Евроазијски Авари

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте чланак Авари.
Аварски ратник

Авари су туркијски народ који је владао средњом Европом између 6. и 9. века.

Историја[уреди]

Првобитни Авари били су коњички народ турског порекла из средње Азије. Водили су номадски начин живота и притом се бавили сточарством. У шестом веку (566. године) се један део Авара насељава у источној Европи, где оснива Аварски каганат на простору Панонске низије. Панонски Авари били су само део аварског народа, чија је главнина живела у Хазарији на Кавказу, где су се помешали са кавкаским староседеоцима. Када су алтајски Турци срушили премоћ Аварског племенског савеза, који се простирао на широком ппростору Азије, аварска племена су кренула према западу и доспела у пространо залеђе Црног мора. У даљем кретању Авари су стигли у Панонску низију, где су у савезу са Лангобардима, а уз прећутан пристанак Византије, 567. године уништили државу Гепида. Авари су постали господари простране Панонске низије. Авари су образовали моћан племенски савез, у који је, осим разбијених Гепида и Бугара, ушао и део Словена, а на његовом челу био је поглавар - каган. Авари су 582. године заузели Сирмијум (С.Митровица), а 584. године Сингидунум (Београд), Виминацијум и Августу. Авари су само пљачкали Балкан, нису планирали да остану ту заувек. Покушај Византије да спречи даља аварска освајања испољио се десетогодишњим ратом (од 592. до 602. године), који је завршен поразом Византије. После тог догађаја када су попустиле границе Византије на Дунаву долази до праве инвазије Словена на Балканско полуострво.

Аварску државу у Панонској низији су крајем 8. века уништили Франци у време владања Карла Великог (768-814).

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]