Ерзја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ерзјани
Erzya women.jpg
Ерзјанке из Пензенске области
Укупна популација
517.575
Региони са значајном популацијом
 Русија 440.000
Језици
мордвински ерзјански језик (говори око 280.000), руски
Религија
хришћанство (Руска православна црква)
Сродне етничке групе
Мокшани

Ерзјани или Ерзја[1][2] (ерзј. эрзят / ерзат, рус. Эрзяне) су подгрупа (племе) угро-финског народа Мордвина (Мордвинци, Мордовани).[3][4] Ерзјани говоре ерзјански језик мордовинске подгрупе, уралске породице језика, и живе углавном у Републици Мордовији и другим деловима средњег подручја реке Волге у Русији. Мордвини као једни од већих староседелачких народа Русије се састоје од две подгрупе (племена) Ерзјани и Мокшани.





Место распрострањења[уреди]

Мање од половине народа Ерзја живи у аутономној Републици Мордовија у Руској Федерацији, на реци Сури и на реци Волги. Остали Ерзјани су распрострањени по руским областима Самара, Пенза, Оренбург, Татарстан, Чувашија, Башкортостан, Сибир, на Далеком истоку, у Јерменији и САД-у.

Значајан део популације Ерзја живи на древној етничкој територији:

  • источна група Ерзјана (сви окрузи источног дела Мордовије, Алатир, Поретски и Ибресински округа Чувашија);
  • северна група Ерзиан (Гагински, Лукоиановски, Сергацхски, Схатковски, Пилнински округс Нижи Ногоград, Болсхеигнатовски дистрицт оф Мордовиа);
  • група Езјана североисточних регија Пенза регије (Городишченски, Николски, Пенза, Сосновоборски окрузи).

Језик[уреди]

Ерзјански језик (ерзј. эрзянь кель, erzäny kel) је језик који се говори у Русији, у северном, источном и северозападном делу Мордовије и суседним регијама Нижњи Новгород, Чувашији, Пензи, Самари, Саратов, Оренбург, Уљановск, Татарстан и Башкортостан и у суседним републикама Русије као и у бившим земљама СССР-а, где живе припадници етничке заједнице Мордвини. Језик говори око 260.000 људи. Спада у мордвинске језике, заједно с мокшанским језиком. Та два језика су врло повезана и слична, али се ипак разликују по фонетици, морфологији и речнику. Ерзјански језик се пише ћирилицом, варијантом ћириличног писма коју користи руски језик (без икаквих измена). У Мордовији, ерзјански језик је званични језик, заједно с мокшанским и руским језиком. Западни Ерзјани се зову Шокша (или Шокшо). Они су изоловани од већине Ерзјана и њихов дијалект тј. језик под утицајем је мокшанских дијалеката.

Књижевност Ерзјана, писана ћирилицом, доживела је ренесансу 1920-их и 1930-их година. После распада Совјетског Савеза, Мордвини, попут других аутохтоних народа Русије, доживели су пораст националне свести.

Одећа[уреди]

Говорећи о националном костиму, етнографи се окрећу костиму сељачког окружења. Цео живот било којег сељака или сељанке, од рођења до смрти, био је повезан са различитим обредима и ритуалима, а костим је играо огромну улогу у томе. Посебно је било значајно у прославним ритуалима. Национална костим Ерзја настао је у централном делу европског дела Русије. У костим су улазиле и бројне декорације. Стари народни костим и даље се може видети, посебно међу женама, чије су обилно везене сукње, велике наушнице и бројне огрлице разликовале их од Руса. Заједно са одећом Ерзјанке су носиле покриваче - прявельтявкс (дословно "оно што покрива главу"), које су се промениле када су се венчале. На основу тога, било је очигледно да ли је жена богата. Девојчице су остављале једну везицу косе, која је била спуштена на леђима. Коса венчаних жена била је уплетена у две плетенице и сакривена испод капе. Као што пишу ранији аутори, жене Ерзја, посебно девојке, на глави су плеле плетенице. Невесте, према Мајнову, имале су 25 плетеница, а на крајевима су биле постављене вунене нити са свим врстама украса. Поредећи одећу Ерзја и Мокше од руских, татарских, чувашких, мари и одеће других суседних народа, у њему се могу наћи многи слични елементи. Дакле, присуство заједничких елемената одеће у Угро-финским народима и близина њихових култура указује на низ детаља о националној ношњи, начину њеног дизајна.

Значајни Ерзјани[уреди]

  • Авва́кум Петро́в или Аввакýм Петро́вич - вођа старих верника, унутар Руске православне цркве, живи у Пустозерску.
  • Erzyan: Эрзямассонь Олёна, Russian: Алёна - женски војни вођа Ерзијана из 17. века, херојина грађанског рата.
  • Степа́н Дми́триевич Э́рьзя (Нефёдов) - вајар
  • Фёдор Алексеевич Видяев - командант подморнице и ратни херој из Другог светског рата
  • Tatyana Ovechkina (Татјана Овечкина) - двоструки олимпијски првак у кошарци
  • Александр Георгиевич Шаронов - филолог, песник, писац
  • Кузьма Алексеев

Референце[уреди]

  1. Гл. ред. С. А. Кузнецов (1998). „Большой толковый словарь русского языка”.
  2. Отв. ред. В. В. Лопатин (2007). „Русский орфографический словарь Российской академии наук”
  3. Под ред. Е. М. Жукова. „Эрзя” // „Советская историческая энциклопедия”.
  4. „Эрзя” // „Энциклопедический словарь” (2009).

Литература[уреди]

  • Гл. ред. С. А. Кузнецов. „Большой толковый словарь русского языка”. Первое издание: СПб.: Норинт, 1998.
  • Отв. ред. В. В. Лопатин. „Русский орфографический словарь Российской академии наук”. 2007
  • Под ред. Е. М. Жукова. 1973—1982. „Эрзя” // „Советская историческая энциклопедия”. — Москва: Советская энциклопедия.
  • „Эрзя” // „Энциклопедический словарь”. 2009.