Државно правобранилаштво Аустрије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Државно правобранилаштво Аустрије, односно, дословно преведено - Финансијска прокуратура (заступништво) (нем. Finanzprokuratur) је државни орган који врши Функцију државног правобранилаштва у Републици Аустрији.

Финансијска прокуратура је посебан државни орган у Републици Аустрији. У организационом смислу је везана за Министарство финансија, мада је заправо самосталан орган, уређен посебним законом.

Настанак институције[уреди]

У Аустрији још од 1489. године постоји посебан орган за заступање владара пред судом у имовинскоправним споровима, који је преузео послове од управника владаревог имања, који је до тада једини штитио имовинске и фискалне интересе владара. Овај орган, под називом Фишкал (Fiscalat), истовремено је обављао јавнотужилачку и државноправобранилачку функцију. Од 1850. године, када је у Аустрији формиран посебан јавнотужилачки орган, искључиво државноправобранилачку функцију врши Финансијска прокуратура (Finanzprocuratur).[1]

У свом садашњем облику државно правобранилаштво у Аустрији, односно Финансијска прокуратура, основана је 1945. године, а њена организација недавно је новелирана законом из 2008. године.

Надлежности[уреди]

Надлежности Финансијске прокуратуре су:

- Заступање ex lege пред домаћим, страним и међународним судовима и органима управе Републике Аустрије, као федералне државе, и свих њених органа, као и јавних установа у оснивању од стране федералне државе, у свим имовинскоправним стварима и када се ради о заштити јавног интереса;

- Заступање по пуномоћју држава чланица федерације, јединица локалне самоуправе, невладиних организација и јавних предузећа и установа.

- Разматрање вансудских захтева за накнаду штете проузроковане радом државних органа и закључење вансудских поравнања у име државе;

- Давање правних мишљења на нацрте закона и других општих правних аката;

- Давање правних мишљења државним органима о имовинскоправним питањима и о питањима јавног права.

Организација[уреди]

На челу Финансијске прокуратуре налази се председник (нем. Präsidenten), државни службеник на положају, који се бира на јавном конкурсу из реда лица која испуњавају услове прописане за носиоце правобранилачке функције у Финансијској прокуратури. Председник организује рад Финансијске прокуратуре, бира и распоређује носиоце правобранилачке функције, те руководи кадровском политиком и административним пословима Финансијске прокуратуре, уз помоћ генералног секретара.

Основне послове Финансијске прокуратуре, заступање и саветовање, обавља четрдесетак носилаца државноправобранилачке функције, прокуратори-заступници (нем. Prokuraturanwalt). Они су распоређени у осам специјализованих одељења (нем. Geschäftsfeld), према материји којом се баве. На челу сваког одељења налази се по један главни прокуратор-заступник (нем. Leitender Prokuraturanwalt), који се бирају на јавном конкурсу.

Прокуратори-заступници су висококвалификовани правници, који, поред правосудног испита и релевантног радног искуства, морају имати положен и посебан испит за рад у овој служби (нем. Prokuratursprüfung). Тај посебан испит службеници Финансијске прокуратуре који обављају послове правног заступања морају положити најкасније пет година од почетка рада у Финансијској прокуратури, јер им у противном престаје радни однос. Након полагања тог посебног испита и још три године рада у Финансијској прокуратури, ти службеници могу бити постављени на слободно место прокуратора-заступника.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Милан Марковић, Надлежности и овлашћења јавног правобранилаштва у заступању, Зборник радова: Надлежност и разграничење надлежности судова, Глосаријум, Београд 2006.

Извори[уреди]

  • Јован Продановић, Уређење државног правобранилаштва у упоредном праву, Билтен Републичког јавног правобранилаштва, број 1/2014, Београд


Спољашње везе[уреди]