Зграда „Апотека Душманић”
| Зграда „Апотека Душманић” | |
|---|---|
.jpg) Зграда „Апотека Душманић” | |
| Опште информације | |
| Место | Пожаревац |
| Општина | Пожаревац |
| Држава |  Србија |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево |
Зграда „Апотека Душманић” познатија као Душманиђева апотека, једне од најлепших зграда у Пожаревцу, коју је изградила породица, која је дала низ занимљивих личности значајних за историју Браничева, али и Србије.
Историја[уреди | уреди извор]
Имајући у виду да је у другој половини 19. века Пожаревац био окружни град, и седиште највећег, најмногољуднијег округа и најбогатијег града у тада економски неразвијеној, пољопривредној Србији, у њему је изграђено неколико најрепрезентативнијих зграду која данас уживају статус споменика културе од највећег значаја за Републику Србију. Једна од тих споменика је и зграда „Апотека Душманић”, која је остала непромењена до данас.[1]
Међу члановима породице Душаманић чији су преци на простор Браничева дошли из Херцеговине, био је и истакнути фармацеут, бивши председник општине Пожаревац, први председник после ослобођења у Првом светском рату Михаило Душманић (1857-1929), потомак Павла Душманића, претка ове породице, која је дала низ занимљивих личности важних за историју Браничева и Србије, који је гимназију учио у Пожаревцу, а фармацију у Грацу.[2]
Њих двојица су саградили прелепу зграду у класицистичком стилу, у којој су апотеку сместили у приземље, а стамбени простор на спрату. Зграда је грађена је у стилу средњоевропског романтизма, од 1890. до 1894. године, у класицистичком стилу. Поред дела за становање у њој је радила и апотека Михајла Душманића, који је био ожењен Маријом (1869 -1940), ћерком познатог индустријалца Бајлонија.
Почетком 20. века ова грађевина је била место сусрета истакнутих људи попут Бајлонија и Николе Пашића.[3]
Изглед и намена[уреди | уреди извор]
Ова угаона зграда грађена је у класицистичком стилу, који је владо на овим просторима с краја 19. века, архитектонски гледано чистих је линија и елегантно изведених украса, купљених у Аустрији.[3]
Ова спратна грађевина у приземљу је имала економски део, апотеку која је у складу са Законом Краљевине Србије који безусловно захтевао, имала суву и видљиву просторију за канцеларију, материјале и лабораторију, а стан апотекара је наметнут под истим кровом, јер је апотекар морао бити доступан у апотеци у било које доба дана и ноћи.[2]
Та целина остављала је утисак беспрекорне здравствене установе у којој су људи живели и радили у најхигијенскијим условима тог времена.[2]
Галерија[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Александар Кадијевић, Један век тражења националног стила у српској архитектури (средина ХIX – средина XX века), Београд, 20072, 31.
- ^ а б в „Apoteka – mesto odakle se razvijala svest društvene zajednice”. MediaSfera (на језику: српски). 2020-03-20. Приступљено 2021-10-17.
- ^ а б „Apoteka Dušmanić | POŽAREVAC | poslovno-stambena zgrada”. Skyscraper City Forum (на језику: енглески). Приступљено 2021-10-17.
