Епиталам

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Епиталам је свадбена песма која се пева у част и за срећу младенаца. Овај облик лирске песме је по постанку врло стар, а посебно је негован у грчкој и римској књижевности.

Епиталама има и у уметничкој и у народној књижевности. У српску уметничку поезију епиталам су увели класицисти[1], а најпознатији пример је песма Младој невести Васе Живковића. У новијој српској поезији Борислав Радовић има песму под насловом Епиталам, у којој „на лирски ефектан начин повезује митско и савремено - историју и летовање на Криту[2]. Међу народним сватовским песмама има доста оних које се по свом садржају и исказаним осећањима могу сврстати у епиталаме.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Теорија књижевности са примерима - лирска и епска поезија, др Радмило Димитријевић, Вук Караџић, Београд, 1966.