Зефир (бог)
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
_-_Flora_And_Zephyr_(1875).jpg)
Зефир (грч. Ζέφυρος, лат. Zephyrus) је бог западног ветра.[1]
Митологија[уреди | уреди извор]
Родитељи Зефира су били титан Астреј и богиња праскозорја и јутарњег руменила неба, Еос.
Зефир је био најблажи од свих ветрова и доносио је влагу, па су га људи сматрали заштитником биљака. У митовима је Зефир имао важну улогу у смрти спартанског младића Хијакинта. На играма је Зефир подигао диск Аполона који је ношен ветром ударио у главу младића Хијакинта. Зефир је то учинио из љубоморе, јер је Хијакинт презрео њихово пријатељство.
Зефир се помиње и као слуга бога љубави Ероса из приче о Еросу и Психи.
Зефировим именом се, поред западног ветра, називао и запад уопште, а Римљани су га називали његовим првобитним латинским именом Фавоније.
Као и ликови свих седморо браћа и он је приказан на „кули ветрова“ у Атини.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Замаровски 1985, стр. 337.
Литература[уреди | уреди извор]
- Замаровски, Војтех (1985). Јунаци античких митова: Лексикон грчке и римске митологије. Загреб.
