Еса (река)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Река Еса
Эсса
Zapadnaya Dvina.png
Басен Западне Двине ком припада Еса
Опште информације
Дужина 84 km
Басен 1.040 km2
Пр. проток 7,28 ​m3s
Слив Лепељско језероУлаЗападна ДвинаБалтичко море
Водоток
Извор 54°27′00″N 29°00′26″E / 54.45000° СГШ; 29.00722° ИГД / 54.45000; 29.00722 (Извор реке Есе)
Ушће Лепељско језеро
54°52′50″N 28°39′56″E / 54.88056° СГШ; 28.66556° ИГД / 54.88056; 28.66556 (Ушће реке Есе)Координате: 54°52′50″N 28°39′56″E / 54.88056° СГШ; 28.66556° ИГД / 54.88056; 28.66556 (Ушће реке Есе)
В. ушћа 145 m
Про. пад 0 ​mkm тока
Географске карактеристике
Држава/е  Белорусија
Област  Минска област
 Витепска област

Еса (блр. Эса; рус. Эсса, Эса) белоруска је река која протиче преко територија Крупског рејона Минске области и Чашничког рејона Витепске области. Тече преко Горњоберазинске равнице и Ушачко-Лепељског побрђа.

Укупна дужина водотока је 84 км, а површина басена око 1.040 km². Просечан проток у зони ушћа је око 7,28 м³/с. Око 38 км корита у горњем делу тока је канализовано. Просечна ширина речног корита је између 2 и 5 метара у горњем до 12 метара у доњем делу тока.[1][2][3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Блакітная кніга Беларусі : энцыклапедыя / рэдкал. Н. А. Дзісько [і інш.]. — Мн., 1994. — С. 227, 374.
  2. ^ Геаграфія Беларусі : энцыклапедычны даведнік / рэдкал. Л. В. Казлоўская [і інш.]. — Мн., 1992. — 382 с. — (Энцыклапедычная бібліятэчка школьніка).
  3. ^ Энцыклапедыя прыроды Беларусі : у 5 т. / рэдкал. Г. П. Шамякін [і інш.]. — Мн., 1985. — Т. 4. — С. 475

Литература[уреди]

  • Республика Беларусь. Атлас охотника и рыболова: Витебская область / Редактор Г. Г. Науменко. — Мн.: РУП «Белкартография», 2010. — 72 с. — 10.000 экз. —. ISBN 978-985-508-136-5.
  • Природа Белоруссии: Популярная энциклопедия / Редкол.: И. П. Шамякин (гл. ред.) и др. — 2-е изд. — Мн.: БелСЭ им. П. Бровки, 1989. — 599 с. — 40.000 экз. — ISBN 5-85700-001-7
  • Эсса // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.