Епитафи Губеревчанима, борцима Јаворског рата
| Епитафи Губеревчанима, борцима Јаворског рата | |
|---|---|
 Плазинића гробље у Губеревцима | |
| Опште информације | |
| Место | Губеревци |
| Општина | Општина Лучани |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 19. век |
Епитафи Губеревчанима, борцима Јаворског рата уклесани на старим надгробним споменицима и кенотафима представљају драгоцена историјска сведочанства о учесницима Српско-турских ратова вођеним од 1876. до 1878. године.[1][2]
Кенотафи - „споменици над празним гробом”[3] подизани су ратницима сахрањеним на бојиштима или незнано где. У Србији ова пракса започиње подизањем обележја учесницима Првог и Другог српског устанка, а свој пуни замах добија након Балканских и Првог светског рата, када су кенотафи подизани не само крај путева − тзв. крајпуташи, већ и у црквеним портама и на сеоским гробљима[4], о чему сведочи епитаф:
- Ево мој спомен вође
- али није моје тело вође
- већ сам га оставијо на положају
- на бојној линији.[5]
Другу групу представљају надгробни споменици некадашњим учесницима који су преживели ратове 1876−78, а чије је учешће у ратовима посебно истицано.[5][6]
Борци пали у ратовима 1876-1878.[уреди | уреди извор]
Крајпуташ Танасију Плазини (†1876) (Губеревци)
- Овај споменик показује
- ТАНАСИЈА ПЛАЗИНУ
- из Губереваца
- Бившег воиника народне воиске
- кои поживи 21 Г.
- А погибе на Ступскои чесми
- 20 Јулија 1876 год.
- Оваи споменик подигоше му
- браћа Здравко и Светозар.[5]
Крајпуташ Ненаду Плазини (†1876) (Губеревци)
- Приђи ближе мили србски роде
- куда иташ, постои мало овде
- да разумеш спомен оваи
- кои показуе воиника
- 1-ог Батаљона 4-те чете
- НЕНАДА
- сина Илие Плазине
- из Губереваца
- коие за владе књаза Милана Обреновића IV
- 12 августа 1876 г. у рату погинуо.
- И бог да му душу прости.
- Оваи спомен подигоше му
- братучед Димитрије
- и супруга Станика.[5]
Кенотаф Ракети Ракићевићу (†1876) (Губеревци – Ракићевића гробље)
- Оваи знак показује краброг Србина
- РАКЕТУ РАКИЋЕВИЋА
- из Губереваца
- бившег воиника I класе народње воиске
- I батаљона I чете
- кои часно поживи 30 год.
- а на Шиљеговцу у селу Здравињу
- 30 септембра 1876 год.
- за отечество борећи се
- од Турака погибе.
- Бог да му душу прости.
- Оваи му спомен подиже
- његова жена Разуменка са синовима.[5]
Борци преживели ратове 1876-1878.[уреди | уреди извор]
Споменик Максиму Стјепановићу (†1898) (Губеревци – Страњанчевића/Горње Кнежевића гробље)
- У овом мрачном гробу
- почивају земни остатци
- МАКСИМА СТЈЕПАНОВИЋА
- ковача и житеља Горачког
- бив[ши] каплар у војсци ратног времена
- кои поживи 46 г.
- а престави се 19 марта 1898 год.
- Бог да му душу прости.
- Овај му знак подиже
- верна супруга Роса
- 15 јуна 1898 год.[5]
Споменик Димитрију Плазини (†1901) (Губеревци – Плазинића гробље)
- У овом мрачном гробу
- почивају земни остатци
- ДИМИТРИЈА ПЛАЗИНЕ
- из Губереваца
- војник ратног времена 1876. и 7. и 8. год.
- Кои частно поживи 53 г.
- А престависе 7 јануара 1901. год.
- Бог да му душу прости.
- Овај спомен подигоше
- његови синови Радојко и Мијат.[5]
Споменик Јанићију Радосављевићу (†1923) (Губеревци – Страњанчевића/Горње Кнежевића гробље)
- Овде почива тело пок.
- ЈАНИЋИЈА РАДОСАВЉЕВИЋА
- из Горачића
- који као часан и поштован грађанин
- ратник старог турског рата 1876 и 1877 Г.
- Поживи свог живота 92 г.
- и умро 1923 год. 3 јуна.
- Бог да му душу прости.
- Овај споменик подиже
- сна Катарина
- и његов благодарни унук Рајко.[5]
Споменик Тодору Ракићевићу (†1923) (Губеревци – Ракићевића гробље)
- Овде почива ратник
- ТОДОР РАКИЋЕВИЋ
- из Губереваца
- био у рату турском
- за владе књаза Милана Обреновића IV
- у 1875-1877 Г.[а]
- Рођен 1840
- умро 9 децембра 1923 г.
- Спомен подиже Миљко.[5]
Споменик Авраму Ћендићу (†1933) (Губеревци – Ћендића гробље)
- У овом мрачном гробу
- вечни сан борави
- АВРАМ ЋЕНДИЋ
- из Губереваца
- дугогодишњи кмет
- и председник општине Горачке
- и ратовао је с Турцима 1876-7-8 Г.
- Одликован сребрним орденом
- и унапређен у чин мајора.
- Поживи у грађанству
- као добар домаћин 84 г.
- Умре 24 новембра 1933 г.
- Бог да му душу прости (...)[5]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Грешка: треба да стоји 1876.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Опачић, Петар; Скоко, Саво (1981). Српско-турски ратови : 1876-1878. Београд: Београдски издавачко-графички завод.
- ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.
- ^ Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
- ^ а б в г д ђ е ж з и Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2015). Вековања Горачића, Губереваца и Живице : [монографија]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-15-1.
- ^ Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2017). Камени памћеници Горачића : [епитафи на споменицима]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-28-1.
Литература[уреди | уреди извор]
- Опачић, Петар; Скоко, Саво (1981). Српско-турски ратови : 1876-1878. Београд: Београдски издавачко-графички завод.
- Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2015). Вековања Горачића, Губереваца и Живице : [монографија]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-15-1.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.