Здравствени систем у Републици Српској
Здравствени систем у Републици Српској намењн за пружанје организоване и планске здравствене заштите становништву на својој територији, услуге пружа у јавним и приватним здравственим установама под једнаким условима. Здравствену делатност у овим установама обављају здравствени радници и здравствени сарадници под условима и на начин прописан законом и прописима донесеним на основу и у складу са Законом о здравственој заштити Републике Српске[1]
Организација[уреди | уреди извор]
Здрвствене установе[уреди | уреди извор]
Здравствене установе здрвственом систему РС су:
|
|
Нивои здравствене заштите[уреди | уреди извор]
Здравствени систем Републике Српске као сложен и централизован систем, здравствену заштиту на својој територији пружа на примарном, секундарном и терцијарном нивоу.[2] Здравствена заштиту у оквиру Здравственог система на нивоу Републике, обезбеђују јединице локалне самоуправе и послодавци, предузимањем специфичних активности на промоцији здравља, превенцији и лечењу болести и стања, рехабилитацији оболелих и повређених и обезбјеђењу лекова и медицинских средстава, заштити животне и радне средине и друге специфичне активности.[1]
Нивои здравствене заштите се повезују кроз реферални систем, или континуирано и несметано кретање грађана и пацијената кроз здравствени систем, које парлелно прати и одговарајућа медицинска документација.[1]
Примарни ниво[уреди | уреди извор]
Примарни ниво здравствене заштите пружа се у следећим здравственим установама:
- клиникама за лечење, здравствену заштиту и рехабилитацију,
- специјалистичким амбулантама породичне медицине,
- стоматолошкеим клиникама,
- домовима здравља,
- специјалистичким центрима,
- апотекеам.
У Републици Српској постоје 54 домова здравља који, заједно са амбулантама породичне медицине, омогућавају приступ примарној здравственој заштити становништву Републике Српске.
Секундарни ниво[уреди | уреди извор]
Секундарни ниво здравствене заштите спроводи примарну, секундарну и терцијарну превенцију болести и стања. Пружа се преко;
- специјалистичких клиника,
- специјалистичких центра,
- болнице и института.
Секундарни ниво здравствене заштите организован је тако да допуњује примарну здравствену заштиту и кроз организовану и континуирану помоћ и подршку.
Терцијарни ниво[уреди | уреди извор]
Терцијарни ниво здравствене заштите пружа се кроз:
- специјалистичке клинике,
- специјалистичке центре,
- специјалне болнице,
- институте,
- болнице
- клинички центар.
Терцијални ниво је тако оргаанизовано да допуњује секундарну здравствену заштиту и пружа јој организовану и континуирану помоћ и подршку. На терцијарном нивоу здравствене заштите спроводи се примарна, секундарна и терцијарна превенција болести и стања.[2]
Капацитети[уреди | уреди извор]
У Републици Српској у јавном сектору постоји:
- 54 домова здравља, заједно са амбулантама породичне медицине.[3]
- 11 болница,[2]
- 4 специјалне болнице,[2]
- 1 клинички центар,[2]
- 7 института и завода.[2]
Домови здравља[уреди | уреди извор]
|
|
Опште болнице[уреди | уреди извор]
У складу са Одлуком о плану мреже здравствених установа у Републици Српској, опште болнице су:
ЈЗУ Болница Приједор
ЈЗУ Болница Градишка гравитира Градишци
ЈЗУ Болница "Свети апостол Лука" Добој
ЈЗУ Болница "Свети врачеви" Бијељина
ЈЗУ Болница Зворник
ЈЗУ Болница Требиње
ЈЗУ Болница Невесиње — за територију општина – Невесиње
ЈЗУ Болница Источно Сарајево — за територију општина Источно Сарајево
Специјалне болнице[уреди | уреди извор]
ЈЗУ Болница за физикалну медицину и рехабилитацију "Мљечаница" Козарска Дубица
ЈЗУ Психијатријска болница Соколац
ЈЗУ Болница за хроничну психијатрију Модрича
ЈЗУ Универзитетска болница Фоча
Клинички центар[уреди | уреди извор]
ЈЗУ Универзитетски клинички центар Републике Српске бања Лука
Заводи и институти[уреди | уреди извор]
ЈУ Завод за судску медицину Републике Српске
ЈУ Завод за трансфузијску медицину Републике Српске
ЈЗУ Завод за ортопедију, физикалну медицину и рехабилитацију "Др Мирослав Зотовић", Бања Лука
ЈЗУ Институт за јавно здравство Бања Лука
ЈЗУ Завод за стоматологију Бања Лука
ЈЗУ Завод за медицину рада и спорта РС Бања Лука
ЈЗУ Завод за форензичку психијатрију Соколац
Јавно здравље[уреди | уреди извор]
Посебан облик заштите јавног здравља у Републици Српској остварује се организацијом јавног здравља, која обухвата:
- научно подручје превентивне медицинске науке, укључујући хигијену, епидемиологију, микробиологију, социјалну медицину,[4]
- здравствену екологију,
- здравствену статистику,
- промоцију здравља,
- превенцију болести.
У Републици Српској постоји један Институт за јавно здравље са 5 регионалних центара (основан 1929. године у Бања Луцу). Његов обим рада и делатности прописан је Законом о здравственој заштити. Осим тога што Институт обавља функцију централе он је носиоца заједничких активности Института за јавно здравство РС, Институт Бања Лука врши и све активности регионалног центра.
Фонд здравственог осигурања Републике Српске[уреди | уреди извор]
Фонд здравственог осигурања Републике Српске спроводи обавезно здравствено осигурање и финансира здравствену заштиту осигураних лица у Републици Српској, у складу са законом и пратећим актима Фонда.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в .Законом о здравственој заштити Републике Српске „Службени гласник Републике Српске“, бр. 106/09 и 44/15.
- ^ а б в г д ђ „Здравствене установе”. Влада Републике Српске. Приступљено 15. 10. 2020.[мртва веза]
- ^ Списак Домови здравља у Републици Српској, Приступљено:17. 10. 2020
- ^ Закон о заштити становништва од заразних болести (Службени гласник Републике Српске, број 90/17)