комада, анализира структуру и ликове, и помаже глумцима и редитељу да боље разумеју дело. Често се назива и „првим гледаоцем” или „интерним критичарем” представе.
Разлика између драматурга и драмског писца
[уреди | уреди извор]Иако се у српском језику термини драматург и драмски писац често поистовећују, и иако иста особа може обављати обе функције, постоји суштинска разлика:
- Драмски писац (или драматичар) је аутор који пише оригиналне драмске текстове.
- Драматург је стручњак који ради на постојећем тексту (било да је класичан или савремени), анализира га, адаптира, контекстуализује и припрема за сценско извођење.
Задаци драматурга
[уреди | уреди извор]У зависности од контекста, драматург може имати неколико врста посла:
- Институционални драматург: Запослен у позоришту, одговоран је за репертоарску политику. Он чита и предлаже нове текстове, комуницира са писцима и преводиоцима и учествује у дугорочном планирању програма позоришта.
- Продукциони драматург: Ангажован је на конкретној представи. Помаже редитељу и глумцима у разумевању комада, врши истраживања, припрема материјале за публику и понекад прилагођава текст потребама сцене.
- Драматург у развоју новог текста: Ради директно са драмским писцем на развоју новог драмског дела, пружајући конструктивне повратне информације о структури, ликовима и дијалогу.
Историјски развој професије
[уреди | уреди извор]Професија драматурга у модерном смислу утемељена је у XVIII веку у Немачкој. Готхолд Ефраим Лесинг, ангажован као драматург у Хамбуршком националном позоришту, својим теоријским радом ("Хамбуршка драматургија") дефинисао је улогу драматурга као књижевног и позоришног саветника и критичара.[1] Касније, у XX веку, Бертолт Брехт је даље развио улогу драматурга у оквиру свог епског позоришта, где је драматург био кључни интелектуални сарадник у стварању политички ангажованих представа. Данас је ова професија стандард у већини европских позоришта.
Образовање
[уреди | уреди извор]У Србији, образовање за занимање драматурга стиче се на Факултету драмских уметности у Београду, на Катедри за драматургију. Ова катедра, основана 1960. године, образује студенте за рад на позоришту, филму, радију и телевизији, и представља главни центар за развој ове професије у земљи.[3] Студије драматургије постоје и на Академији уметности у Новом Саду а постојале су и на Академији уметности Алфа БК универзитета.
Драматургија у Србији
[уреди | уреди извор]
Српска драматургија има богату традицију, а улога драматурга се често преплиће са улогом драмског писца, сценаристе и позоришног критичара. Многи истакнути српски књижевници и позоришни ствараоци дали су значајан допринос као драматурзи у позориштима.[4]
Неки од значајних српских драмских писаца и драматурга су (избор):
- Јован Стерија Поповић
- Бранислав Нушић
- Александар Поповић
- Душан Ковачевић
- Јован Христић
- Вида Огњеновић
- Синиша Ковачевић
- Биљана Србљановић
- Небојша Ромчевић
- Стеван Копривица
- Тадија Милетић
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Dramaturgy”. britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 16. јул 2025. Текст „ theatre ” игнорисан (помоћ); Текст „ Britannica” игнорисан (помоћ)
- ^ „Definition of playwright”. Merriam-Webster. Архивирано из оригинала 17. 1. 2018. г. Приступљено 27. 4. 2018.
- ^ „Катедра за драматургију - Факултет драмских уметности”. fdu.bg.ac.rs. Приступљено 16. јул 2025.
- ^ Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 136. ISBN 86-19-00635-5.