Егберт од Весекса
Егберт од Весекса | |
---|---|
![]() Егберт од Весекса | |
Датум рођења | 769. или 771. |
Датум смрти | 839. |
Династија | Династија Весекс |
Отац | Еалмунд од Кента |
креље Весекса | |
Период | 802. до 839. |
Претходник | Беотрих |
Наследник | Синтхулф |
Егберт (око 769. или 771. - 839.) је био краљ Весекса у периоду од 802. до 839. године. Његов отац је био Еалмунд од Кента. 780-их је Егберт прогнан од стране краљева Офе Мерси и Беортса од Весекса, али након Беортрисове смрти 802. Егберт се вратио у Енглеску и преузео власт.[1]
О првих 20-ак година његове владавине мало се зна, али се претпотставља да је успео да очува независност Весекса у односу на краљевство Мерци, која је тада доминирала другим Јужним Енглеским краљевствима. 825. Егберт је у бици код Еландуна победио краља Беорнвулфа из Мерције и тако прекинуо мерцијску хегемонију и почео преузимати власт над мерцијским вазалима у северној Енглеској.[2]
829. Егберт је победио краља Виглафа од Мерцијеа и избацио из његовог краљевства и на кратко владао Мерцијом. Касније исте године Егберт је својим вазалом учинио Нортамбријског краља у Дореу крај Шефилда. Англосаксонска хроника после тога за Егберта користи титулу бретвалд, односно "владар Британије".[3]
Егберт није могао дуго задржати тако висок положај, и већ следеће године Виглаф се вратио на чело Мерцијског краљевства. Весекс је, међутим, задржао власт над некада самосталним државама Кент, Сусек и Суреи; те територије је касније као под-краљ преузео Егбертов син Синтхулф. Када је Егберт умро 839. године Етилхулф је наследио; југоисточна краљевства су коначно формално апсорбована у краљевство Весекса након Ӕтхелвулфове смрти 858. године.[4]
Извори[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]