Звучна заштита

С Википедије, слободне енциклопедије
Звучна заштита

Звучна заштита, звучна изолација или акустична изолација је скуп мера којим се обезбеђује да звук (бука) при преносу од извора до места пријема, односно, у објекту из једног у други простор, буде ослабљен.

Звучна заштита објекта се реализује погодним пројектованим решењем и распоредом просторија односно извођењем звучне изолације конструкција и заштитом од буке.

Звучна заштита у спољашњем простору обезбеђује се просторним и акустичким планирањем, урбанистичким решењем, звучним (акустичким) баријерама и др. Добра термоизолација обично добро утиче на звучну заштиту.[1]

Подела[уреди | уреди извор]

Звучна заштита се дели (по месту изолације) на:

  • звучну заштиту објеката (зграде, објекти високоградње) и
  • звучну заштиту у спољашњем простору.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Васић, Жељко (2016). Техничко и информатичко образовање 6 за 6. разред основне школе. Београд: Нови Логос. стр. 91. ISBN 978-86-17-17758-2.