Пређи на садржај

Ерик Бана

С Википедије, слободне енциклопедије
Ерик Бана
Бана (2009)
Лични подаци
Пуно имеЕрик Банадиновић
Датум рођења(1968-08-09)9. август 1968. (57 год.)
Место рођењаМелбурн, Викторија, Аустралија
Занимањеглумац
СупружникРебека Глисон (в. 1997)
Деца2
Рад
Активни период1993—данас
Потпис
Веза до IMDb-а

Ерик Банадиновић (енгл. Eric Banadinović; Мелбурн, 9. август 1968), познат као Ерик Бана (енгл. Eric Bana), аустралијски је глумац и комичар. Своју каријеру започео је у серијској скеч-комедија Full Frontal, пре него што је стекао пажњу у комичној драми The Castle (1997) и биографском криминалистичком филму Чопер (2000).

После деценије улога у аустралијским телевизијским серијама и филмовима, Бана је привукао пажњу Холивуда улогом у ратном филму Пад црног јастреба (2001) и као Брус Банер у суперхеројском филму Хулк (2003). Глумио је Хектора у епском ратном филму Троја (2004), а затим имао главну улогу у историјском трилеру Стивена Спилберга Минхен (2005). Године 2009. тумачио је негативца Нера у научнофантастичном филму Звездане стазе, који је постигао критички и комерцијални успех. Бана је наставио са сталним радом током 2010-их, глумећи поручника Ерика С. Кристенсена у филму Једини преживели (2013) и полицијског наредника Ралфа Сарчија у хорору Спаси нас од зла (2014). Године 2018. тумачио је насловну улогу у мини-серији Dirty John заснованој на истинитом злочину. Године 2020. вратио се у Аустралију како би играо у трилеру Суша, чија се радња дешава у унутрашњости континента.

Бана је добитник неколико награда Аустралијског филмског института и тумачио је упечатљиве главне и споредне улоге у различитим жанровима, од епских филмова до научне фантастике и акционих трилера. Поред глуме, Бана је и ентузијаста мото-спортова, и учествовао је у различитим тркачким такмичењима у Аустралији. Именован је за члана Реда Аустралије (АМ) 2019. године, у оквиру почасних признања поводом рођендана, за свој допринос драмској уметности.

Рани живот и образовање

[уреди | уреди извор]

Ерик Мартин Ендру Банадиновић рођен је 9. августа 1968. у Мелбурну, држави Викторија. Његов отац Иван био је Хрват, рођен у Загребу, и радио је као менаџер логистике за компанију Caterpillar Inc., док је његова мајка Елеонор, Немица пореклом из близине Манхајма у Немачкој, била фризерка. Има старијег брата по имену Ентони.[1] Изјавио је: „Увек сам био поносан на своје порекло, које је имало велики утицај на моје одрастање. Увек сам био у друштву људи европског порекла.”[2] Одгајан је у католичкој вери.[3] Одрастао је у предграђима Мелбурна, Бродмедоузу и Туламарину,][4] и похађао је школу Пенли и Есендон грамар.[5]

Показивао је глумачки таленат још у раном детињству, са шест или седам година почео је да имитира чланове породице, најпре опонашајући ходање, глас и манире свог деде. У школи је имитирао наставнике како би се извукао из невоља.[6] Као тинејџер, гледао је филм Побеснели Макс са Мелом Гибсоном и одлучио да жели да постане глумац.[5] Ипак, озбиљно је размишљао о каријери у извођачким уметностима тек 1991. године, када су га наговорили да проба стенд-ап комедију док је радио као бармен у хотелу Castle у Мелбурну. Његови наступи у пабовима у центру града нису му доносили довољно прихода за живот, па је наставио да ради као бармен и конобар.[7][8]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Почеци (1993—1997)

[уреди | уреди извор]

Године 1993, Ерик Бана се први пут појавио на телевизији у касновечерњем ток-шоу Стaјва Визарда Tonight Live.[5] Његов наступ је привукао пажњу продуцената серије скеч-комедија Full Frontal, који су га позвали да се придружи као писац и извођач. Током четири године на тој емисији, Бана је писао већи део свог материјала и неке ликове заснивао на члановима породице. Његове имитације Колумба, Арнолда Шварценегера, Силвестера Сталонеа, Тома Круза и аустралијске ТВ личности Реја Мартина учиниле су га веома популарним код гледалаца.[9] Овај успех довео је до снимања комичног албума Out of Bounds 1994. године, као и до телевизијског специјала Eric 1996. Емисија, састављена од скечева са ликовима из свакодневице, инспирисала је покретање серије The Eric Bana Show. Ову емисију је Бана сам писао и у њој наступао, а садржала је скечеве, стенд-ап и гостовања познатих личности. Серија није имала велику гледаност и укинута је након осам епизода.[10] Ипак, 1997. године добио је Logie Award за „најпопуларнију комичну личност“ за рад на тој емисији.[11]

Те исте године, Бана је дебитовао на филму у аустралијској комедији The Castle, која прати борбу породице из Мелбурна да задржи свој дом у близини аеродрома, који покушава да их исели. Бана је играо споредну улогу, Кона Петропулоса, кик-боксера и зета главе породице. Филм је био неочекиван критички и финансијски успех и зарадио је преко 10 милиона аустралијских долара.[5]

Пробој у Холивуду (1998—2004)

[уреди | уреди извор]

Године 1997, и поред недостатка искуства у драмским улогама, редитељ Ендру Доминик је понудио Бани улогу у филму Чопер (2000), биографском филму о чувеном аустралијском криминалцу Чоперу Риду. Доминик је дуго тражио глумца за ту улогу, а одлуку да ангажује Бану донео је након што му је сам Рид предложио глумца, видевши га на телевизији.[12]

Због улоге, Бана је обријао главу, добио 14 килограма и провео два дана са Чопером како би усавршио његово понашање и говор. Током снимања, долазио је на сет у 4 ујутру, где су му пет сати наносили тетовaже по телу.[13] Иако је филм имао ограничено приказивање ван Аустралије, Банина глума добила је одличне критике. Амерички критичар Роџер Иберт написао је: „У комичару по имену Ерик Бана, филмски ствараоци су пронашли, чини ми се, будућу звезду. Он има оно што ниједна школа глуме не може да вас научи.“[5][14] Чоперу је био критички и финансијски успех у Аустралији и номинован је за најбољи филм на наградама Аустралијског филмског института, док је Бана освојио награду за најбољег глумца.[11]

Године 2001, редитељ Ридли Скот га је ангажовао без аудиције за филм Пад црног јастреба, у ком је тумачио америчког војника, наредника Хута из елитне јединице Delta Force.[15] Препоруку је дао Расел Кроу, а Скот је био импресиониран његовом улогом у Чоперу. Бана је изгубио килограме које је добио за претходни филм и почео са строгим физичким тренингом. У САД је тренирао са Delta Force војницима у Форт Брегу, где је учио тактике борбе и руковање оружјем.[16] У периоду 2000—2001, паралелно са холивудском каријером, појављивао се у аустралијској сапуници Something in the Air, али је након две сезоне напустио серију да би се посветио раду у Америци.[17]

Наредни пројекат био је аустралијски филм The Nugget (2002), комедија о тројици радника чији се живот мења након што открију златни грумен. Филм је доживео умерен успех.[18] Док је снимао The Nugget, понуђена му је главна улога Бруса Бенера у филмској адаптацији стрипа Невероватни Хулк. Пристао је тек након што је сазнао да ће редитељ бити Анг Ли,[16] који га је одушевио филмом Ледена олуја.[19] Рекао је да га је улога привукла јер „лик Бруса Бенера има драмски потенцијал“ и јер је „нетипичан суперхерој“.[19]

Иако је филм Хулк (2003) добио мешовите критике и био умерен успех на биоскопским благајнама, Банина глума је добила похвале. Џек Метјуз из New York Daily News написао је да је Бана „улогу одиграо са великом уверљивошћу“.[20] Те године, Бана је позајмио глас ајкули Анкору у Пиксаровом анимираном хиту Потрага за Немом, који је био критички и комерцијални тријумф.[21]

Године 2004, Бана је глумио заједно са Бредом Питом и Орландом Блумом у ратном епу Троја. Тумачио је лик принца Хектора, вођу тројанских снага које се боре против грчког ратника Ахилеја. Када је прочитао сценарио, привукао га је лик Хектора за којег је изјавио: „да се саосећа са њим. Осећао сам да је он једноставно диван лик [...] Орланда обожавам, већ смо радили заједно и када је добио улогу мог млађег брата, то је било сјајно осећање и надам се да се то види у филму.“[22] Бана се такође припремао за улогу узимајући часове мачевања и учећи јахање. Иако су критике на Троју биле мешовите,[23] филм је био финансијски успешан, зарадивши 497 милиона америчких долара.[24] Банина глума је добро прихваћена; Стела Папамихаел са BBC-ја је сматрала да је он „магнетичан“,[25] а Десон Томсон из The Washington Post-а веровао је да је његов наступ био „потресан“.[26]

Историјски филмови и Звездане стазе (2005—2010)

[уреди | уреди извор]
Бана на премијери филма Блефер у мају 2007.

Након мешовитог пријема филмова Хулк и Троја, филмски критичари доводили су у питање Банину исплативост у високобуџетним пројектима. Он је у интервјуу за Empire одговорио: „Није као да је Хулк пропао. Када си на дугом снимању, то је велика лична инвестиција. Ако нисам задовољан коначним резултатом, био бих проклето љут, али до сада сам сваки пут био задовољан. Троја је могао да заради 50 долара и не бих зажалио.“[27]

Године 2005, Бана је глумио заједно са Данијелом Крејгом и Џефријем Рашом у контроверзном трилеру Стивена Спилберга Минхен. Тумачио је Авнера, агента израелског Мосада, који добија задатак да лоцира и ликвидира терористе из организације „Црни септембар“, осумњичене за масакр израелских спортиста на Олимпијским играма 1972.[28] Филм је добио позитивне критике[29] и зарадио 131 милион долара широм света. Такође је номинован за пет Оскара 2006. године.[30] Los Angeles Times је истакао како Бана у улози Авнера „пројектује комбинацију осетљивости и немилосрдности, и зна да прикаже лице на којем је забринутост ново искуство“.[31] The Telegraph је био подједнако импресиониран његовом „емотивном и божанствено уверљивом“ глумом.[32]

Године 2006, Бана је позван да постане члан Америчке академије филмске уметности и наука.[33] Романтична комедија Блефер, на којој је радио пре Минхена, објављена је почетком 2007. У њој глуми Хака Чивера, професионалног покераша који мора да превазиђе личне проблеме како би победио на великом турниру у Лас Вегасу. Филм је добио негативне критике;[34] један критичар је рекао да Банина глума „једноставно није довољно привлачна да бисмо се бринули да ли ће успети или не“.[35] Његов следећи филм био је аустралијска драма Мој отац, Ромул (2007), заснована на истоименој мемоарској књизи Рајмонда Гаите. Филм приказује живот пара који се, упркос бројним недаћама, бори да подигне сина. По објављивању, филм је добио критичке похвале, а Бана је за своју улогу добио другу награду Аустралијског филмског института за најбољег глумца.[36]

Премијера Звезданих стаза у Сиднејској опери, 2009.

Следећи пројекат био је историјска драма Друга Боленова кћи (2008), у којој је играо енглеског краља Хенрија VIII, уз Скарлет Јохансон и Натали Портман. Бана је признао да га је изненадила понуда за ту улогу и додао да би је „вероватно само одбацио да му је понуђена под неким другим насловом“.[37] Године 2009, глумио је са Крисом Пајном и Закаријем Квинтом у научнофантастичном филму Звездане стазе. Тумачио је Нера, капетана рударског брода Ромуљана који покушава да се освети Споку, кога криви за уништење своје планете и народа. За потребе улоге, Бана је обријао главу и носио тетоваже по лицу, што је оставило снажан утисак на редитеља Џеја Џеја Ејбрaмса.[38] Филм је наишао на позитивне критике[39] и зарадио преко 380 милиона долара широм света.[40] Бана је касније изјавио: „Било је то невероватно искуство и дивна група глумаца“, али није поновио улогу у наставку из 2013. године, објаснивши: „То је за мене било само једном и доста.“[41]

Године 2009, Бана се појавио и у научнофантастичном филму Жена временског путника,[42] заснованом на истоименом роману Одри Ниференегер из 2003. Режију је потписао Роберт Швентке, а у главним улогама су и Рејчел Мекадамс и Рон Ливингстон. Радња прати Хенрија Детамбла (Бана), библиотекара из Чикага који болује од паранормалног генетског поремећаја због којег насумично путује кроз време, док покушава да изгради љубавну везу са Клер Абшајр (Мекадамс), која ће му постати супруга. Иако је филм углавном добио негативне критике,[43] рецензент The Sydney Morning Herald-а је похвалио хемију између Бане и Мекадамс: „Заједно постижу интимност која даје све од себе да вам одврати пажњу од недостатака у сценарију“.[44]

Бана је 2009. године глумио заједно са Адамом Сендлером и Сетом Рогеном у филму Комичари у режији Џада Апатова, што је била његова прва улога у једној америчкој мејнстрим комедији.[45] Роген га је изабрао јер је био обожавалац његовог раног телевизијског рада и био је импресиониран његовом улогом у Минхену.[46] Питер Треверс из часописа Rolling Stone дао је филму 3½ од 4 звездице и написао да Бана показује „прави комичарски таленат“.[47] Те исте године, Бана је режирао и глумио у документарцу Звер у нама, у којем описује свој лични однос са својим првим аутомобилом, Ford GT Falcon Coupe, и прати свој развој као заљубљеника у аутомобиле.[48] На том путу, тражи савете од тројице дугогодишњих пријатеља и познатих личности попут Џеја Лена, Џеремија Кларксона и др Фила.[49] Поред тога, позајмио је глас лику Дејмијена, Грка из Аустралије, у анимираном филму Мери и Макс.[50]

Даљи развој каријере (2011—данас)

[уреди | уреди извор]

Године 2011, Бана је глумио бившег агента ЦИА-е Ерика Хелера у акционом трилеру Хана, заједно са Сарше Ронан и Кејт Бланшет.[51] Филм је био успешан и заузео је друго место на благајнама у САД.[52] Критичари су похвалили његов наступ, а један га је описао као „прожет сенком трагичне душе“.[53][54] Следеће године, Бана је глумио у криминалистичкој драми Замка, у којој двоје брата и сестара покушавају да преживе након неуспеле пљачке казина. Филм је добио „мешовите или просечне критике“,[55] али је један критичар похвалио Бану као „шарматног хладнокрвног убицу“.[56]

Бана је 2013. играо поручника Ерика С. Кристенсена у ратној драми Једини преживели.[57] Рекао је: „Пит Берг и ја смо сарађивали пре много година, остали смо у контакту, и кад ме је позвао за овај филм, одмах сам прихватио“.[58] Филм је зарадио преко 154 милиона долара широм света.[59]Часопис Variety је сматрао да је Бана одлично одабран за улогу,[60] а критичар Мик Ласел је похвалио глумце јер су били „убедљиви у својој човечности, агонији и жестини“.[61] Након тога је глумио адвоката у трилеру Затворен круг (2013), али критичари су оценили да између њега и партнерке Ребеке Хол нема довољно хемије.[62]

Године 2014, Бана је глумио полицијског наредника Ралфа Сарчија у натприродном хорору Спаси нас од зла.[63] Иако је филм зарадио скоро 88 милиона долара,[64] критике су углавном биле негативне, а неки критичари су оценили да је Бана био лоше одабран за улогу.[65][66] Године 2016, глумио је у комедији Рикија Џервејса Специјални дописници као радио новинар Френк Боневил.[67] Филм је премијерно приказан на Трајбека фестивалу, а права за приказивање купио је Нетфликс.[68] Иако су критике углавном биле негативне,[69] неки су оценили да је Бана „надмашио“ Џервејса,[70] и пружио улогу вредну гледања.[71] У истој години, појавио се у Дизнијевом филму Тренуци храбрости као припадник обалске страже, и у драми Тајно писмо, где је играо доктора Стивена Грина. Иако филм није био добро примљен,[72] један критичар је похвалио Банину „тиху интензивност“.[73]

Године 2017, играо је краља Утера Пендрагона у филму Краљ Артур: Легенда о мачу.[74] Такође је глумио убицу Пита Бломфилда у драми Опроштај, која је добила мешовите критике.[75][76] Критичар The Village Voice-а је похвалио глуму, али је мишљења да је филм био нефокусиран.[77] Године 2018, Бана је играо Џона у мини-серији Dirty John на каналу Браво, заснованој на истоименом true crime подкасту Кристофера Гофарда.[78] Креаторка Александра Канингем је изјавила да јој је Бана био први избор за главну улогу; он је веома селективан када је у питању избор „правих“ ликова. Он је рекао: „Није важно шта је у питању. Сваком филму који сам радио, то је увек била водиља у доношењу одлука, засигурно.“[79] Дејвид Секстон из Evening Standard-а је сматрао да је Бана био савршен: „Бана је сјајан као Дрти Џон — толико секси и привлачан, а ипак језив.“[80] Године 2021, Бана је играо у мистериозној драми The Dry, заснованој на истоименој књизи Џејн Харпер.[81] Те исте године, Бана је позајмио глас чувару зоолошког врта Чезу у анимацији Back to the Outback.[82] Године 2022, дао је глас Монтереју Џеку у анимацији Chip 'n Dale: Rescue Rangers, и појавио се у драми Blueback, која је премијерно приказана на Међународном филмском фестивалу у Торонту.[83]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

У званичним документима са личним подацима и даље користи своје презиме по рођењу, Банадиновић.[2]

Године 1995, док је радио на телевизијској серији Full Frontal, Бана је започео везу са Ребеком Глисоном, публицисткињом на телевизији Seven Network и ћерком тадашњег председника Врховног суда Новог Јужног Велса, а касније и Врховног суда Аустралије, Марија Глисона.[10] Венчали су се 1997. године, након што јој је Бана запросио руку током путовања у Сједињене Америчке Државе, које је освојио у наградној игри магазина Cleo, када је проглашен за њиховог „нежењу године” 1996. године.[84][85] Бана и Глисон имају двоје деце: Клауса (рођеног 1999) и Софију (рођену 2002). Клаус је завршио студије филма на Универзитету Викторије, док је Софија завршила две године студија плеса са пуним радним временом и наставља студије са скраћеним радним временом на Универзитету у Мелбурну.[11] Његова свастика је садашња судија Врховног суда Аустралије, Џеклин Глисон.[86]

Бана је одликован титулом Члана Реда Аустралије (AM) 2019. године у оквиру рођенданских почасти, за свој допринос драмској уметности.[87][88]

Интересовања и хобији

[уреди | уреди извор]

Бана је ентузијаста мото-трка и учествује у разним тркачким такмичењима у Аустралији. Са 14 година је желео да напусти школу како би се у потпуности посветио раду као аутомеханичар, али га је отац убедио да заврши школовање, саветујући га да не претвара хоби у посао.[89] Свој први аутомобил, Ford Falcon купе из 1974. године, купио је са 15 година за 1.100 аустралијских долар[90]а и са њим је дебитовао у мото-спорту на трци Targa Tasmania 1996. године, недељној трци око Тасманије.[91][92] Године 2004, Бана је купио Porsche 944 како би учествовао у аустралијском Porsche Challenge-у. Током такмичења 2004. године, често се пласирао међу првих десет, а у новембру је на трци у Сандауну освојио четврто место, што је и његов лични рекорд.[93] Дана 21. априла 2007. године, Бана је доживео удес са својим Ford Falcon Coupe из 1974. на трци Targa Tasmania 2007, али су он и сувозач прошли без повреда.[94] Појавио се у британској аутомобилској емисији Top Gear 15. новембра 2009. као гост у сегменту Star in a Reasonably Priced Car.[95]

Бана је велики обожавалац аустралијског фудбала.[96][97] Љубав према спорту започела је у детињству када га је кума водила на утакмице клуба St Kilda Football Club, његовог омиљеног тима у Аустралијској фудбалској лиги (AFL). Често је виђан на утакмицама AFL-а када се налази у Аустралији. Његова љубав према клубу St Kilda довела је до тога да се клуб појави у филму Funny People, као и у Баниној промоцији тог филма 2009. године, посебно у емисији Late Night with Jimmy Fallon на NBC-у.[98] Године 2010, Бана је именован за „Број 1 власника карте” клуба St Kilda.[1][99]

Хуманитарни рад

[уреди | уреди извор]

Бана је амбасадор хуманитарне организације Youth Off The Streets (Млади ван улице) коју води отац Крис Рајли и која помаже младима без дома. Појављивао се у рекламама заједно са Рајлијем како би подржао годишњу акцију прикупљања средстава ове организације.[100] Бана је такође заговорник организације Mental Illness Fellowship, која ради на повећању свести о менталним болестима у Аустралији. Године 2004. појавио се у неколико високо пласираних реклама у оквиру њихове кампање.[101]

Бана је такође активан у хуманитарним акцијама са Australian Childhood Foundation (Фондација за детињство Аустралије) и Bone Marrow Donor Institute (Институт за донаторе коштане сржи). Од 1995. године учествује у Toy Run-у Мотоциклистичког удружења у Мелбурну, хуманитарној акцији којом се прикупљају новац и играчке за децу у потреби током Божића.[102]

Године 2005. Бана је наратирао документарни филм Terrors of Tasmania о угроженом тасманијском ђаволу. Филм прати живот женке тасманијског ђавола по имену Манганини и говори о неизлечивом раку лица који прети опстанку ове врсте.[103] Сарађивао је и са организацијом RSPCA Australia, донирајући новац склоништима за животиње у Берлину током снимања филма Троја 2004. године.[26][104]

Године 2007. Бана је представио епизоду Some Meaning in This Life из документарне серије Australian Story на каналу ABC-TV. Епизода је посвећена глумици Белинди Емет, која је глумила са Баном у филму The Nugget, а преминула је од рака годину дана раније.[105]

Током сезоне шумских пожара у Аустралији 2019—2020, Бана је позајмио свој глас за серију радио и телевизијских реклама у циљу подршке донацијама за Gippsland Emergency Relief Fund (Фонд за хитну помоћ Гипсленда).[106]

Филмографија

[уреди | уреди извор]

Филм

[уреди | уреди извор]
Година Назив Улога Напомена Реф.
1997. The Castle Кон Петропулос филмски деби [107]
2000. Чопер Марк Чопер Рид [14]
2001. Пад црног јастреба Норм Хут Гибсон [15]
2002. The Nugget Лото [18]
2003. Потрага за Немом Анкор гласовна улога [21]
Хулк Брус Банер / Хулк [20]
2004. Троја Хектор [23]
2005. Минхен Авнер Кауфман [31]
2007. Блефер Хак Чивер [35]
Мој отац, Ромул Ромулус Гајта [36]
2008. Друга Боленова кћи Хенри VIII [37]
2009. Мери и Макс Демијен Поподопулос гласовна улога [50]
Звер у нама себе документарни филм; такође продуцент и редитељ [48]
Звездане стазе Нерон [39]
Жена временског путника Хенри Детембл [43]
Комичари Кларк [47]
2011. Хана Ерик Хелер [51]
2012. Замка Адисон [56]
2013. Затворен круг Мартин Роуз [108]
Једини преживели Ерик С. Кристенсен [57]
2014. Спаси нас од зла Ралф Сарчи [63]
2016. Тренуци храбрости Данијел Клаф [71]
Special Correspondents Френк Бонавил [67]
Тајно писмо Вилијам Грин [73]
2017. Краљ Артур: Легенда о мачу Утер Пендрагон [74]
The Forgiven Пијет Бломфелд [75]
2021. The Dry Арон Фок [109]
Back to the Outback Чаз Хант гласовна улога [82]
2022. Chip 'n Dale: Rescue Rangers Монтереј Џек [110]
Blueback Мед Мака [111]
2024. Force of Nature: The Dry 2 Арон Фок [112]
A Sacrifice Бен Монро [113][114][115]
Мемоари једног пужа Џејмс гласовна улога [116]
TBA Apex TBA снимање у току [117]

Телевизија

[уреди | уреди извор]
Година Назив Улога Напомена Реф.
1993—1996. Full Frontal разне улоге 66 епизода [9]
1996—1997. The Eric Bana Show Live 17 епизода [10]
1999—2000. All Saints Роб Билетски 3 епизода [118]
2000—2001. Something in the Air Џо Сабатини 202 епизода [119]
2007. Kath & Kim себе сезона 4: епизода 2 [120]
2009. Top Gear сезона 14: епизода 1 [95]
2018. The Joel McHale Show With Joel McHale епизода: Roller Coaster? [121]
Dirty John Џон Михан [80]
2025. Untamed Кајл Тарнер 6 епизода; такође извршни продуцент [122]

Видео-игра

[уреди | уреди извор]
Година Назив Улога Реф.
2003. Hulk Брус Банер / Хулк / Сиви Хулк [123]

Награде и номинације

[уреди | уреди извор]
Година Асоцијација Категорија Номиновано дело Резултат Реф.
1997. Logie Awards Најпопуларнија комична личност Full Frontal Освојено [124]
2000. Australian Film Institute Најбољи глумац у главној улози Chopper Освојено [125]
2005. MTV Movie Awards Најбоља туча (са Бредом Питом) Troy Номинација [126]
2007. Australian Film Institute Најбољи глумац у главној улози Romulus, My Father Освојено [127]
2009. Teen Choice Awards Најбољи глумац у главној улози Star Trek Номинација [128]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Wills, Dominic. „Eric Bana – Biography”. Talk Talk. Архивирано из оригинала 26. 4. 2015. г. Приступљено 7. 5. 2010. 
  2. ^ а б Radoš, Ivica (12. 3. 2006). „Eric Bana: On the official documents I am still Eric Banadinović”. Jutarnji list (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. „Kad na poštanskoj pošiljki vidim da piše Eric Bana, odmah pomislim kako u kuverti nije nešto važno. No, kad primim pošiljku na kojoj piše Eric Banadinović, znam da je riječ o nečemu službenom – rekao je Bana. ("When on the postal deliveries I see that it is written Eric Bana, I immediately know that in the envelope it isn't anything important. But when I receive the shipment that says Eric Banadinović, I know that it is about something official – said Bana.")” 
  3. ^ „Eric Bana on 'Deliver Us From Evil', exorcism and the Bronx”. ABC (на језику: енглески). 28. 1. 2016. Приступљено 14. 7. 2014. 
  4. ^ „https://www.heraldsun.com.au/leader/north/ten-of-australias-best-who-call-broadmeadows-home/news-story/8fef53f6cae1049a4f0b2dd47745074c#:~:text=MP%20since%202011.-,ERIC%20BANA,born%20and%20bred%20in%20Broady.”.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  5. ^ а б в г д Wills, Dominic. „Eric Bana – Biography”. Tiscali Film & TV. Архивирано из оригинала 14. 2. 2009. г. Приступљено 15. 3. 2008. 
  6. ^ "Eric Bana". Marie Claire. March 2002.
  7. ^ Johnson, Tony (19. 6. 1994). „Bana Banks on Banter”. Herald Sun Sunday TV Extra. 
  8. ^ Keeps, David (22. 6. 2003). „Bana headlines”. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2021. 
  9. ^ а б Devlyn, Darren (10. 2. 1993). „First Impressions”. TV Weekly. .
  10. ^ а б в Halfpenny, Kate (8. 8. 2000). „Under the Gun”. Who Magazine. .
  11. ^ а б в „Eric Bana”. Lauren Bergman Management. 2014. Архивирано из оригинала 28. 8. 2007. г. Приступљено 10. 6. 2016. 
  12. ^ Strickland, Christopher (јул 2000). „Director's Cut: Andrew Dominik's "Chopper"”. If Magazine. 
  13. ^ „Chopping & Changing”. Who Weekly. 22. 10. 2001. 
  14. ^ а б Ebert, Roger (1. 6. 2001). „Review of "Chopper"”. RogerEbert.com. Архивирано из оригинала 4. 1. 2016. г. Приступљено 31. 12. 2020. 
  15. ^ а б Woods, Stacey (фебруар 2002). „First Buzz: The Incredible Hulk”. Elle. 
  16. ^ а б Hopkins, Mark (април 2002). „Eric Hits Hollywood”. GQ Magazine (Australian Edition). 
  17. ^ Harwood, Andrew (9. 2. 2008). „Something's in the air, again”. Television.AU (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 27. 12. 2020. 
  18. ^ а б Partridge, Des (17. 10. 2002). The Incredible Rise of Eric Bana. What's On Weekly. Архивирано из оригинала 14. 11. 2012. г. 
  19. ^ а б Mootram, James (14. 7. 2003). „Making it Big”. TNT Magazine. 
  20. ^ а б Mathews, Jack (20. 6. 2003). „Beast for the Eyes”. New York Daily News. Приступљено 22. 11. 2014. 
  21. ^ а б Pierce, Nev (5. 10. 2003). „BBC - Films - review - Finding Nemo”. BBC. Приступљено 31. 12. 2020. 
  22. ^ Clint, Caffeinated (5. 5. 2004). „Interview : Eric Bana”. Moviehole (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 10. 2023. г. Приступљено 31. 12. 2020. 
  23. ^ а б „Troy - Movie Reviews”, Rotten Tomatoes (на језику: енглески), Приступљено 21. 12. 2020 
  24. ^ „Troy”. Box Office Mojo. Приступљено 2. 6. 2006. 
  25. ^ Papamichael, Stella (20. 5. 2004). „BBC - Films - Troy”. BBC. Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 21. 12. 2020. 
  26. ^ а б Thomson, Desson (14. 5. 2004). „'Troy:' Brad to the Bone (washingtonpost.com)”. Washington Post. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 21. 12. 2020. 
  27. ^ Eimer, David (јун 2004). „Heroes of Troy: Eric Bana”. Empire. 
  28. ^ „Bana Republic”. The Irish Times. 20. 1. 2006. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 1. 7. 2006. 
  29. ^ „Munich (2005)”, Rotten Tomatoes (на језику: енглески), Приступљено 1. 1. 2021 
  30. ^ „The 78th Academy Awards | 2006”. Oscars.org | Academy of Motion Picture Arts and Sciences (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 10. 2014. г. Приступљено 1. 1. 2021. 
  31. ^ а б Turan, Kenneth (23. 12. 2005). „Movie Review: 'Munich'”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 2. 2. 2010. г. Приступљено 9. 4. 2009. 
  32. ^ Smith, Zadie (29. 1. 2006). „Spielberg lets us think with our blood”Неопходна новчана претплата. The Telegraph (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 1. 2022. г. Приступљено 1. 1. 2021. 
  33. ^ „Academy Invites 120 to Membership”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. 5. 7. 2006. Архивирано из оригинала 6. 7. 2006. г. Приступљено 22. 11. 2014. 
  34. ^ „Lucky You (2007)”, Rotten Tomatoes (на језику: енглески), Приступљено 31. 12. 2020 
  35. ^ а б Smith, Neil (22. 6. 2007). „BBC - Movies - review - Lucky You”. BBC. Приступљено 31. 12. 2020. 
  36. ^ а б „Romulus, My Father sweeps AFIs”. ABC News. 7. 12. 2007. Архивирано из оригинала 14. 8. 2009. г. Приступљено 15. 3. 2008. 
  37. ^ а б Fischer, Paul (17. 2. 2008). „Bana Takes on Kings and Icons”. FilmMonthly.com. Архивирано из оригинала 29. 7. 2012. г. Приступљено 17. 6. 2009. 
  38. ^ Mitchell, Peter (6. 3. 2009). „Bana dons face tattoos for new role”. Nine MSN. Архивирано из оригинала 14. 6. 2009. г. Приступљено 24. 12. 2020. 
  39. ^ а б „Star Trek (2009)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 30. 1. 2015. г. Приступљено 17. 6. 2009. 
  40. ^ „Star Trek (2009)”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 13. 12. 2010. г. Приступљено 5. 9. 2009. 
  41. ^ Castro, Adam-Troy (14. 12. 2012). „Eric Bana says no to any more Star Trek”. Syfy Wire (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 1. 2021. г. Приступљено 1. 1. 2021. 
  42. ^ Flemming, Michael; McNary, Dave (17. 4. 2007). „New Line finds its cast on 'Time'”. Variety. Приступљено 21. 2. 2008. 
  43. ^ а б „The Time Traveler's Wife (2009)”, Rotten Tomatoes (на језику: енглески), Приступљено 23. 12. 2020 
  44. ^ Hall, Sandra (5. 11. 2009). „The Time Traveler's Wife”. The Sydney Morning Herald (на језику: енглески). Приступљено 23. 12. 2020. 
  45. ^ Fleming, Michael (11. 6. 2008). „Trio joins Judd Apatow film”. Variety. Архивирано из оригинала 9. 7. 2008. г. Приступљено 13. 6. 2008. 
  46. ^ „Eric Bana teaches AFL to Seth Rogan”. The West Australian. 5. 3. 2009. Архивирано из оригинала 11. 8. 2009. г. Приступљено 23. 12. 2020. 
  47. ^ а б Travers, Peter (30. 7. 2009). „Funny People”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 23. 12. 2020. 
  48. ^ а б „Love The Beast”. Empire. 13. 11. 2009. Архивирано из оригинала 20. 10. 2012. г. Приступљено 31. 12. 2020. 
  49. ^ Lamont, Tom (15. 11. 2009). „Eric Bana: Me and my car”. The Guardian. Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  50. ^ а б Robey, Tim (21. 10. 2010). „Mary and Max, review”Неопходна новчана претплата. The Telegraph (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 1. 2022. г. Приступљено 31. 12. 2020. 
  51. ^ а б Dargis, Manohla (7. 4. 2011). „Daddy's Lethal Girl Ventures into the Big, Bad World”. The New York Times. Приступљено 7. 11. 2017. 
  52. ^ Kilday, Gregg (11. 4. 2011). „'Hanna' Edges Out 'Arthur' for No. 2 Box Office Spot”. The Hollywood Reporter. Приступљено 7. 11. 2017. 
  53. ^ Sandhu, Sukhdev (5. 5. 2011). „Hanna, review”Неопходна новчана претплата. The Telegraph (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 1. 2022. г. Приступљено 1. 1. 2021. 
  54. ^ Turan, Kenneth (8. 4. 2011). „Movie review: 'Hanna'”. Los Angeles Times (на језику: енглески). Приступљено 1. 1. 2021. 
  55. ^ „Deadfall”, Metacritic, Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г., Приступљено 2020-12-24 
  56. ^ а б O'Hehir, Andrew (7. 12. 2012). „Pick of the week: "Deadfall" is a sexy, snowbound rural noir”. Salon (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 24. 12. 2020. 
  57. ^ а б Ismay, John (24. 1. 2014). „Seeing My Friend Depicted in 'Lone Survivor'”. The New York Times. Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 24. 6. 2016. 
  58. ^ Douglas, Edward (7. 1. 2014). „Interview: Lone Survivor Stars Taylor Kitsch and Eric Bana”. ComingSoon.net. Приступљено 23. 12. 2020. 
  59. ^ „Lone Survivor”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 1. 1. 2018. г. Приступљено 23. 12. 2020. 
  60. ^ Chang, Justin (12. 11. 2013). „Film Review: 'Lone Survivor'”. Variety (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 1. 1. 2021. 
  61. ^ LaSelle, Mick (9. 1. 2014). „'Lone Survivor' review: War film's title tells us too much”. San Francisco Chronicle. Архивирано из оригинала 13. 2. 2014. г. Приступљено 1. 1. 2021. 
  62. ^ Sachs, Ben (29. 8. 2013). „Closed Circuit”. Chicago Reader (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 31. 12. 2020. 
  63. ^ а б Pringle, Gill (18. 8. 2014). „My role from hell: Eric Bana on starring in cop drama 'Deliver us From Evil'”. The Independent. Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 24. 6. 2016. 
  64. ^ „Deliver Us From Evil (2014”. Box Office Mojo. Приступљено 24. 6. 2016. 
  65. ^ Clarke, Donald. „Deliver Us from Evil review: Just what possessed them?”. The Irish Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 24. 12. 2020. 
  66. ^ McCahill, Mike (21. 8. 2014). „Deliver Us From Evil review – supernatural cop drama overrun by forces of cliche”. The Guardian (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 24. 12. 2020. 
  67. ^ а б Kroll, Justin (31. 10. 2014). „Eric Bana and Ricky Gervais to Star in Remake of French Comedy 'Special Correspondents'”. Variety. Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 20. 4. 2020. 
  68. ^ McNary, Dave (6. 4. 2015). „Netflix to Release Ricky Gervais' 'Special Correspondents' in 2016”. Variety (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 1. 2018. г. Приступљено 24. 12. 2020. 
  69. ^ „Special Correspondents (2016)”, Rotten Tomatoes (на језику: енглески), Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г., Приступљено 24. 12. 2020 
  70. ^ Vishnevetsky, Ignatiy (28. 4. 2016). „Ricky Gervais' media satire Special Correspondents is all snark, no bite”. AV Club (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 24. 12. 2020. 
  71. ^ а б D'Alessandro, Anthony (2. 10. 2014). „Eric Bana Cast In 'The Finest Hours', Disney's Sea-Rescue Pic”. Deadline (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 31. 12. 2020. 
  72. ^ „The Secret Scripture (2017)”, Rotten Tomatoes (на језику: енглески), Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г., Приступљено 31. 12. 2020 
  73. ^ а б Hall, Sandra (5. 12. 2017). „The Secret Scripture review: Eric Bana and Rooney Mara shine in adaptation”. The Sydney Morning Herald (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 31. 12. 2020. 
  74. ^ а б White, James (9. 10. 2015). „Eric Bana Will Be Uther in Knights of the Round Table: King Arthur”. Empire. Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  75. ^ а б Sachs, Ben (10. 3. 2018). „The Forgiven”. Chicago Reader (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 31. 12. 2020. 
  76. ^ „The Forgiven (2018)”, Rotten Tomatoes (на језику: енглески), Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г., Приступљено 1. 1. 2021 
  77. ^ Lindsey, Craig D. (6. 3. 2018). „"The Forgiven" Turns Archbishop Desmond Tutu Into Columbo | The Village Voice”. The Village Voice. Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 1. 1. 2021. 
  78. ^ Villarreal, Yvonne (8. 8. 2018). „You liked the stories and podcast. Here's what to expect from 'Dirty John' as a Bravo scripted series - Los Angeles Times”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 15. 2. 2019. 
  79. ^ Miller, Liz Shannon (26. 11. 2018). „Eric Bana Has Had an Insane Career, Because He Doesn't Want to Be 'The Guy'”. IndieWire (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 31. 12. 2020. 
  80. ^ а б Sexton, David (14. 2. 2019). „Settling into your Valentine's meal? Put on Dirty John!”. www.standard.co.uk (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 27. 12. 2020. 
  81. ^ „"The Dry (2021) - The Screen Guide - Screen Australia"”. Screen Australia. Приступљено 23. 3. 2021. 
  82. ^ а б Hall, Sandra (10. 12. 2021). „Back to the Outback for Tim Minchin and Eric Bana in cutesy comedy”. The Sydney Morning Herald (на језику: енглески). Приступљено 11. 2. 2022. 
  83. ^ Keast, Jackie (29. 7. 2022). „Robert Connolly's 'Blueback' selected for Toronto”. IF Magazine (на језику: енглески). Приступљено 5. 11. 2022. 
  84. ^ „Meet 'Dirty John' star, Eric Bana's wife and children”. Now To Love (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 1. 1. 2021. 
  85. ^ Silverman, Stephen M. (26. 8. 2009). „Eric Bana Laughs His Way into Smooth Marriage”. People (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 1. 1. 2021. 
  86. ^ „Jacqueline Gleeson”. Архивирано из оригинала 02. 07. 2025. г. Приступљено 01. 06. 2025. 
  87. ^ Zhou, Naaman (9. 6. 2019). „Queen's birthday honours list recognises trailblazers Rosie Batty and Ita Buttrose”. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2021. 
  88. ^ Quinn, Karl (9. 6. 2019). „'I think Poida would be shocked': Eric Bana on Order of Australia”. The Sydney Morning Herald (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2021. 
  89. ^ „Transcript of "The Tonight Show with Jay Leno"”. 17. 6. 2003. Архивирано из оригинала 10. 5. 2006. г. Приступљено 1. 6. 2006. 
  90. ^ Hawley, Janet (5. 5. 2007). „Lucky Eric”. The Age. 
  91. ^ Lamont, Tom (15. 11. 2009). „Eric Bana: Me and my car”. The Guardian (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 1. 1. 2021. 
  92. ^ Cockrell, Eddie (11. 3. 2009). „Love The Beast”. The Sydney Morning Herald (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 1. 1. 2021. 
  93. ^ Naulty, Matt (новембар 2004). „2004 November: Sandown”. Australian Porsche Drivers Challenge's. Архивирано из оригинала 21. 3. 2012. г. Приступљено 12. 7. 2006. 
  94. ^ „Bana crashes while competing in Australian rally”. The Hollywood Reporter. 23. 4. 2007. Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 10. 6. 2016. 
  95. ^ а б „Episode 1”. Top Gear (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 1. 1. 2021. 
  96. ^ Kramp, Leif (24. 1. 2006). „Eric Bana: "Wo bleiben die leichten Stoffe?"”. RP Online (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 16. 12. 2007. г. Приступљено 12. 7. 2006. 
  97. ^ Freydkin, Donna (9. 1. 2003). „'Gentle Giant' Bana”. USA Today. Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 1. 7. 2006. 
  98. ^ „Video: Eric Bana teaches Jimmy Fallon footy”. US Footy News. 12. 8. 2009. Архивирано из оригинала 14. 8. 2009. г. Приступљено 11. 9. 2009. 
  99. ^ „Bana Becomes Saints Number One”. Official AFL Website of the St Kilda Football Club. 25. 6. 2010. Архивирано из оригинала 6. 7. 2011. г. Приступљено 19. 6. 2011. 
  100. ^ „Eric Bana jets in from US to film a promotion for Youth Off The Streets with Father Chris Riley”. The Daily Telegraph. Sydney. 1. 7. 2014. Приступљено 22. 11. 2014. 
  101. ^ „Celebrities Support MI Fellowship's Biggest Ever Campaign” (PDF). Mental Illness Fellowship of Victoria. 11. 10. 2004. Приступљено 1. 6. 2006. 
  102. ^ Houlihan, Liam (12. 12. 2004). „Toy Run 2004: Troy Boy Leads the Pack”. News.com.au. Архивирано из оригинала 16. 12. 2010. г. Приступљено 1. 6. 2006. 
  103. ^ „Sympathy for the Devil”. The Age. 20. 1. 2005. Архивирано из оригинала 16. 8. 2009. г. Приступљено 1. 6. 2006. 
  104. ^ „Eric Visits Berlin Animal Shelter”. Monthly Journal: Royal Society for the Prevention of Cruelty to Animals. 9. 5. 2004. Архивирано из оригинала 16. 12. 2010. г. Приступљено 1. 6. 2006. 
  105. ^ „Belinda Emmett's Aussie Story”. The Daily Telegraph. 23. 7. 2007. Приступљено 5. 8. 2016. 
  106. ^ Rigby, Brittney (6. 1. 2020). „Eric Bana voices pro bono bushfire campaign as adland rallies for Gippsland”. Mumbrella (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2021. 
  107. ^ „The Castle (1999)”, Rotten Tomatoes (на језику: енглески), Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г., Приступљено 31. 12. 2020 
  108. ^ Taylor, Ella (28. 8. 2013). „'Closed Circuit' Targets Big Brother, But Swings Pretty Wide”. NPR (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 31. 12. 2020. 
  109. ^ „Aussie actor Eric Bana on his new outback thriller 'The Dry'”. 7NEWS.com.au (на језику: енглески). 15. 12. 2020. Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 31. 12. 2020. 
  110. ^ Palmer, Roger (15. 2. 2022). „Chip 'n Dale: Rescue Rangers Disney+ Original Teaser Trailer Released”. What's on Disney+. Приступљено 15. 2. 2022. 
  111. ^ Roxborough, Scott (26. 2. 2021). „Berlin Hot List: Daisy Ridley Starrer, Art House Darlings Among Titles Set to Heat Up the Fest”. The Hollywood Reporter. Приступљено 26. 2. 2021. 
  112. ^ Vlessing, Etan (9. 9. 2022). „IFC Films Nabs Eric Bana Crime Thriller 'Force of Nature' (Exclusive)”. The Hollywood Reporter. Приступљено 24. 6. 2023. 
  113. ^ Wiseman, Andreas (27. 1. 2022). „Eric Bana & Kiernan Shipka To Star In Thriller 'Berlin Nobody' For Scott Free & Augenschein; Protagonist Launches Sales On EFM Hot Pic”. Deadline Hollywood. 
  114. ^ Alex Ritman (19. 5. 2022). „'Blade Runner 2049' Star Sylvia Hoeks Joins 'Berlin Nobody' as Protagonist Closes Key Sales (Exclusive)”. Hollywood Reporter. Приступљено 19. 5. 2022. 
  115. ^ Fleming, Mike Jr (10. 5. 2024). „Vertical Lands NA Rights To Jordan Scott-Directed Thriller 'A Sacrifice' With Eric Bana & Sadie Sink”. Deadline Hollywood. Приступљено 10. 5. 2024. 
  116. ^ Slatter, Sean (12. 2. 2024). „Sarah Snook boards Adam Elliot's 'Memoir of a Snail'”. IF Magazine. Архивирано из оригинала 11. 2. 2024. г. Приступљено 30. 6. 2024. 
  117. ^ Kroll, Justin (31. 1. 2025). „Eric Bana Joins Charlize Theron In Netflix Thriller ‘Apex’”. Deadline Hollywood. 
  118. ^ „Eric Bana Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 1. 1. 2021. 
  119. ^ „Something in the Air series 1 (2000) - The Screen Guide - Screen Australia”. www.screenaustralia.gov.au. Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 1. 1. 2021. 
  120. ^ „Every star who made a guest appearance on Kath & Kim”. Nine Digital (на језику: енглески). 17. 6. 2020. Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 1. 1. 2021. 
  121. ^ Greenway, Cheryl (16. 3. 2018). „The Joel McHale Show: Episode 4 Recap”. What's on Netflix (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 1. 1. 2021. 
  122. ^ Otterson, Joe (12. 3. 2024). „Eric Bana to Star in Netflix Limited Series 'Untamed' From Mark L. Smith, Elle Smith (EXCLUSIVE)”. Variety. Архивирано из оригинала 13. 3. 2024. г. Приступљено 30. 6. 2024. 
  123. ^ „Hulk (Original Xbox) Game Profile - XboxAddict.com”. xboxaddict.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 1. 1. 2021. 
  124. ^ „1997 Logie Awards”. Australiantelevision.net. Архивирано из оригинала 19. 10. 2013. г. 
  125. ^ „AFI | AACTA | Winners & Nominees | 2000–2010 | 2000”. www.aacta.org. 
  126. ^ „2005 MTV Movie Awards”. MTV (MTV Networks). Архивирано из оригинала 30. 6. 2015. г. Приступљено 25. 7. 2011.  Note: Click on the 'Winners' tab.
  127. ^ „AFI | AACTA | Winners & Nominees | 2000–2010 | 2007”. www.aacta.org. 
  128. ^ „Teen Choice Awards 2009 nominees”. Los Angeles Times. 15. 6. 2009. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 21. 7. 2014. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ерик_Бана&oldid=30786091”