Елвинга

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Толкинов легендаријум
Елвинга
Elwing.jpg
Раса Полувилењакиња
Година рођења 503. првог раздобља
Насељен у Осиријанд, Доријат, Луке Сириона
Књига/е Силмарилион


Елвинга је лик из дела „СилмарилионЏ. Р. Р. Толкина. Она је била Полувилењакиња, потомак Човека Берена и Вилењакиње Лутијене. Њен муж је био Еарендил, а синови Елронд и Елрос. Елвинга је дуго чувала драгуљ Силмарил који је извађен из круне Мрачног господара Моргота.

Биографија лика[уреди]

Елвингин отац је био Диор, син Човека Берена и Вилењакиње Лутијене, а мајка Нимлота из краљевства Доријат. Њена браћа су била Елуред и Елурин. Елвинга је, заједно са оцем и браћом, припадала Полувилењацима, потомцима Вилењака и Људи. Рођена је у Осиријанду, Земљи седам река. Ту је одрасла са својом породицом.

Када су Патуљци из града Ногрода убили краља Тингола од Доријата, Лутијениног оца и Диоровог деду, престо краљевства Вилењака је остао упражњен. Диор је помогао свом оцу Берену у уништавању војске Патуљака и присвајању драгуља Силмарила који су били украли од Тингола. Затим је отишао да наследи престо свога деде. Са собом је повео жену и децу, тако да је Елвинга неко време живела у Доријату.

Берен и Лутијена су чували Силмарил до своје смрти, а затим је послат Диору у Доријат. За то су сазнали седморица синова Феанора, творца Силмарила, који су се заклели да ће убити сваког ко буде стајао између њих и драгуља који им припадају. Због тога су напали Доријат. У нападу су погинули Диор и Нимлота, као и Елурин и Елуред. Остала је једино Елвинга, која је, носећи Силмарил, побегла са преживелим народом на ушће реке Сирион.

На Сириону је, недуго потом, уточиште нашао и остатак народа Гондолина. Међу њима је био Еарендил, такође Полувилењак, син Туора и Идриле. Елвинга и он су се потом венчали и добили синове Елронда и Елроса. Еарендил је преузео власт над народом који се настанио крај ушћа Сириона и кренуао да плови око обала Средње земље, и даље одатле, тражећи пут до Неумирућих Земаља. Елвинга није ишла са њим и туговала је због њихове раздвојености.

Годинама касније, Феанорови синови су сазнали да је Силмарил на ушћу Сириона и напали народ који је тамо живео. Еарендил је био одсутан због свог путовања, и Елвинга се са Силмарилом у очајању бацила у море. Међутим, Улмо, један од Валара, није желео да Елвинга умре и претворио ју је у велику белу птицу са драгуљем на грудима. Она је летела по мору све док није, исцрпљена од олује, нашла брод свога мужа. Еарендил је спасао птицу која му је пала на палубу и запрепастио се када је следећег јутра нашао своју жену на њеном месту. Елвинга му је испричала за напад и заробљавање њихове деце. Еарендил више није желео да се враћа у Средњу земљу, и одлучио је да још једном потражи пут за Валинор. Сада је имао Силмарил који је његова жена донела. Драгуљ је пробио магијску заштиту Неумирућих Земаља и Еарендилов брод је успео да пристане у залив Елдамар.

Елвинга је желела да се са Еарендилом искрца на обале, али јој он то није дозволио, плашећи се гнева Валара. Елвинга га је чекала у заливу све док није пренео своју поруку Валарима и убедио их да помогну народима Средње земље у борби против Мрачног господара Моргота. Они су такође одлучили да Елвинги и Еарендилу, Полувилењацима, дозволе да бирају да ли ће наставити живот као Старија или Млађа деца Илуватара. Елвинга је одабрала живот Вилењака због своје баке Лутијене, а њен муж је из љубави према њој изабрао исто.

Еарендилов брод је касније послат у небеске океане, а Елвинга се настанила у белој кули на граници мора које је раздвајало Аман и Средњу земљу. Она није желела да иде на путовања са својим мужем, јер је више волела земљу и ветрове од небеских празнина. Задржала је свој дар претварања у птицу и спријатељила се са другим птицама које су живеле у близини. Понекад, када се Еарендил у облику звезде приближавао Арди, враћајући се са својих пловидби, Елвинга је радосно узлетала да га поздрави. Њихова деца су ослобођена и такође добила избор између живота Људи и Вилењака. Елронд је изабрао бесмртни живот Старије Илуватарове деце и остао у Средњој земљи, а Елрос је постао први краљ Људи Нуменора.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Тингол
 
Мелијана
 
 
 
 
Тургон
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Лутијена
 
Берен
 
 
Идрила
 
Туор
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Нимлота
 
Диор
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Еарендил
 
 
 
Елвинга
 
Елуред
 
Елурин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Елрос
 
Елронд
 
 
 
 
 
Келебријана
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Краљеви Нуменора
Господари Андуина
Краљеви Арнора
Поглавари Дунедаина
(6430 година)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Арагорн
 
Аруена
 
Еладан
 
Ерлохир
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Елдарион
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Етимологија[уреди]

Према Толкиновом измишљеном језику, реч Елвинга састоји се од елемената el (звезда) и ving (пена). Буквалан превод имена је Звездана Пена. Елвинга је названа тако јер се родила у ноћи пуној звезда, чија је светлост светлуцала у пени водопада Лантир Ламата који се налазио крај Диорове куће[1].

Референце[уреди]

  1. ^ Толкин, Џ. Р. Р. (2007) [1973]. Силмарилион. Дубравка Попадић Гребенаровић (преводилац). Нови Сад: Стилос арт. ISBN 978-86-7473-361-5. 

Литература[уреди]

  • Толкин, Џ. Р. Р. (2007) [1973]. Силмарилион. Дубравка Попадић Гребенаровић (преводилац). Нови Сад: Стилос арт. ISBN 978-86-7473-361-5. 

Спољашње везе[уреди]