Град Пожаревац
Град Пожаревац | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Регион | Јужна и источна Србија |
Управни округ | Браничевски округ |
Седиште | Пожаревац |
Становништво | |
— 2022. | 68.648[1] |
Агломерација | 74.902 |
Географске карактеристике | |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 94 m |
Површина | 482 km2 |
Остали подаци | |
Председник општине | Бане Спасовић (СНС) |
Поштански број | 12000 |
Позивни број | 012 |
Регистарска ознака | ПО |
Веб-сајт | www.pozarevac.rs |
Град Пожаревац је град у Браничевском округу у централној Србији. По подацима из 2004. град заузима површину од 482 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 35.313 ha, а на шумску 2.179 ha).
Седиште града као и округа је градско насеље Пожаревац. Град Пожаревац се састоји од 27 насеља: 2 градска (Костолац и Пожаревац) и 25 сеоска насеља. Према подацима са последњег пописа 2022. године на територији града је живело 68.648 становника[1] (према попису из 2011. било је 75.334 становника).[2] По подацима из 2004. природни прираштај је износио -0,9‰, док је број запослених у граду износио 22.944 људи. У граду се налазе 32 основне и 7 средњих школа.
Историја
[уреди | уреди извор]Град се први пут помиње 1476. године, а постао је познат после Пожаревачког мира закљученог 1718. године између Аустрије, Венеције и Турске. Прва школа у Пожаревцу и једна од најстаријих у Србији основана је у оквиру локалне православне цркве још 1733. године (данас носи име Доситеја Обрадовића).
Град доживљава процват доласком књаза Милоша Обреновића на власт. Његовом заслугом у Пожаревцу је 1819. године подигнута Саборна црква, двор-конак (1825. године), нова чаршија (1827. године). и на крају, За време владавине његовог сина, кнеза Михаила Обреновића основана је ергела Љубичево (1866. године).
У Пожаревцу је формирана прва гардијска јединица у Србији, на основу наредбе књаза Милоша Обреновића на Ђурђевдан 1830. године. Тада је, од прве групе младића за Књажеву Гарду, њих седамдесет тројице, формирана је пешадијска чета.
У Пожаревцу је основан и Први нахијски суд у Србији, 1821. године, под називом Совјет пожаревачки.
Године 1842. Пожаревљани су добили позориште, где је одржана и премијера „Ромеа и Јулије“, и уопште неког дела Виљема Шекспира, на Балкану.
Пожаревац је 1915. године добио и прву пилотску школу у којој су се обучавали пилоти за потребе ратног ваздухопловства у Првом светском рату. Школа се налазила на локацији на којој је данас Хиподром, преко пута железничке станице на прузи која је водила до Дубравице.
На територији општине и округа налазе се изузетно богати и бројни археолошки локалитети, од којих су најзначајнији Голубачка тврђава, Маргум (Дубравица), Виминацијум (Костолац) и локалитет Рукумија.
У атару Кличевца пронађена је и светски чувена Велика мајка (или Кличевачки идол) из бронзаног периода.
Привреда
[уреди | уреди извор]Пожаревац је један од најважнијих индустријских центара у Србији. Индустријска структура је изузетно диверзификована, а преовлађујуће привредне гране су: пољопривреда, енергетика и прехрамбена индустрија. Носиоци развоја индустрије Пожаревца у различитим областима су: Концерн здраве хране „Бамби“, Привредно друштво „Термоелектране и копови“ Костолац, „АРИВА Литас“, „Унион МЗ“, ПП „Филип“…
На подручју града Пожаревца, регистровано је око 600 привредних друштава, 2000 предузетника, 200 удружења и око 100 спортских удружења и савеза.
У последњих неколико година град је изградио и инфраструктурно уредио једну индустријску зону површине око 9, 5 хектара, и купио фабрику шећера површине око 22 хектара и око 40 000 m² пословног простора, који такође намеравамо да прилагодимо потребама инвеститора. Настојаћемо да куповином осталих погона који више не раде комплетирамо читаву стару индустријску зону.
Највеће могућности за развој видимо у прехрамбеној индустрији, за коју имамо солидну сировинску базу, образовни кадар и традицију, енергетици, обради и преради метала (због близине Железаре), а настојаћемо да привучемо инвеститоре и из области телекомуникација и ИТ сектора.
Пожаревац је тренутно један од главних трговинских центара у источној Србији.
Култура
[уреди | уреди извор]Галерија Милене Павловић Барили (1909 – 1945) смештена је у њеној родној кући, коју је њена мајка Даница преуредила у спомен галерију. Живела је у Београду, Шпанији, Риму, Паризу и Лондону и Њујорку. Представник је надреалистичког романтизма. У САД је поред сликарства радила на комерцијалном дизајну за модне журнале.
Народни музеј Пожаревац основан је 1896 године. Данас постоји на више објеката: Главна зграда, легат Миодрага Марковића, Музеј културне историје, Етно парк Тулба, Кућа Добрњчевих, Галерија савремене уметности, Шатор пожаревачког мира.
Виминацијум – Археолошки парк, отворен 5. октобра 2006. године. Археолошки парк располаже са таверном у којој се посетиоци могу окрепити током посете локалитету, сувенирницу са великим избором сувенира, књига, и едукативних игара. Седам објеката је покривено и отворено за посетиоце: Северна Главна капија легијског логора (Порта преториа), Римске терме, Маузолеј у којем је највероватније сахрањен римски император Хостилијан, Мамут парк, Домус Сциентиарум, Занатски центар са пећима за производњу керамике и опеке, Палеохришћанска меморија (због специфичне локације унутар Термоелектране Дрмно доступна за посете само у изузетним условима и уз раније најаве обезбеђењу ТЕКО Костолац Б).
Ергела Љубичево – Једна од најстаријих ергела у Србији (1866), основао ју је кнез Михаило Обреновић, у знак сећања на своју мајку, кнегињу Љубицу, супругу књаза Милоша. Почетком XX века, ергела је израсла у коњарску институцију европског ранга и имала је око 500 грла племените расе.
Зграда Начелства је саграђена 1889. године, по пројекту познатог аустријског архитекте Фридриха Гизела, уз извесне коректуре архитеката Јована Илкића и Душана Живановића. По својој величини, архитектонској концепцији и декоративној обради, ово здање, за ондашњу Србију, била је најрепрезентативнија и највећа управна зграда тога времена. Данас су у њој смештени Градска управа града Пожаревца, Браничевског управног округа, катастар, библиотека, полиција и Основни и Прекршајни суд.
Испред зграде Окружног начелства, налази се Градски парк, изграђен 1894. године. У парку се налази споменик кнезу Милошу Обреновићу, подигнут 1898. године.
У Пожаревцу је од 1960. до сада било више од 170 рок бендова.[3]
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Укупна дужина путева на територији града Пожаревца износи 183 км, од чега се 165 км сврстава у категорију са савременим коловозом. Магистрални путеви чине 48 км, а мрежа локалних путева 64 км савременог коловоза. Иако је повезаност насеља у граду Пожаревцу задовољавајућа, још увек је недовољно изграђена локална мрежа путева, као и мрежа са савременим коловозом.
Град Пожаревац се налази на веома значајној прузи Београд-Бор-Зајечар, која повезује Тимочку крајину и целу источну Србију са мрежом железничких пруга Републике Србије.
Познате личности везане за Пожаревац
[уреди | уреди извор]- Драгана Мирковић, певачица
- Милена Павловић Барили, сликарка
- Миливоје Живановић, глумац
- Миленко Стојковић, командант
- Живка Матић, глумица
- Велибор Васовић, фудбалер
- Михајло Бата Паскаљевић, глумац
- Слободан Милошевић, председник
Административна подела
[уреди | уреди извор]У административном смислу, град Пожаревац је подељен на две градске општине: Костолац и Пожаревац.
Насеља
[уреди | уреди извор]Градска насеља
[уреди | уреди извор]# | Име | Градска општина |
---|---|---|
1 | Костолац1 | Костолац |
2 | Пожаревац2 | Пожаревац |
Напомене:
1 Седиште градске општине
2 Седиште градске општине и града Пожаревца
Сеоска насеља
[уреди | уреди извор]# | Име | Градска општина |
---|---|---|
1 | Баре | Пожаревац |
2 | Батовац | Пожаревац |
3 | Берање | Пожаревац |
4 | Брадарац | Пожаревац |
5 | Братинац | Пожаревац |
6 | Брежане | Пожаревац |
7 | Бубушинац | Пожаревац |
8 | Дрмно | Пожаревац |
9 | Драговац | Пожаревац |
10 | Дубравица | Пожаревац |
11 | Живица | Пожаревац |
12 | Касидол | Пожаревац |
13 | Кленовник | Костолац |
14 | Кличевац | Пожаревац |
15 | Лучица | Пожаревац |
16 | Маљуревац | Пожаревац |
17 | Набрђе | Пожаревац |
18 | Острово | Костолац |
19 | Петка | Костолац |
20 | Пољана | Пожаревац |
21 | Пругово | Пожаревац |
22 | Речица | Пожаревац |
23 | Село Костолац | Костолац |
24 | Трњане | Пожаревац |
25 | Ћириковац | Пожаревац |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Зграда СО Пожаревац (поглед из парка).
-
Зграда СО Пожаревац (други поглед).
-
Црква Светог Николе у Пожаревцу
-
Зграда старог Епископског двора у Пожаревцу
-
Саборна црква Светих арханђела у Пожаревцу
-
Споменик српским војницима 1912-1918 у Пожаревцу
-
Корзо
-
Надгробна стела из римског доба, двориште Народног музеја у Пожаревцу
-
Парк у Пожаревцу
-
Милош Обреновић у парку, у Пожаревцу
-
Улаз у Етно кућу Тулба у Пожаревцу који води на изложбу о Пожаревачком миру.
-
Пример народне ношње из пожаревачког краја. Етно парк Тулба, Пожаревац.
-
Пример народне ношње из пожаревачког краја. Етно парк Тулба, Пожаревац.
-
Етно парк Тулба - креветац у кући
-
Етно парк Тулба - спаваћа соба
-
Етно парк Тулба - поставка кухиње
-
Зграда пожаревачког музеја
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)” (PDF). popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.
- ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ Новковић, Душанка (23. 10. 2022). „ПОЖАРЕВАЧКА РОК ИСТОРИЈА: Енциклопедија "Укоричена музика"”. Вечерње новости. Приступљено 24. 10. 2022.